Zašto uginule ribe plutaju po površini vode okrenute naopako?
Zašto uginule ribe plutaju po površini vode okrenute naopako?
Da bismo došli do odgovora na ovo pitanje, neophodno je da najpre utvrdimo kako, dok su žive, ribe održavaju svoju plovnost. Naime, poznato je da većina riba ima mehur, neparan organ koji se puni i prazni vazduhom, a zahvaljujući njemu ribe plutaju pri površini, spuštaju se niže ili se održavaju na istoj dubini duže vreme.
Iako mehur omogućava ribi tako lako kretanje bez trošenja previše energije, on je čini i nestabilnom. Naime, centar plovnosti je gotovo u slučaju svake vrste ribe ispod centra mase, koji se nalazi u blizini njenog želuca. Iz tog razloga su ribe nestabilne i često ih možete videti kako pomeraju peraja čak i dok im tela miruju i nalaze se u potpuno mirnoj vodi – njihova tela pokušavaju da se prevrnu, a one se bore da održe hidrostatičku ravnotežu.
Zato, kada su ribe povređene ili bolesne, nije redak slučaj videti ih kako plivaju ukoso ili naopačke – izgubile su, jednostavno, sposobnost da održe hidrostatičku ravnotežu, pa su neki delovi njihovog tela plovniji. Upravo ti delovi pokušavaju da otplutaju na površinu vode, pa se riba kreće na neuobičajen način. Kada uginu, tada, naravno, više nema načina da održe tu ravnotežu, a njihova tela se prevrću naopako i odlaze na površinu.
Međutim, ne izgledaju sve ribe ovako nakon što uginu. Na primer, ako riba ugine bez imalo vazduha u mehuru, ona će potonuti jer nijedan deo njenog tela nije plovan. Tela riba koje potonu brzo počinju da se raspadaju, pri čemu iznutra dolazi do stvaranja gasova koji mogu izazvati da telo, ipak, ispliva na površinu.
NGSRBIJA
Komentariši