Reka sa imenom boginje

Reka sa imenom boginje
Reka Temska (Temštica)

Šta može biti veće priznanje prirodnoj lepoti od davanja imena božanstava koje je personifikuje. Ime rimske boginje Temize, verovatni je koren imena reke Temske (Temštice). Kumovahu joj Rimljani, opijeni njenom divljom lepotom, pre mnogo vekova.

Stotine miliona godina geološke istorije i isto toliko tesanja vodom i vetrom stvoriše lepotu kakvoj nema ravne na celom Balkanu.
Nekadašnja lepota i snaga najjače planinske reke jugoistoka Srbije sada se samo naslućuje, jer je gubitkom dveju trećina svojih voda Temštica sa svojim kanjonom izgubila i deo svoje lepote.

Ipak, zamagljeni oblici lopti peščara u zelenilu virova i kontrast litica i modrih šuma još uvek iznova uzbuđuju sve koji se odvaže da prođu kroz kapiju Stare planine. A kad se za njima zatvore litice Trapezice i Bukovica skupi nebo u usku traku, dočeka ih šum reke i reska hladnoća planinskog vazduha. Uzvodno odatle, sve do Rakitske gore, Piskulke i Štavljačkih vrela put prati zelenu nit reke.

Toplodolska rekaOna kovitla brzacima i namah se smiruje u crvenim kamenim kazanima. Od zastašujućih aprilskih snežnica do septembarskih vodenih ogledala žutog graba i jova, Temštica i Toplodolska reka nude svoju lepotu kupačima, planinarima i ribolovcima. Svako je doživljava na svoj način, ali je svi bez rezerve vole i zauvek ostaju njeni zatočenici.

Gledajući reku očima ribolovaca i obožavaoca prirode, ne mogu, a da je ne doživimo onakvom kakva sada stvarno jeste. Njene lepote i bogatstva ne mogu sakriti i ružne strane našeg mentaliteta i površnog razmišljanja.

Stvaranje divljih deponija, besomučno vađenje kamena i mešetarenje njenim vodama najveći su problemi Temštice. Ovaj zadnji, sukobljava opstanak reke sa najsnažnijim interesom urbanog sveta. Gotovo panična potreba za električnom energijom stavila je na pijedestal odlučivanja ljude sa veoma malo smisla za kombinovanje potreba društva i očuvanja prirodnih retkosti. Retki glasovi razuma gube se u hodnicima nezainteresovanosti raznih ministarstava, direkcija, ustanova…..

Ožiljci koje nanosimo prirodi, u našem slučaju, se mogu još uvek zalečiti. Poštujmo dogovoreno, naučimo se ponovo ljudskom ponašanju, primenimo zakone i institucije sistema na sve koji misle da su iznad njih, konsultujmo nauku svaki put kad se sučele navodna civilizacija i priroda i problema neće biti.

Reka i riba

Deo bogatstva ovog kraja traje i dalje u samoj reci. Dok je za nekoga potočna pastrmka sinonim lepote i simbol divljine, predmet nacionalnog obožavanja i mogućnost za milionske profite, u ovom delu Balkana predstavlja, nažalost, još uvek način da se obogate siromašne trpeze ili sujetno blebeće o velikim uspesima i ulovima. Ruku na srce, niko se u godinama, kada je formirana naša ribolovačka i prirodnjačka svest nije preterano trudio ni da nam predstavi osnove poštovanja ove retke i vredne riblje vrste. Zašto ne priznati da smo do zaključka o neophodnosti čuvanja i jače zaštite došli i kroz sopstveno, loše, ponašanje. Ne zaboravljajući preterivanje u vremenima kad se činilo da sve postoji samo radi nas okajaćemo greške samo na jedan način. Održimo čistom i nevinom svest onih koji danas uče od nas. Ne dozvolimo da i na tren posumnjaju u našu ispravnost i namere. Formirajmo od nekih novih klinaca bolje ljude, jer će njihova ispravnost biti garancija postojanja i boljeg društva i očuvanije prirode.

Ribolovaca ima mnogo pa je mnogo i pristupa ribolovu. Naš nema alternativu i zove se mušičarenje. Opet smo u društvu veštačkih i stvarnih insekata, struna i predveza, jednodnevki i tularaša, larvi i lutaka … U takvom obilju detalja i iskrenom uživanju u jedinstvenom načinu pecanja često zaboravimo na osnovni razlog bavljenja njime. Možda time, s’ vremena na vreme, pravdamo neuspehe u rešavanju teških zadataka koje pred nas postavljaju reka i ribe, ali se takvim ponašanjem određen broj ribolovaca već privikava i približava visokim svetskim standardima salmonidnih voda koji će zasigurno i ovde morati da postanu model ponašanja.

Potpuno smo sigurni da su ribolov i lov, kakvim ih danas poznajemo, karika koja nas povezuje sa vremenom iz Kjubrikove scene borbe za izvor u praskozorje čovečanstva. Doza nemilosrdnosti i uzbuđenja umotana u oblandu optičkih nišana i karbona. Šta treba osećati, stid ili zadovoljstvo? Možda je dogovor na ovo pitanje objašnjenje čudne mešavine osećanja tuge i ponosa kod svih koji ne mogu pokidati ovu kariku. 125.000, 500.000 ili milion godina starosti ljudskog roda i isto tolika istorija ribolova i lova ne mogu nikad nestati iz naših gena. Kombinacija nagonskog i rezonskog stvorila je nešto što nam danas liči na sport. Jesmo li potpuno ovladali nagonima i koristimo li dovoljno razum? Jedino što vam sigurno možemo poručiti je: budite dostojanstveni prema svom plenu i dok ga lovite i dok odlučujete hoćete li ga osloboditi, ili se još jednom, makar ritualno, vratiti u vreme kad smo ubijanjem odlučivali o svom životu.

Invicte za kasno proleće na Temskoj

Neka vam ove, za ribolovački tekst možda neuobičajne misli, budu još jedan dokaz kakve emocije može probuditi jedna od najlepših reka Balkana. Uz svu lepotu i ekskluzivnost boravka na njoj i sličnim rekama i razmišljanje čini mušičarski ribolov velikim i različitim. Pronađite zato i vi svoju Temšticu, pecajte, razmišljajte, ako ste dobri – postanite još bolji!

Autori: ©Goran Grubić i Aleksandar Panić, avgust 2008.
www.flyandtrout.com