Elektro-izlov

Elektro-izlov

Elektro-izlov služi da pomoću njega lovimo ribe strujom na određenoj vodi. Delimo ih u tri grupe. Prva je za potrebe ribogojstva, druga grupa su interventni izlovi i zadnja radi inventarizacije.

Kod prvih izlova se zavisi od RGN (ribolovno gojstveni nacrt) iz vode izlovi sve ribe ili samo određenu vrstu ribe ili samo određeno velike ribe. Kasnije se u te pritoke ili reke ulaže riblja mlađ.

Kod interventnih izlova se izlove sve ribe na određenom delu vode, gde će se izvoditi neki građevinarski radovi, ili slično.

A kod inventarizacija se odredi deo vode gde se napravi ”inventar”. Reka se u gornjem delu odseka ograniči mrežom, tako da riba ne može pobeći na gore. Potom se od jedne tačke ide elektroagregatom tri puta do mreže i izlove se sve ribe.

Sva riba se popiše po vrsti i veličini. Kad su sve ribe popisane sve se vrati nazad u vodu. Podaci koji se dobiju sa inventarizacijom služe za praćenje statistike ribolovnom udruženju, da prate populaciju različitih vrsta i veličina ribe. Sa podacima dobijenim sa inventarizacijom može se u slučaju pomora ribe tražiti nadoknadu od krivca.

Kako mi to radimo?
Mi iz RD „Železniki“ Selška Sora smo izlovili potok Češnjica od izliva do elektrane. Potrebna su bila 3 izlova. U prva dva slučaja izlavljali smo sve šarenke i potočare veće od 35cm. Kod zadnjeg izlova, koji je bio u gornjem toku izlovili smo sve šarenke i sve potočare. U taj deo potoka kasnije smo ulažili mlađ potočare.

Ekipu čine elektroribolovac koji je u tom slučaju bio i nosač elektroagregata, dva ribolovca sa mrežama, nosač riba i čuvar riba.

Kod izlova se koristi jednosmerno i impulzivna jednosmerna struja. Jačina struje je oko 1A, a napon oko 200V. Iz agregata visi do vode katoda. Katoda je uvek iza agregata, a anodom se odlovljava ispred sebe. Kada je je električni krug zaključen, želimo da ribe usmereno plivaju ka anodi. Taj efekat se zove anodni ili Pflügerov efekat. Kada na nervne ćelije riba delujemo strujom tada ona deluje na mišiće riba i ribe tako pliva ka anodi, što se zove i galvanotaksa. Što je riba veća, pre se nadraži nervna ćelija i zato veće ribe struja ”hvata” pre.

Ono što ne želimo kod elektro-izlova je da se riba ne okrene na ”leđa” i pade ka dnu. Taj efekat se zove galvanonarkoza, što može da dovede i do tetaničnih grčeva, posle kojih ribe teško prežive ili nisu više sposobne da se hrane.

Kada elektro-ribolovac aktivira anodu i potopi je do dna, onda polako vuče anodu ka površini i prema mreži ribolovca koji mora da stoji iza elektro-ribolovca. Ribolovac ribu ulovi mrežom i prebacuje je nosaču riba.

Nosač ribe u kanti sa vodom odnosi do prikolice sa bazenom. Tu čuvar riba ribe sortira, potočare u jedan, a šarenke (kalifornijske pastrmke) u drugi bazen. Na prikolici je boca s kiseonikom iz koje kiseonik dodajemo vodi u bazenima.

Na taj način smo na potezu od približno 1km izlovili 100 potočara i 123 šarenke.
Svaku pastrmku smo uneli u zapisnik po vrsti i veličini. Sve šarenke smo uložili u donji revir reke Selške Sore, a potočare u donji tok istog potoka.

Priredio Vojko Dimitrijević,
RD „Železniki“ Selška Sora
Foto: Vojko Dimitrijević