Svakome je hladno drugačije

Svakome je hladno na drugačiji način (drugačije)

Šta se dešava u telu kada nam je hladno? Da li naslage sala mogu da zaštite od hladnoće? Šta se dešava kada se Eskim nađe u pustinji? Zašto su jeza i cvokotanje dobri? Da li je istina da bebe imaju neku vrstu grejača? Osećaj temperature menja se sa godinama.

“Meni se brzo smrznu uši. Najpre mi je hladno po grudima, onda su mi hladne ruke, pa noge, a onda mi je hladno i u glavi.” Čudno, ali istinito je ono što pričaju dvojica dečaka. Svakome je hladno na drugi način.

Doktor sportske medicine Joahim Lač sa Visoke škole za sport u Kelnu to potvrđuje. Razlozi su sledeći: “Svaki čovek u koži ima senzore za toplo i hladno. Doživljaj temperature je kod svakog različit. Zbog različitog rasporeda senzora, različito je i osećanje hladnoće.”

Kod pojedinaca je više senzora u ušima i njima je hladno po ušima, a kod drugih je manje senzora u ušima, nego ih je više u drugim delovima tela. Dakle broj senzora je različit i oni su na različitim mestima. Doktor Lač kaže: “Znači da je moguće da je neko osetljiviji na toplotu i hladnoću od drugih. Moglo bi se reći da se radi o ćudi prirode. Isto kao što ljudi imaju različite veličine nogu ili ruku, tako različito mogu doživljavati i hladnoću i toplotu.”

Senzori za toplo i hladno

Osećaj za hladnoću može da prepozna samo hladnu temperaturu, dok su za toplotu zaduženi drugi senzori. Preko krvi i nerava ovi senzori obaveštavaju mozak o hladnom ili toplom. U mozgu se takođe registruje da li je temperatura prijatna za čoveka. Dr Joahim Lač objašnjava: “Čovekova priroda je odredila prijatnu temperaturu za telo bez odeće. To je od temperatura od 25 – 30 stepeni.” Ova temperatura je prijatna za sve ljude na planeti. Isto tako postoji i fenomen “osećajne temperature“. Pod tim se podrazumeva da čovek pri postojanoj temperaturi od 25 u hladu ima osećaj da je hladno. Kada je na suncu na istoj temperaturi ima osećanje prijatne toplote. Rešenje ove zagonetke glasi: kretanje vazduha. Doktor Lač kaže: “Ako sunce zađe i dune vetar onda osećamo hladan vazduh. To znači da mi, našom kožom koju okružuje vazduh, nemamo mogućnost da ga zagrejemo. Kada sedimo mirno i nema vetra, onda je temperatura koja okružuje telo veća.”

Svuda je ista temperatura tela

Mi onda kožom grejemo vazduh, isto kao što telom kada sedimo zagrevamo stolicu ili jastuk pod nama. Temperatura ljudskog tela približno je ista na svim kontinentima. Lač: “Svi imamo temperaturu tela od 36,5 stepeni koja se menja zavisno od stanja u kojem se čovek nalazi. Ako temperatura pređe 42 stepena Celzijusa to je opasno po život. Ista opasnost postoji ako se temperatura tela spusti ispod 30 stepeni.”

Tada vitalni organi (srce i mozak) ne rade punom snagom. Dolazi do nesvestice, a u najgorem slučaju do smrti od hladnoće. Za razliku od unutrašnje temperature, spoljašnja nam daleko manje škodi. Svejedno da li se živi u večnom ledu, ili u vrelini pustinje. Doktor Lač: “Kada je reč o razlici u temperaturi, na primer između Severnog pola i Sahare, ljudi mogu da žive na oba mesta. Isti čovek danas može da se nađe na Severnom polu, a sutra u Sahari. Ako je pravilno obučen nema opasnosti da će umreti.”

Jeza i cvokotanje 

Na Severnom polu niko ne može da preživi bez odeće, jer telo nije u stanju da sačuva normalnu temperaturu od 36,5 stepeni. Pošto je unutrašnja temperatura životno važna za nas, telo bi vrlo brzo poslalo alarm sa porukom: smrzavam se. Već promaja može da deluje tako da nam se naježi koža. “Jeza je uspomena na vreme kada su ljudi još bili prekriveni gustom dlakom. Sve dlake imaju majušni mišić na mestu gde izlaze iz kože. Ovaj mišić se skuplja na hladnoći, a dlake na telu se usprave”, kaže Lač.

Mišić to čini kako bi se stvorio topli vazdušni sloj između dlaka i prostora gde ih nema. Na tim mestima se stvara jeza. Još jedna zaštitna mera aktivira se kod osećanja hladnoće. To je cvokotanje, kaže doktor Lač: “Mišići nam se tresu i cvokoćemo zubima. Telo primećuje da mu nedostaje toplota i da mora nešto da uradi. Onda počinju da poigravaju mišići. Donja vilica je prilično labavo pričvršćena sa dva mala zgloba i sa jakom muskulaturom koja je potrebna pri žvakanju. Ovi mišići počinju da drhte i da rade. Zbog toga je donja vilica veoma pokretna, ona se relativno brzo trese.”

U debljini nije spas

Ovo drhtanje pokreće muskulaturu, prokrvljenost je bolja i tako se telo uz pomoć krvi greje. Samo kod odojčadi proces izgleda drugačije. Ona imaju neku vrstu ugrađenog grejanja. “Sasvim male bebe imaju sposobnost da proizvode toplotu iz masnog tkiva, ali ta sposobnost opada već posle nekoliko meseci. Kod svih ostalih važi pravilo – što je manje mišića manje su i mogućnosti da se proizvede toplota. Zbog toga se mršavi ljudi brže smrzavaju. Po prirodi žene se brže smrzavaju nego muškarci, ali kod dece je drugačije: kod devojčica i dečaka pre puberteta, dakle pre 12, 13, 14 godina, ne postoje razlike u odnosu na muskulaturu. Generalno se ne može reći da se devojčice brže smrzavaju.”

Mnogi ljudi veruju da malo sala na rebrima pomaže kad je hladno. Čovek bi mogao da pomisli da je u predelima gde je hladno pametno biti debeljuškast. Doktor Lač priznaje da punijim osobama salo pomaže i da za dva stepena mogu bolje da podnesu hladnoću, ali “To ni u kom slučaju ne znači da punije osobe mogu da podnesu 10 – 20 stepeni razlike u temperaturi u odnosu na mršave. Masno tkivo nije propusnica za izlazak na hladnoću bez odeće.” Mišići su naš najbolji grejač i zbog toga doktor sportske medicine ljudima koji po malo cvokoću i brzo se smrzavaju daje sledeći savet: “Nemojte se gojiti, nego se krećite.”

Ribolov u hladnim vodama

Ribolov iz čamca je prednost, ali zna biti i mana, jer se ribolovc ne kreće, tako da se mogu desiti obe krajnje situacije, da “izgorite ili da se smrznete”. Ribolov iz vode je isto zahtevan. Kada hodamo u kombinezonima (Waders), po hladnim salmonidnim vodama, treba da se dobro obučemo ispod njih. Najbolje je da to bude slojevito. Cvokotanje je siguran znak da treba izaći na suvo i zgrejati se. Poseban je problem leti kada je gornji deo tela na veoma visokoj temperaturi, a donji u vodi na niskoj. Zaštitite glavu kačketom ili šeširom od štetnog zračenja Sunca.

B. Braun/V. Čolić