Zašto baš mušičarenje?
Kad se spomene mušičarenje, prvo što prosečnom ribolovcu padne na pamet su bistre planinske reke, pastrmke i lipljani… Mnogi misle da postoji nešto čudno u toj razonodi, pa čak i ribolovci mušičari koji joj se prepuštaju. Prosečnom ribolovcu tehnika mušičarenja deluje veoma komplikovano pa se i ne usuđuju oprobati u tome.
Istina je da i mi sami nekada ne znamo zbog čega nas to toliko neodoljivo privlači. Da li je to izazov, jer ribu treba nadmudriti ili je to neki primitivni lovački instikt koji postoji kod svih ribolovaca, ili nešto treće?.
Kako je počelo kod mene
Nakon dugog niza godina u ribolovu, korišćenja raznih tehnika, i pecanja različitih riba i ja sam se, sa velikom dozom sumnje, mašio štapa i kanapa i počeo zabacivati. Glavni krivac za to su pastrmke i lipljani, te okolina u kojoj živim. Postoje mnoge vrste riba koje se mogu uspešno loviti mušicom. Ja sam se opredelio na ove dve vrste, jer u mom kraju protiče veliki broj reka. U njima je najviše zastupljena pastrmka, i pored velikog i nedozvoljenog izlovljavanja, čak i u vreme mresta. Apsurd, ali je tako!
Živim u Jošaničkoj Banji, koja se nalazi u podnožju planine Kopaonik, čija je okolina bogata velikim brojem reka i rečica, bogatih pastrmkom. Lipljana uopšte nema! Nekada je reka Studenica, koja protiče na samo dvadesetak kilometara od Jošaničke Banje, bila prebogata ovom ribom. Ne zna se iz kog razloga je nestala iz te reke. Zato sa mojim prijateljima mušičarima, već čitavu jednu deceniju, sve ćešće posećujemo kilometrima udaljene vode u potrazi za ovim lukavim stvorenjima. Da bi se lipljan prevario na veštačku muhu, nije potrebno imati samo dobar mušičarski pribor, mušice i lepo odelo. Za uspeh u ovoj vrsti ribolova potrebna je velika veština i istančanost radnji, koja se ne stiče rođenjem. Stalno usavršavanje, koje se godinama nadopunjuje novim saznanjima. Svi dobri mušičari, koje znam, uživaju u višesatnim pokušajima da nadmudre krupnog lipljena ili pastrmku. Trenutak kada zakačena riba jurne ka velikom buku, uz veličanstven skok i pljusak od kojeg zastaje dah, je ono što nas vuče ribolovu.
Da bi do ulova stigao, mušičar mora da prepozna hranu kojom se tada riba hrani i da je pravilno prezentira (ponudi). Salmonidi mogu biti veoma izbirljivi, kad je reč o insektima kojima se hrane. To je za mene, a verovatno i za veliki broj drugih mušičara, izazov još veći. Nadmudrivanje sa pastrmkom i lipljanom tera mušičara na razmišljanje. Da bi bio uspešan mora da identifikuje i imitira mušicu koju riba rado uzima. Mušičarenje nije samo razonoda ili samo pecanje, mušičarenje je u stvari savršena harmonija između čoveka, njegovog pribora i prirode. Nije to sport koji je za odabrane, već izazov svim ribolovcima koji na vodi traže izuzetan doživljaj. Danas se može reći da je moderan pribor umnogome olakšao lov mušicom i praktično je svima dostupan. Za nekih 100-150 eura je moguće imati solidan pribor. Štapovi su lakši i snažniji, a moderna tehnologija je dovela do razvoja različitih tipova struna (konaca) koji olakšavaju zabacivanje, na nekada nezamislive daljine. Predvezi su tanki i jaki, fluorokarbon je skoro nevidljiv za ribe. A tek udice.
Lična iskustva
Uprkos svemu ostao je fascinantan način ribolova, kao ni kod jedne druge tehnike u ribolovu. Pronaći ribu, otkriti mušicu kojom se pastrmka ili lipljan trenutno hrane, zabaciti prema ribi, gledati kako se riba diže prema mušici i vuče je s površine vode, prekrasno je iskustvo kog se sa ponosom seća svaki mušičar. Nemoguće je nabrojati sve situacije koje nas mogu zadesiti na vodi. Mušičar, koji drži do sebe, treba znati nešto i o nauci o insektima (entomologija), prvenstveno o onim koji su važni u ishrani riba. Osnove poznavanja entomologije nam olakšavaju da prepoznamo nekog insekta koji leti nad vodom, nekog emerdžera ili pupu koju nosi voda, ili pak neku nimfu nađenu ispod kamena. Na taj način ćemo lakše odabrati pravu mušicu iz svoje kutije. Prepoznavanjem roda insekata koji su aktuelni u ishrani riba nije teško, ali je čitanje vode i okruženja neophodan korak ka potpunom ovladavanju veštine mušičarenja. Stečeno znanje i tehnika se mora uvek iznova oplemenjivati, da bi se nekako prevarila ova lukava stvorenja. Istančanost prezentacije mušice je neopisiva, a naše strpljenje je na probi do samih granica.
Veliki deo vremena provodim na vodi. Nekada jednostavno posmatram vodu, isčitavam tok, proveravam koje i kada mušice riba uzima. Ovakvo znanje je veoma važno kao i poznavanje mušičarskog pribora i veštine njegove upotrebe. Mušičari koji nauče da “čitaju” vodu mogu uspešno da love na svim terenima. Da bi imali više ribe u vodi, mi mušičari, na našim vodama, trebamo bazirati ribolov na obaveznom vraćanje ulovljene ribe. Pored toga brojnim i sveobuhvatnim akcijama usmerenim na zaštitu i obogaćivanje ribljeg fonda ćemo doprineti populaciji riba. Tamo gde se riba sama mresti je najvažnije čuvanje, jer je na takvim vodama to korisnije od bilo kakvog poribljavanja. Oslobađanje ulovljene ribe uliva veliko poštovanje prema njoj. Na vodu trebamo ići što češće, jer su to okrepljujući trenuci.
Mušičarenje je u stvari jedno beskrajno školovanje, večito nadmudrivanje između lovca i plena. Da li će lovac uspeti da nadmudri plen ili će plen shvatiti prevaru i odustati.
Priroda je gostoljubiva i uvek puna novih čari. Treba iskoristiti maksimalno slobodno vreme za izlazak u prirodu. Posetiti vode što je moguće češće i uživajte u uzbuđenjima koje vam pruža ribolov.
Bogojević Dragan – Bogi