Riba za trpezom!

Riba za trpezom!

Riblje meso se u ljudskom organizmu svari za 3-4 sata, a meso goveda za 10 i više sati. Kod ljudi koji su uzimali kao preventivu kalcijum i jeli namirnice bogate belančevinama (riba, belo meso) merenja su redovno pokazala najveću gustinu kostiju tokom nedavno završenog istraživanja koje je trajalo tri godine.

I na kraju, konzumiranje ribe smanjuje agresivno ponašanje u stresnim situacijama.

Riba je kao namirnica od davnina zauzimala važno mesto u ishrani. U nutritivnom pogledu ona je važan izvor sastojaka preko potrebnih čoveku, posebno belančevina. Riblje meso je specifično, premda se ne razlikuje previše od mesa toplokrvnih životinja.

Riblje meso sadrži belančevine koje se u komparaciji sa belančevinama drugih vrsta mesa odlikuju lakšom probavljivošću, boljim iskorištavanjem hranjivih materija, povoljnijem aminokiselinskom sastavom. Što se svarljivosti tiče, riblje meso se svari za 3-4 sata a meso goveda za 10 i više sati. Belančevine ribe u ljudskom organizmu se iskorišćuju sa 93-98 %, dakle više od belančevina kravljeg mleka (90-95%) ili mesa goveda (87-90%), osim toga riba je bogata vitaminima, pogotovo A, D, E i B kompleksom. Da se podsetimo, vitamin A važan je za vid, kožu, rast i reprodukciju. Pomaže kod prevencije bolesti kao što su akne, psorijaza i noćno slepilo; Vitamin B je dobar za nervni sistem i kožu; Vitamin D igra važnu ulogu kod apsorpcije kalcijuma iz hrane i kod probavnog sistema; Vitamin E je dobro poznati antioksidans koji štiti telo od slobodnih radikala. Telo proizvodi slobodne radikale čiji se broj povećava s godinama. Njihova je proizvodnja povezana s srčanim oboljenjima, rakom i starenjem.

Potrebno je naglasiti da riba (posebno morska) količinom joda nadmašuje sve druge izvore tog važnog mikro elementa. Od minerala u ribi ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, hlora, sumpora, gvožđa, mangana, cinka, bakra koji organizmu služe ili kao građevni materijal ili su zaštitne materije (štite organizam od bolesti i jačaju ga).

Posebno treba istaći da su slane srdele bogat izvor Omega-3 više nezasićenih masnih kiselina, važnih u prevenciji srčanih bolesti. Za ove kiseline naučnici smatraju da imaju velikog značaja u borbi protiv bolesti srca i krvotoka i upalnih bolesti, npr. reumatoidnog artritisa, zato što Omega-3 masne kiseline istiskuju iz krvi štetni holesterol i lipoproteine niske gustoće. Ove kiseline, zaštićuju organizam i od nekih drugih bolesti (astma, psoriaza, dijabetes i rak dojke) i povoljno deluju i na neurološki razvoj dece.

Čini se da je združeni učinak kalcijuma i belančevina ono što najviše pridonosi zdravlju kostiju. Kod ljudi koji su uzimali kao preventivu kalcijum i jeli namirnice bogate belančevinama (riba, belo meso) merenja su redovno pokazala najveću gustinu kostiju tokom nedavno završenog istraživanja koje je trajalo tri godine.

Riblje masti se sastoje od 60-80% nezasićenih masnih kiselina od kojih je više od 50% Oleinske, uz nju još i Linolna i Linolenska-a sve su esencijalne. Ove kiseline pokazuju pozitivne efekte kod snižavanja holesterola, smanjenja mogućnosti začepljenja krvnih sudova, i usporavaju proces starenja. Kod kultura koje konzumiraju veliku količinu ribe u svojoj ishrani (Mediteranska dijeta, Eskimi i Japanci) smanjena je stopa oboljenja od mnogih bolesti, kao što je dijabetes, rak, srčana oboljenja koja je očigledna kada se uporedi s kulturama koje ne konzumiraju mnogo ribe. Kada se sagledaju sve ove činjenice teško je ne uvrstiti ribu u našu ishranu.

Ako je verovati jednom japanskom istraživanju sprovedenom na uzorku od 22 studenta, ljudi bi trebali jesti više ribe žele li izbeći agresivnost u stresnim situacijama. Pojedine vrste riba sadrže DHA kiselinu koja smanjuje agresivno ponašanje u stresnim situacijama. DHA se nalazi u masti riba kao što su haringa, losos i skuša, a sastavni je i deo fosfolipida u mozgu. Zbog toga bi ljudi u stresnim situacijama, savetuje ekotropolog Katrin Raschke iz nemačkog Društva za medicinu ishrane i dijetetiku, trebali čokoladu zameniti ribom.

Rezultat istraživanja utoliko je zanimljiviji što je poznato da Japanci kao najveći potrošači ribe ionako uzimaju više DHA od Evropljana ili Amerikanaca. U početku testa kod japanskih studenata DHA već činio tri posto svih masnih kiselina u krvi. Ta se vrednost tokom ogleda udvostručila. Kod Amerikanaca, ali i Nemaca, DHA prema procenama iznosi tek jedan posto.

Research.net

Sa: https://poljoprivreda.info/tekst/riba-za-trpezom
Fotografije: Arhiva Mušičara i poljoprivreda.info