Uhvati i pravilno ispusti!

Uhvati i pravilno ispusti!

U životu dođe nekad vreme za promene! Maksimalno ćemo se potruditi, ako to znači, za nas napredak ili težnju za nečim boljim. Većina ribolovaca takođe želi promene i kod našeg najomiljenijeg hobija, posebno ako bi to značilo za nas bolji ribolov i boravak u neokrnjenoj prirodi.

Neću vam puniti glavu mudrostima, šta može svaki pojedinac, a i ribolovac, učiniti za prirodu sa malo volje.

Tu sam mislio na nabavke i korišćenje adekvatnih, ekoloških sredstava za čišćenje domaćinstva, pa sve do odvajanja domaćeg otpada (papir, plastika, staklo, hrana). Svesni činjenice, da svako domaćinstvo u godinu dana istrese u kanalizaciju jednu dupke punu kadu za kupanje, hemijskih sredstava za pranje rublja, posuđa, sredstava za čišćenje domaćinstva itd! Samo zbog toga su reke zagađene (a gde su još fenoli, cianidi, teški metali, PCB – i, DDT – i, a da o produktima nafte i ne govorimo, neupadljivim zagađivačima iz naše dalje okoline ), sve zbog nesavesnog i nehumanog ponašanja kako pojedinaca tako i celokupnog društva. Reke su prazne već sad, a u nekom trenutku, će se dogoditi, da ćemo preći onu granicu, koja osigurava pojedinačnoj vrsti obnavljanje populacije, u našem primeru riba! Koliko će još vode proteći, da se totalno sruši prirodna ravnoteža?

No, o tome i našem čovečjem nemaru, pisat ću nekom drugom prilikom, a ovaj put posvetit ću se našim miljenicama, ribama. Činjenica je, da posebno na tom području možemo pojedinačno napraviti najviše, pošto su sve odluke u našim rukama. Posebno te zadnje činjenice budite svesni, naime toga da su odluke samo u našim rukama, jer na to ću apelirati u daljnjem tekstu.

Nitko vas neće siliti da ribu pustite

Nitko vas ne može, niti vas neće, siliti u taj način mušičarenja i sve skupa će ostati stvar samo vaših načela, odluka, uverenja i vaše savesti. No, kod toga morate biti, kao pojedinac svesni, da na vodi sa svojim postupcima dajete nehotice primer i pouku, ne samo deci nego i mladim pripadnicima u mušičarskim redovima, po stažu. A na kraju krajeva kopirati će vas i vaši najbolji prijatelji u ribolovu. Zato priupitajte se, kakav je taj vaš odnos prema prirodi i prema samom plenu, ribi. Pošteno razmislimo o tome!

Svako od nas ima pozitivnu i dragu uspomenu na svoga neformalnog mentora i učitelja, koji mu je nesebično pomagao i preneo prva saznanja o mušičarenju. Verovatno nam je ostao u sećanju njegov lik, njegove navike, njegove vrednosti kod ribolova kojima nas je učio puno temeljitije nego da je izrekao na hiljade reči. Dakle, zašto to pišem ? Ako se on ponašao prema prirodi i ribi sa poštovanjem, i mi ćemo se jednako ponašati sa godinama staža. Zato razvijajmo pozitivne navike, među koje sigurno spada način mušičarenja UHVATI I PUSTI (Catch & Release Eng.), da ćemo dokazati sebi, a ne drugima, da možemo sami napraviti nešto već danas, za bolju budućnost!

Zašto se odlučiti za način ribolova Uhvati i Pusti (Catch&Release)

Ako do sad niste nikad lovili na način, da puštate ribu i niste ni razmišljali o tome, kad ste videli druge kako to čine, evo nekoliko dobrih razloga da se pridružite mnoštvu onih, čiji se broj iz dana u dan u svetu povećava, a koji su pristalice tog načina mušičarenja!

• Prvi razlog je: ako ćete ribi podariti slobodu, time joj nećete omogućiti samo dalji život nego i dalju reprodukciju, što znači za nas same bolji ribolov na tom području u budućnosti!
• Još bolji razlog je taj, da sa time očuvamo populaciju riba za naše potomke / naslednike, vašu i moju decu, unuke, praunuke…

A sada pređimo na glavnu činjenicu: Zamišljajmo da svaki od nas, svaki dan odnese od vode »normu« ribe. Taj pojam je za pojedinca različit, zato neću reći da su to tri ili deset riba. Ali mislim na to, da odnese onoliko koliko misli da mu je potrebno, ne da time hrani svinje i sve susede u komšiluku. Šta mislite koliko vremena bi te naše vode, zbog zagađenja i nedostatka prirodne reprodukcije, podnosile? Svima vama je jasno: ne baš dugo! Zato će biti potrebno u bliskoj budućnosti, za očuvanje osnovnog fonda riba, uvesti neke drastične mere na najzagađenijim, izpražnjenim i uništenim vodama. Te mere svakako neće ići u našu korist. Značiće ograničavanje ribolovnih slobode i samog ribolova, pa o kvotama riba ne bih ni govorio! U nekim državama Evrope (Engleska, Norveška, Nemačka, pa i Slovenija), te kvote su već postavljene (neke se koriste i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj) Npr.: Uzeti se može samo jedna riba, voda je podeljena na sektore, po par ili nekoliko mušičara na celoj vodi ili totalna zabrana ribolova itd. Ali za početak našeg prilagođavanja, će biti već puno ako uhvaćenu ribu pustite ili se držite načela, uzmite samo ako mislite sami pojesti (ili porodica – žena i deca), a za »ostale« postoje ribarnice i za to odgojene ribe! Ako se već odlučite sami za taj način mušičarenja, evo nekoliko vrednih saveta kako to činiti pravilno

Uhvatiti i PRAVILNO ispustiti

Ako ste mislili, da ste kod načina ribolova U&S time, što ste pustili ribu natrag, napravili sve, prevarili ste se! Naime, morate biti svesni toga, da ako ste ribu pustili u vrlo lošem stanju, ona će uprkos toga negde u dubinama uginuti i sav smisao vaše odluke i postupka je izlišan.

Zašto ribe uginu iako ih pustimo? Jedan od bitnih razloga je sigurno stres, kojega ribe dožive zbog zamaranja. Što duže traje zamaranje – dril, to je veći stres kod ribe! Zbog uzroka koji nastaju zamaranjem, jedan od njih je nestašica kiseonika, pa se u mišićima ribe oslobađa mlečna kiselina, koja negativno utiče na rad celokupnog mišićnog sistema. Svakako i na srčani mišić. Drugi bitan uzrok su ozlede zbog rukovanja ribom ili ozlede od udice. Najteža oštećenja nastanu, kad se udica zabode u predeo škrga (organ za disanje) ili čak u unutrašnji sistem probavnog trakta. Te vrste oštećenja obično prouzrukuju smrt. U takvom slučaju je bolje ribu uzeti nego dopustiti da negdje skapava u mukama. Kada ste prisiljeni uzeti ribu zbog ozleda, nek njena ekzekucija bude odmah i što manje bolna po ribu.

U nastavku bih vas upozorio na važne činjenice koje uslovljavaju da su preživljavanja kad vraćate ribu što bolja.

• Pre svega upotrebljavajte udice bez kontrakuke, a ako je već imate na vašoj muhi, možete je sa malim kleštama stisnuti. Primena takvih udica olakšava oslobađanje ribe.
• Ako se odlučite ribu ispustiti bez fotografiranja (fotografiranje je sve popularnije pored šaranaša, baš kod mušičara), pokušajte to učiniti u vodi, bez da bi se dotakli ribe. Posebno to važi za manje primerke riba. Obično će biti dosta ako samo popustite pritisak na najlon, koji je povezan sa udicom bez kontrakuke. Ako udica neće van, upotreba hirurškog peana ili malih klješta sa duljim nosom (»špicange«), će vam tada biti velika pomoć.
• Ako nameravate ribu uhvatiti rukom, obično zbog fotoseanse, obavezno je prethodno pokvasite. Razlika između temperature vaše ruke i mrzlokrvne ribe je prevelika (približno takva, kao kad bi vas ko prihvatio peglom). Sloj vode na našim rukama će očuvati riblju sluz, koja joj služi kao zaštita od uticaja okoline.
• Ako želite na svaki način ribu fotografirati, neki mušičari prisegnu na malo modificiran način Uhvati i Pusti mušičarenja, a ono glasi: Uhvati – za zabavu, Fotografiraj – za uspomenu i Pusti – za budućnost! Taj način puštanja svakako nećemo osporavati, ako se kod toga (POSTUPKA) držite nekoliko sigurnosnih pravila, a ta su: pripremite opremu za fotografiranje pre nego povučete ribu iz vode. Vreme koje može riba proživeti izvan svoje sredine, pre nego što joj se počnu sušiti škržni listići, je približno 30 sekundi (u vrućim letnjim sparinama, a malo duže na proleće ili jesen kad je vani hladnije). Svi znamo što škrge znače za ribu. Kada ribu dižemo iz vode (posebno to važi za veće i teže ribe), telo joj obavezno podložimo jednom rukom, jer drugačije dolazi do oštećenja unutrašnjih organa. (Možda bih morao to malo obrazložiti, unutrašnje organe celo vreme, na neki način podupire voda, a kad je izvučemo van, toga »amortizera« više nema i gravitacija udari svom silinom na meke unutrašnje organe – pa se oni gneče i dolazi do oštećenja). Fotografiranje nek bude brzo i efikasno, a onda ribu pridržite u vodi, u predelu repa, sve dok se ne oporavi i sama otpliva.
• Ako je riba duboko zakačena, neka vam ne bude žao muhe – udice i nekoliko centimetara najlona. Odrežite približno 20 do 30 cm najlona iznad udice, a nikako ne mesarite po ribljim ustima. Istraživanja po svetu su pokazala, da se ribe lakše oslobode udice ako je nekoliko cm najlona zavezano za udicu, nego ako je ta posve bez njega. Čak 70% riba je preživelo na takav način, iako ih je veličina udice ometala kod ishrane. Najlon pri tome odrežite, a nikako ne trgajte, jer ako ćete ga na silu vući napravit ćete još veću štetu.
• Upotrebljavajte jake najlonske predvrvice, prikladne veličini ribe koju lovite, tako da neće dolaziti do preopterećenja, a sa time do dugotrajnog i nepotrebnog zamaranja. Danas je u svetu na tržištu dosta novih savremenih, jakih i skoro nevidljivih najlona, koji će vam biti kod toga u pomoći. Znači, ne zaboravite, ribu što brže dovesti do sebe, ako je nameravate pustiti !
• Kad ribu vraćate u vodu, obavezno je zadržite neko vreme na području gde se u vodi meša ili nastaje veća količina kiseonika, da se oporavi i da može otplivati. Ako takvog predela nema (stajaća voda), pokušajte time da je držite za koren repa, a ujedno je pomerate napred – natrag. Pri tome će joj se telo savijati u obliku slova S i zbog toga, će joj se polako vraćati živost u mišiće (oslobađaće se grča u mišićima). Kad pokaže prve znakove da hoće otplivati, tek tada je pustite.
• Ako ćete kod mušičarenja upotrebiti podmetač (sak), u nekim predelima, brzaci, je to čak preporučljivo i puno bolje nego dugotrajni dril/umaranje ulovljene ribe. Ja vam preporučujem upotrebu novijih podmetača, kod kojih je mreža iz mekog pletenog kevlara, bez čvorića. Jesu malo skuplji, ali nemaju tvrdih i grubih rubova, koji ogule meku riblju sluz.

Za sada toliko i razmislite o tome, možda uskoro neće biti gde i šta pustiti !!!

Zato UHVATI I PUSTI za budućnost!