Vila kraj Carevog druma

Reportaža: Nišava

Marta 2008. dobio sam prvi broj magazina Mušičar, jedinstvenog štiva te vrste na Balkanu. Među mnoštvom divnih tekstova, našao se i jedan zaista izvanredan, o reci na granici vremena, Jermi. Upravo tamo gde su Goran Grubić i Aca Panić završili svoju priču, na sastavu Jerme i Ginske reke, ja ću započeti svoju.

Dvanaestak kilometara istočno od Pirota, spajanjem voda Jerme i Ginske reke, nastaje Nišava, reka kroz čiju uzanu klisuru vodi najkraći put od centralne Evrope do istočne Azije i drevnog Carigrada (Konstantinopolja, sadašnjeg Istanbula). Tu prečicu su prva otkrila ratnička plemena, koja su se u potrazi za plenom i novim teritorijama kretala iz Azije u Evropu i obrnuto. Za sobom su često ostavljala pustoš, ali i vredne istorijske spomenike poput tvrđava, naselja, bogomolja i grobnica.

Istorija beleži Kelte kao prvi narod koji je prošlao kroz klisuru drevne reke. Oni su ostavili malo materijalnih tragova, ali su reku nazvali poetičnim imenom Vilina reka, po čemu je i grad na njenim obalama dobio ime Vilin grad, odnosno Naissus (sadašnji Niš).

I danas, više milenijuma kasnije, Nišava odiše istom onom lepotom koja je nagnala Kelte da joj nadenu tako predivno ime. U pokušaju da u pisanoj reči i slici predstavim čitaocima reku na čijim sam obalama odrastao, mislima dođoh na:

Sastav Jerme i Ginske reke

Dolazeći iz pravca juga, divlja i moćna Jerma se račva i svojim desnim, glavnim krakom pod gotovo pravim uglom silovito udara u Ginsku reku, kao da hoće da joj pokaže ko je od sada glavni. I zaista, u dugim i mirnim virovima uspavana Ginska reka, nakon spajanja sa Jermom, stvara snažnu i brzu tekućicu, najveću salmonidnu reku istočne Srbije – Nišavu.

Narednih dvanaest kilometara toka, pošteđeni bilo kakvih većih zagađivača, predstavljaju pravi teren za uživanje. Najatraktivnija mušičarska riba ovog potesa je makedonska pastrmka (Salmo macedonicus), koja je ovde došla iz gornjeg toka Jerme. Tamo su je pre dvadesetak godina nastanili Bugari, ubacivši je iz mrestilišta u slivu Strume. Egejska sorta pastrmke, prepoznatljiva po krupnim pegama bordo – crvene do tamno braon boje, i čuvena po osobini da dobro podnosi toplu vodu i manjak kiseonika, se odlično prilagodila Nišavi, reci koja ranije nije bila poznata po ulovima salmonida. Pastrmku ovde nije lako prevariti, ali je sam lov utoliko izazovniji, a ulov vredniji. Mušičarenje pastrmke na ovom delu, pa i na celom toku Nišave, je najuspešnije upotrebom nimfi na udicama veličine 8 -12 (dodavanje svetlucavih mesinganih glava je dalo odlične rezulate), kao i težih strimera raznih veličina i tipova. Lov suvom muvom je moguć samo u trenucima površinske aktivnosti pastrmke, što se retko dešava, jer su one ovde mahom orjentisane na ishranu ribama, gamarusima i larvama insekata, kojih ima u izobilju. Prosečni primerci dugi su oko 25cm, ali se love i komadi od 40cm, a ima i mnogo većih.

Populacija klenova je solidna i love se na klasične suve muve, ali još češće na mušice od balze – bambule, kako ih u ovom kraju popularno nazivaju. One klena privlače zvukom prilikom pada u vodu, kao i svojom veličinom, koja uz visoku plovnost sprečava brojne pliske i beovice da ih lako potope. Od drugih mušičarima potencijalno zanimljivih vrsta, treba spomenuti nepregledna jata skobalja, krupne potočne mrene, kao i nešto ređe obične mrene. Sve tri vrste nije nimalo lako prevariti, ali to nije razlog da se ne pokuša nekom vernom imitacijom larve ili račića. Od propratnih riba treba izdvojite pliske (dvoprugaste uklije), beovice, krkuše (nekoliko vrsta među kojima je Gobio gobio očekivano najbrojnija, ali nije retka ni tankorepa krkuša, Gobio uranoscopus), kao i biser Nišavskih brzaka, zlatnog vijuna (Sabanejewia aurata).

Idući nizvodno, Nišava prolazi kroz nekoliko živopisnih sela, kao i kraj Krupačkog jezera, čuvenog po endemskim štukama (odlikuju se kratkim i debelim telom), da bi na kraju zakucala na vrata gradića pod imenom:

Pirot

Nekada poznat po kvalitetnom kačkavalju i neobično lepim ćilimima, a danas po fabrici guma Tigar i konfekciji Prvi maj, Pirot sa svojih 40.000 ljudi predstavlja drugi po veličini grad u slivu Nišave. Ribolovcima je mnogo zanimljiviji po tome što Nišava ovde prima ledenu voda iz hidroelektrane Pirot, cevima dovedenu sa dna Zavojskog jezera. Ova ledena bomba, aktivirana skoro svakog dana u poslednjih petnaestak godina, totalno menja živi svet Nišave, pa i samu reku. Broj pastrmki se značajno povećava, a prilagodljivim gošćama iz Strume se pridružuju i autohtone potočare, pastrmke mnogo izbirljivije sorte.

I pored divnih terena uzvodno od grada, mnogi Piroćanaci radije posećuju 17 km dugo i kod brane 80 m duboko Zavojsko jezero, nadaleko čuveno po kapitalnim štukama i jezerskim pastrmkama od 15-20kg, kao i ponekoj rekordnoj dužičastoj pastrmki od 10kg (kalifornijska pastrmka – primedba urednik). Jezero se nalazi na Staroj planini, a stvara ga predivna salmonidna rečica Visočica, bogata klenovima i potočarama.

Na izlasku iz Pirota u reku se uliva gradska kanalizacija, pa narednih desetak kilometara toka treba izbegavati. Tekući dalje, iako zaprljana čovekovim nemarom, Nišava polako vraća izvorni sjaj. Samoprečišćena i hladna, Vilina reka ulazi u centar svog salmonidnog regiona. Kao nemi svedok pobede prirode nad čovekom, smešteno na stenovitom brdašcu na levoj obali Nišave, nalazi se selo:

Staničenje

Sa svojih 200 domaćinstava, ovo naselje je jedno od većih u kraju. Nizvodno od sela, reka prima svoju najveću salmonidnu pritoku, Temšticu, bujičavu rečicu visokog pada, kojoj su izgradnjom hidroelekrane ukradene vode Visočice. Sličan “pakleni plan”, postoji i za drugu reku koja je tvori, Toplodolsku reku. Njene vode se takođe cevima planiraju prevesti u jezero, ostavljajući jednu od najlepših salmonidnih reka Stare planine da teče biološkim minimumom. Potpisnik ovih redova se iskreno nada da takva ludost nikada neće biti realizovana, u čemu su voljni da istraju i žitelji sela Temska, kraj čijih dvorišta ova planinska lepotica prolazi.

Dalje nizvodno, Nišava prolazi kraj sela Crvenče i Crnoklište, gde se ređaju tereni kao iz bajke. Klen, potočna i makedonska pastrmka su glavne mušičarske vrste. Love se svim mušičarskim tehnikama, ali na uspeh u lovu najviše utiče rad hidroelektrane. U letnjim mesecima hladan talas može da obori temperaturu Nišave i za preko 10 stepeni, što na sav živi svet deluje šokantno. Ovom iznenadnom osveženju se jedino raduju pastrmke koje u satima nakon prolaska udarnog talasa znaju intenzivno da jedu.

Na ovom potesu Nišava neodoljivo podseća na neke veće salmonidne reka nastanjene mladicom i lipljanom, a i svi biološki faktori ukazuju da bi se ove ribe ovde lepo primile. Nekada topla ciprinidna reka sada svakodnevno teče hladna kao led, a njeni starosedeoci poput soma i šarana polako, ali sigurno nestaju. Možda je vreme da Nišava dobije neke nove stanovnike, ali to je pitanje koje ostavljamo, ali i postavljamo ljudima od struke. Ovom prilikom ćemo ih još jedino podsetiti da su pomenute dve vrste autohtone u slivu Morave, ali i bezmalo iskorenjene iz nje, pa proširenje staništa u cilju očuvanja ovih vrsta zvuči kao razuman predlog.

Na kraju svog centralnog salmonidnog regiona, Nišava se provlači između dva brdašca spojena visokim mostom, na čijem se zapadnom kraju nalazi svratište mnogih putnika namernika, kultno selo pod imenom:

Čiflik

Nizvodno od njega Nišava krivuda kroz Belopalančku kotlinu, udaljava se od magistralnog puta i prolazi kroz prilično divlji predeo, što ove terene čini veoma atraktivnim. Brojnost klenova raste, dok se populacija pastrmke polako smanjuje. I pored toga, i na ovim terenima ima smisla ciljano loviti pastrmku, naročito ako uzmemo u obzir da ima komada od preko 3kg.

Ovde se u nešto većem broju javljaju još dve mušičarima zanimljive vrste, štuka i grgeč, koje je na mirnijim delovima reke moguće loviti na strimere. Nekada je ovde bilo i kapitalnih somova, ali je priliv hladne vode rezultirao značajnim smanjenjem njihove brojnosti, a verovatno i trajnim nestankom u narednih desetak godina.

U centru kotline, Nišava se ponovo približava magistralnom putu, prolazi kraj Bele Palanke i kao levu pritoku prima Koritničku reku, bogatu klenovima, a u svom gornjem toku i sitnim potočnim pastrmkama. Na ovoj rečici se nalazi prelepo Divljansko jezero, pogodno za mušičarenje klenova i šarana.

Nizvodno od Palanke nalaze se atraktivni tereni za lov klenova, naročito kraj sela Belanovac i Dolac. Ovde Nišava prima još jednu značajniju pritoku, Crvenu reku, bogatu klenovima i potočnim mrenama. Krivudajući dalje kroz ravnicu, Vilina reka napokon stiže do najčuvenije tačke na svome putu, prirodnog fenomena koji se može porediti sa kanjonima Tare i Kolorada, poznatog pod imenom:

Sićevačka klisura

Stešnjena Svrljiškim planinama sa severa i obroncima Suve planine sa juga, svoj put od Belopalanačke do Nišavske kotline već eonima dubi Nišava. Klisura je veoma atraktivna, sa liticama koje se na pojedinim mestima, direktno iz smaragdno zelenih virova reke, okomito dižu stotine metara uvis. Ovde rastu endemske biljke, a gnezda svijaju suri orlovi. Na desnoj obali se nalazi manastir Svete Petke, kojoj se često dodaje naziv “Iverica”, što upućuje na pretpostavku da su njegovi osnivači monasi iz Gruzijskog manastira Iviriona sa Svete Gore. Kroz zidine kanjona svoj put je pronašla i pruga, kojom je nekada prolazio Orijent Ekspres. Zbog svega ovoga, Sićevačka klisura je zakonom zaštićena kao kulturni spomenik i prirodno dobro od posebnog značaja.

Samu klisuru čine dva dela, između kojih je proširenje u kome se smestilo selo Ostrovica. Tu su veoma pogodni tereni za mušičarenje klenova, a ima i pastrmke, grgeča, štuke, pa i ponekog soma. U samoj klisuri teren je veoma težak, ali mahom prohodan, tako da pravi avanturisti ne bi smeli da ga propuste. Na većini mesta reku je nemoguće gaziti, a gusto šiblje i vrbaci uz obalu i najveštijim mušičarima ne ostavljaju mnogo prostora da se razmašu. Ipak, ovde vredi sići zbog krupnih pastrmki, kojima ovaj teren izuzetno odgovara, jer je ovde i leti prohladno, a sunčevi zraci teško dolaze do reke.

U poslednjem delu klisure nalazi se brana koja stvara nekoliko stotina metara dugo jezerce, bogato klenovima, ali veoma nepristupačno za mušičarenje. Sastavni je deo male hidrocentrale izgrađene pre stotinak godina, 1908. Nizvodno od njega su veoma atraktivni tereni kod Sićeva, mestašca poznatom po dobrom vinu i slikarskoj koloniji koju je 1905. osnovala Nadežda Petrović. Uskoro se Nišava oprašta od klisure i polazi na poslednju etapu svog puta, ulazeći u ravnicu u čijem centru se nalazi:

Niš

Jedan od najstarijih gradova na Balkanu, izgrađen početkom III veka pre nove ere, čiju su sudbinu tokom milenijuma krojili Rimljani, Goti, Iliri, Tračani, Kelti i mnogi drugi narodi. Čuven je kao rodno mesto Konstantina Velikog, rimskog imperatora koji je 330. godine potpisao Milanski edikt proglasivši hrišćanstvo za zvaničnu veru Rimskog carstva. Za njim je ostao i njegov letnjikovac Mediana, danas vredan istorijski spomenik.

Na desnoj obali Viline reke, u samom centru Niša, nalazi se čuvena tvrđava, podignuta 1723. godine, koja danas predstavlja jedno od najlepših i najočuvanijih turskih zdanja na Balkanu. Ništa manje impresivna nije ni Ćele kula, građevina sazidana od lobanja srpskih hajduka i njihovog vođe Stevana Sinđelića, nastradalih u herojskoj bici sa Turcima, odigranoj na Čegru pre tačno dvestotine godina, 1809.

Na teritoriji samog grada ima odličnih mušičarskih mesta, a ona još lepša i manje urbana nalaze se nešto uzvodnije, oko Niške Banje. Iako napadnuti od strane ribolovaca, ovi tereni daju klenove u solidnom broju, sa redovnim ulovima primeraka od preko pola kilograma. Nišava je ovde bogata grgečima koji se uspešno love na male strimere, ali i lepim primercima štuka, koje je ipak nešto teže prevariti mušičarskim alatom.

Na levoj obali reke nalazi se i veći broj starih korita i bara, atraktivnih lokacija za mušičarenje štuke, grgeča i bodorke. Kod naselja Broj 6 Nišava prima svoju poslednju veću pritoku, Kutinsku reku, potočić koji leti bezmalo presušuje, ali u svojim virovima i dalje krije klenove kilaše.

U donjem toku Nišave u većem broju javljaju se ribe nizijskih voda, poput šarana, soma, bodorke, šljivara, deverike, babuške i gavčice. Ipak, i dalje ima poneke pastrmke, što nimalo ne treba da čudi, jer su u poslednjih desetak godina dno reke naselili insekti karakteristični samo za salmonidne vode, poput majskih mušica, kamenjarki i krznokrilaca.

Nizvodno od grada reka praktično prestaje da postoji, jer se u nju uliva neprečišćena kanalizacija, pa terene sve do ušća u Južnu Moravu treba izbegavati. Kao kuriozitet treba navesti da se čak i ovde, gde je voda diskutabilnog kvaliteta i za život klenova, redovno uhvati poneka manja pastrmka, tek kao još jedan dokaz tvrdnje da je ova nova, čovekovom rukom stvorena Nišava, salmonidna od nastanka do ušća.

 Goran Tokić Goci