Zarobljeni na pola puta

Entomologija: Zarobljeni na pola puta

Veoma važan, a ne tako često pominjan momenat u imitaranju isekata je visok procenat jedinki koje ne uspeju da završe svoju najvažniju transformaciju i prelazak iz vode u vazdušnu sredinu. Iz odnosa transformisanih i uginulih emerdžera lako je izvući zaključak i objašnjenje uspešnosti imitacija ove faze ili preranog kraja njihovog života.

Kada govorimo o životu vodenih insekata obično opisujemo tipične faze kroz koje oni prolaze tokom života. Pojedine faze, kao što su: nimfe, lutke, krilati insekti i slično, oduvek su služile kao uzor za pravljenje veštačkih mušica. Uspeh tih mušica koji već vekovima traje, govori da mušičari uspevaju da stvore imitacije koje su ribama dovoljno nalik prirodnim insektima.

Presvlačenje insekata

Prilikom prelaska iz jedne u drugu fazu života insekti se presvlače, odnosno napuštaju stari hitinski spoljašnji skelet (exoskeleton), koji se kod nas obično naziva „košuljica”. Međutim, treba napomenuti da određeni broj jedinki nikada ne dovrši transformaciju. One se zaglavljuju i ostaju negde „na pola puta” iz jedne u drugu fazu. Najčešće se događa da jedno ili oba krila ne uspevaju da se izvuku iz košuljice. U literaturi na engleskom jeziku ovakvi insekti se nazivaju stillborn (mrtvorođeni), cripple (osakaćeni, nesposobni) ili captive (zarobljeni).

Ime Stillborn su dali autori koji su prvi zapazili ovu pojavu (Swisher i Richards, Fly Fishing Strategy, 1975), zbog toga što su tada smatrali da se ribe tada hrane uginulim insektima. Međutim, vremenom je postalo jasno da su to pretežno insekti kojima na ovaj ili onaj način presvlačenje nije bilo uspešno, ili dugo traje. Na primer, Rene Harrop (Trout Hunter, 2007) smatra da većina insekata ipak uspeva da se presvuče, ali da su mušice koje imitiraju tu prelaznu fazu (transitional flies) uspešne zato što ih ribe rado love u tom stanju. Drugim rečima, pastrmka koja se nalazi na nekoj lokaciji može da vidi samo insekte u kratkom trenutku kada joj ih voda donese. Prosečno, planinske reke teku brzinom od oko 3 – 5 km/h, što približno znači da riba ima sekund ili nešto manje od momenta kada vidi nailazećeg insekta dok ga voda ne odnese dalje. Za konkretnu ribu bitan je izgled insekta u momentu susreta, tako da one često uzimaju na pola presvučene insekte koji bi se kasnije možda i uspešno izvukli iz košuljice. To je razlog zbog koga je ova vrsta imitacija vrlo uspešna, čak i u slučajevima kada u rojenju nema mnogo onesposobljenih insekata.

Važno je napomenuti da se u slučajevima kada je izletanje neke vrste iz vode masovno ova pojava dešava kod značajnog procenta insekata (prema nekim procenama i do 50%). Tada pastrmke mogu čak da se selektivno hrane baš takvim insektima, jer mogu sa lakoćom da ih ulove, bez opasnosti da im ovi pobegnu u vazdušnu sredinu. Postoje zapažanja se da upravo krupne i „iskusne” ribe hrane onesposobljenim insektima.

Swisher i Richards koji su sve mušičare sveta zadužili svojim izvanrednim veštačkim mušicama, ali i sjajnim zapažanjima o životu i ponašanju insekata, navode da se u gotovo 50% svih izletanja vodenih insekata javlja gore opisana pojava. Zbog načina izletanja pre svega značajne su jednodnevke, tularaši i dvokrilci, dok se kod kamenjarki ta pojava dešava na kopnu i nije bitna za imitiranje. Insekti koji izleću sa otvorene vode najčešće mogu da dovedu do toga da se ribe hrane onesposobljenim jedinkama. Treba imati u vidu da je najčešće vrlo teško primetiti takve jedinke pošto leže nisko u vodenom filmu, tako da se riba ponaša kao da uzima nimfu tik ispod površine. Kompletna dužina onesposobljenog insekta zajedno sa košuljicom koja visi, često može da bude dvostruko veća od samog insekta, o čemu treba voditi računa pri vezivanju adekvatnih imitacija.

Uzroci neuspelog presvlačenja

Postoji čitav niz uzroka zbog kojih vodeni insekti mogu da se “zaglave” u procesu prve transformacije. Prvi od njih je brzina vodene struje. Insekti lakše probijaju površinu vode na mestima gde ona teče brže i zatalasana je. Nasuprot tome, sporo tekuća („masna“) voda je mesto na kome insekti teže probijaju površinu i imaju problema sa izletanjem, što povećava mogućnost da nastanu problemi u presvlačenju košuljice. Upravo zbog toga su mnoge imitacije iz ove kategorije nastale za lov na bistrim i sporije tekućim krečnjačkim rekama, koje su po pravilu nastanjene krupnim ribama.

Drugi važan faktor za uspešno izletanje insekata iz vode je površinski napon. To je sila koja čini da se vodena površina ponaša kao elastična membrana. Čovek je dovoljno veliki da i ne razmišlja o toj pojavi, ali za insekte veličine nekoliko milimetara površina vode može da bude vrlo ozbiljna barijera. Zahvaljujući površinskom naponu vode naše plivajuće mušice ne tonu, iako su zbog udice dosta teže od prirodnih insekata. Neke materije mogu dodatno da povećaju površinski napon, kao što su prašina, polen, razne nečistoće, rastvoreni biljni materijali (često izgledaju kao pena na vodi) i td. Usled toga vodena površina postaje barijera čak i za veće insekte, koji ne samo što ne mogu da je probiju već mogu da se ulepe, što otežava, a ponekad i onemogućava presvlačenje. Kao rezultat toga na mestima gde se javlja onečišćenje vodene površine povećava se procenat insekata koji ne uspevaju da se presvuku. Upravo zbog opisanih karakteristika Haarop je svoje imitacije jednodnevki nazvao Captive Dun.

Treći bitan faktor koji utiče na uspeh izletanja iz vode je temperatura vode i vazduha. Ako je dan topao i sa malo vetra insekti mnogo brže i uspešnije izleću iz vode nego kada je hladno i kišovito. Jaka kiša ili vetar mogu takođe dovesti do toga da mnoge jedinke ostanu ulovljene u zamku površinskog napona vode i ne uspeju da izlete.

Bitni faktori za lov veštačkom mušicom kada se jave onesposobljeni insekti su sledeći:

– Ribe se grupišu nizvodno od vodene vegetacije na kojoj žive nimfe i larve insekata. Na tim mestima očekuju da im voda nanese insekte u fazi transformacije.

– Što je jače rojenje veće su šanse da će se ribe hraniti onesposobljenim mušicama.

– Kada se hrane onesposobljenim insektima ribe to čine polako i bez žurbe, vrlo su mirne i tiho ih uzimaju, čak i kada je rojenje intenzivno. Razlog za to je što takvi insekti ne mogu da pobegnu.

– Ako pri uzimanju insekata ribe pljuskaju i intenzivno ih love male su šanse da se hrane cripple insektima.

– Vrlo važno je precizno zabacivanje zato što pri velikim rojenjima ima puno insekata na vodi, a ribe se vrlo malo pomeraju – takođe je bitno da se imitacije kreću istom brzinom kao vodena struja (drag free).

– Imitacije moraju da se nalaze u samom vodenom filmu. Mušice od pera i dlaka treba mazati mastima ili uljima koji pomažu plivanje, a u novije vreme sve više se koriste poliuretanske pene (fly foam) koja održava mušice pri površini.

Imitacije

Postoji mnogo veštačkih mušica koje imitiraju opisane insekte. Veliki Garry LaFontaine je smatrao da su padobranke (parachute flies) efikasne upravo zbog toga što podsećaju na onesposobljene insekte. Mnoge druge mušice prolaze kao njihova imitacija čak i kada nisu nastale kao takve. Na primer, postoji čitav niz klasičnih vlažnih mušica iz Engleske, Irske i Škotske kojima je zajedničko da imaju rep od isperaka sa vrata zlatnog fazana. Takav rep ne liči ni na koji deo insekta, a mušice su ipak već vekovima vrlo uspešne posebno u lovu na jezerima. Jedno od mogućih objašnjenja je da te mušice zapravo imitiraju onesposobljene insekte. To je vrlo moguće jer na tim jezerima obično duvaju vrlo jaki vetrovi i pada kiša. Uz ovaj tekst vam nudimo jednu manju selekciju veštačkih mušica koje mogu da posluže u uslovima kakvi su opisani. Mogućnosti za eksperimente i istraživanja u toj oblasti su veliki, a mi samo možemo da vam preporučimo da posmatrate znakove na vodi i pokušate da učite od prirode.

Autori: Goran Grubić i Aleksandar Panić, februar 2010.

www.flyandtrout.com