Taktika u lovu klena
Taktika u lovu klena
Klen je najzastupljenija vrsta ribe koja se lovi mušičarenjem u Srbiji. Pastrmske reke su dosta siromašne i većini ljudi poprilično udaljene, a klen je rasprostranjen u skoro svim ciprinidnim rekama i rekama mrenskog podneblja.
U zavisnosti od veličine reke klen se može uspešno loviti na sve tipove muva i strimera, a i raznim tehnikama.
Iako se može loviti raznim tehnikama lov na suve muve je najzastupljeniji. U zavisnosti od situacije biramo suve muve.
Muve za klena
Najviše ljudi se odlučuje za bambulu koja je neprevaziđena muva za lov klena. Najzaslužniji za masovno korišćenje bambule u Srbiji je Ivan Ranđelović – Mixmaster iz Niša. On je ovu muvu predstavio kao vrlo lovnu imitaciju za lov klena. Sudeći po izgledu mnogi su je izbegavali. I ja sam bio jedan od njih. Vreme je učinilo svoje da ona postane jedna od najkorišćenijih muva za lov klena u Srbiji. Klen se dosta hrani kopnenim insektima koji često završavaju u vodi. Nadvijene krošnje drveća nad vodom malo jači vetar i eto tvrdokrilca serviranog klenu, takođe oni su i loši letači. Plop koji pravi bambula pri padu na površinu vode u stvari imitira tvrdokrilca koji je pao na površinu vode. Po padu insekta klen munjevito kreće, čim čuje taj alarm zvani plop. Zabačaj je takođe bitan. Bambula nikako ne treba lagano da padne na površinu vode već što glasnije. To je takozvani klendžijski zabac gde muva treba da padne pre kanapa, tipeta i predveza. Dakle prvo muva, pa sve ostalo. Ko uvežba ovaj zabac videće razliku u ulovu pre i posle pljuska bambule. Klen bambulu obično uzima odmah kada ona dotakne površinu vode.
Svako ko počinje da mušičari klena treba da u kutijici ima obavezno bambulu. To važi i za one koji je do sada nisu koristili.
Druge popularne suve mušice su policelonke. Muve koje su kompletno ili samo pokrov urađen od policelona. Policelonke u poslednje vreme poprimaju izuzetan realizam u izradi. Za to je zaslužan još jedan nišlija gospodin Dragan Tasić. Čovek prepun ideja i volje za eksperimentisanjem došao je do rešenje da policelonke ne budu tako dosadne za vezivanje već im je uneo živost, realizam i boje. Imao sam prilike da učim zanat vezivanja kao i tajne od ovog majstora. Čovek je odgovorio na sva moja pitanja, predstavio mi je dosta imitacija, prostih, lovnih, lepih i veliko mu hvala na svemu!
Fotografije Draganovih kreacija:
Ostale suve muve koje valja imati su naravno razne varijante atraktora (red tag se najviše koristi), mrava, razbojnik, stimulatori, veštica, profesor (suva varijanta), razne varijacije osa, pčela, bumbara, obada kao i neizostavne jednodnevke, te midževi za mušičarenje u kasnu jesen i zimu, itd.
Od mokrih tu su razne crveno-guze imitacije poput zulu, zatim mravi, ptičije gnezdo, pupe, imitacije gusenica kao i kopneni insekti u ulozi mokrih mušica itd.
Nimfe tu je klasika fazanov rep i zečje uvo, ali treba probati i bombera, tulare u kućici, češke nimfe, itd.
Strimeri vulibager, imitacije pijavica, ribica, itd.
Fotografije imitacija:
Kada i gde?
Za razliku od salmonida klen radi tokom čitavog dana tako da nema dileme jeste li na vreme krenuli u ribolov. Vrućina mu ne smeta i tada je aktivan. Jutro treba da bude najbolje za ribolov kao i sumrak, a ko ima prilike može probati i u prvi mrak, tj. period tokom leta od 21h do 22h. Jednostavno teško je pogrešiti period dana kada nije aktivan. Naravno izuzetaka uvek ima.
Ovo je neko moje iskustvo na rekama na kojima sam imao prilike da lovim.
Mesta
Mesta odnosno tokovi reke na kojima se klen zadržava su odsečene obale pune granja i krša u vodi, gde klen nalazi skorivište i lako izlazi ukoliko vidi nekog insekta na površini. Vrlo često krupni klenovi vrebaju ispod mostova. Sa mostova pada svašta za jelo poput mrava i tvrdokrilaca. Riba je navikla na buku, a hrane je dosta. Kada krene da se hrani obično je na ivici brzaka kao i na prelivima. Pri lovu na viđeno sam dosta riba ulovio i u plićim mirnijim delovima toka. Ako je reka bogata vodenom vegetacijom klen se često nalazi u njoj. Treba posmatrati vodu i videti gde se klen kreće i hrani.
Fotografije terena:
Zabačaji retko kad prelaze 15-est metara. Vrlo je bitno da se klenu pogotovu na manjim rekama priđe što tiše. Jako je plašljiva riba tako da na najmanji znak opasnosti beži u sklonište.
Za krupnog klena, kada se lovi na viđeno, ponekad se šunja po pola sata, kleči u rastinju i zabacujemo tek onda kada smo sigurni da sa te distance možemo nesmetano da mu zabacimo muvu.
Pribor i oprema
Pribor treba da bude prilagođen veličini ribe kao i reci na kojoj se lovi klen. Ja pecam na manjim i srednjim rekama štapom klase 4 dužine 2.70m, čekrk prilagođen klasi štapa i težini. Predvez je dužine oko 3m zajedno sa tipetom. Koristim konusni predvez kao i tipete debljine od 0.12mm do 0.16mm.
Fotografije ulovljenih riba:
Mašite i lovite…
Bistro…
Tekst i foto: Jovan Ognjanović – Ogi
Odličan tekst! Olivne nimfe sa jarebičijem perjem i bakrenom glavom su pored zečijeg uveta moj izbor.
Lepo urađeno Jovane. Bravo!
Gde mogu naći snimak kako izraditi te mušice. Takođe, pitam i kakav lak mogu koristiti i gde mogu da nađem? poz
Izuzetne fotografije. Cestitam na prikazu musicarenja klena jedne fantasticne ribe svastojeda, veoma lukave, oprezne do nevjerovanja, a na zalost od mnogih musicara zapostavljena. Bistro!