Resava – carstvo potočara
Resava – carstvo potočara
Beljanica – kraška planina istočne Srbije, jedna je od retkih na kojoj izvire nekoliko prelepih i ribom bogatih reka. Ime Beljanica, dobila je po belim, stenovitim vrhovima koji se upadljivo izdižu iznad padina obraslih gustom bukovom šumom. U narodu kolaju priče kako se ispod ove planine nalazi veliko podzemno jezero.
Na severoistočnoj strani Beljanice, kroz sifonsko vrelo izbija reka Mlava, jedna od najlepših i najatraktivnijih mušičarskih reka u Srbiji. Ali, Mlavu ćemo opširnije predstaviti nekom drugom prilikom.
Resavom do ušća
Petnaestak kilometara južnije, na potpuno suprotnoj strani planine, izvire reka, koja je zbog brojnih resa koje se spuštaju, sa drveća prema vodi, dobila ime Resava. Ništa manje lepa od Mlave, čak usudio bih se reći najlepša reka centralne i istočne Srbije. Resava je najduža desna pritoka Velike Morave. Dugačka je oko 70 km. Protiče kroz opštine Despotovac i Svilajnac. Nastaje od Zlotske reke i Bobovačkog potoka. Izvorište je na preko 1.100 m nadmorske visine, a ušće na 94 metra.
U svom izvorišnom delu Resava protiče kroz prašumu Vinatovaču. Ova gusta bukova šuma proglašena je Parkom prirode, kao i kanjon reke Kločanice, leve pritoke Resave, koja u toku leta ponire u uzanom delu kanjona zvanom Suvaja. Reka Kločanica je u danima kada ima vode bogata potočnom pastrmkom, doduše sitnijim primercima, mada se zna uloviti i po koji trofejni primerak.
Gornji deo sliva Resave je tipična kompozitna dolina, sastavljena od niza kotlinica, proširenja, razdvojena klisurama i kanjonima. Prva u nizu klisura je Manasijska klisura. Zatim se ulazi u stenjevačko – dvorišku kotlinu, pa u strmostensko – stenjevačku klisuru dugu 6 km, čije strane nisu tako visoke, ali su strme. Rečna dolina se zatim širi u omanju Strmostensku kotlinu (Lisine), gde se stižu doline resavskih pritoka. U Strmostenskoj kotlini Lisine stiču se pritoke Resave: Kločanica i Čemernica. Kločanica, o kojoj je maločas bilo reči je reka ponornica. Izvire na Kučaju i 6km pre nego što se ulije u Resavu potpuno presuši i odatle nastaje kanjon u Gornjoj Resavi. Strane su vertikalne i visoke preko 450m. Deo kanjona je pokriven blokovima stena i naslagama šiparskog materijala. Strane kanjona Suvaje su izbušene mnogim pećinama.
Druga pritoka u kotlini Lisine, Čemernica, izgradila je klisuru usečenu u više metara visokim krečnjačkim odsecima Beljanice. Sa litica se spuštaju tocila koja se završavaju lepezasto razvijenim šiparima. Iznad šipara često se javljaju otvori pećina kojima je izbušena unutrašnjost krečnjaka Beljanice, a u podnožju krečnjačkih odseka, na dodiru sa vododržljivom podlogom, izbijaju snažna krška vrela.
Kanjonski deo Resave je dugačak oko 25 km. Prelep i izuzetno atraktivan, ali jako teško pristupačan, te je zbog svoje nepristupačnosti prebogat potočnom pastrmkom. Nešto nizvodnije, u Resavu se uliva reka, koja izvire ispod strmih odseka Radoševe pećine, koja je toliko kratka da nije uspela ni ime da dobije, pa je jednostavno zovu Vrelo. To je hladna, bistra voda temperature 8 °C, izbija iz krečnjaka i slapovito se sliva niz krečnjačke blokove. Na svom kratkom toku ona je u kraškom terenu izdubila dvadesetak metara dubok krater i napravila jedan od najatraktivnijih vodopada koji se smatra najvišim u Srbiji, i pravi je dragulj Gornje Resave, a dobio je naziv Buk. Vodopad Buk je živopisan naročito s proleća kada je dotok vode jači. Voda se stropoštava uz veliku buku u dubok amfiteatar vertikalnih strana. Na dnu amfiteatra nalazi se vir zelene boje, zbog čega je dobio ime Zelenik, dubok oko pet metara. Od vodene magle, nastale stropoštavanjem vode, pri sunčanom vremenu nastaje efekat duge. Nalazi se u podnožju Sopotnice, vrha Beljanice, na oko 400m nadmorske visine. Na mestu gde se Vrelo uliva u Resavu podignut je motel Lisine sa ribnjakom nedaleko od sela Strmostena. Slobodno se može reći, da su tereni nizvodno i uzvodno od motela Lisine jedni od najatraktivnijih i za mušičare najomiljeniji.
Rečni kanjon se od Strmostena polako širi do mesta gde se u Resavu s leve strane uliva Resavica. Tu se reka ponovo probija kroz kanjon. Tek kod manastira Manasija reka ulazi u široku kotlinu i od Despotovca teče polako ka Svilajncu gde se uliva u Veliku Moravu.
Režim i način ribolova
Što se tiče faune, u Resavi žive autohtona potočna pastrmka, krkuša i klen. Obzirom da su meštani okolnih sela skrenuli tok Resave u mnogobrojne ribnjake u kojima se gaji konzumna kalifornijska pastrmka, često se dogodi da prolećne bujice nekontrolisano ulete u ribnjake i da presele kako konzumne tako i matične primerke kalifornijske pastrmke u reku. Tada Resava postaje raj za sportske ribolovce, naročito mušičare. Što se režima ribolova tiče, na Resavi je zabranjen noćni ribolov, kao i upotreba živih mamaca, korišćenje tirolskog drvceta i vaser kugli. Ribolov je dozvoljen isključivo upotrebom veštačkih mamaca, dakle varaličarenje i mušičarenje. Dozvoljen je dnevni ulov tri pastrmke u meri (25 cm), bez obzira da li se radi o autohtonoj potočnoj ili kalifornijskoj pastrmci, dok se svaka riba preko mora neoštećena, pažljivo vratiti u vodu.
Reka Resava je pod posebnom zaštitom i brigom ribočuvarske službe koja dežura 24 časa dnevno, a radi u okviru konzorcijuma d.o.o. River’s Guard koji gazduje ovim ribarskim područjem i ulaže velike napore u očuvanju Resave i ribljeg fonda. Upravo zbog toga Resava je bogata ribom i retko se može desiti da ribolovac ne dođe do ulova. Pored brižljivog čuvanja reke, redovno se obavlja i poribljavanje potočnom pastrmkom. Samo u proteklih pet godina u Resavu je pušteno oko 20.000 komada mlađi potočne pastrmke, i to na najatraktivnijim terenima, već pominjanim oko sela Strmostena, kao i u kanjonu reke, koji je jako nepristupačan i težak za ribolov. No, baš zbog toga, i krije kapitalne primerke potočare.
Resava kao i svaka reka za sebe, ima određenih specifičnosti, ali u suštini mušičarenje se obavlja poznatim i proverenim kreacijama.
Ono što svakako, karakteriše Resavu to su gamarusi kojih ima u izobilju i u periodu kada su naročito brojni nemoguće je ne uhvatiti ribu, ako na udici imamo imitaciju resavskog račića, koji je uprkos svojoj jednostavnosti nezamenljiv u tim trenucima. Vezuje se na modelima udica za larve ili gamaruse, u veličinama # 12 – 8 i sa otežanjem, dok se telo i rebra prave od grublje zečje dlake i zlatne ili bakarne žice.
Još jedna karakteristika Resave je masovno rojenje velikih kamenjarki. Kada ribolovac – mušičar „ubode“ dan kada se velike kamenjarke masovno roje, onda doživi zaista jedinstven prizor koji samo Resava može da vam priušti. To, bukvalno bude pastrmski pir, dok voda kuva na sve strane, a ribolovac ne može da se odbrani od kamenjarki koje padaju svuda. Tada, sa vernom imitacijom koju vodite po površini, ili tik ispod nje, zaista možete da doživite čaroliju i nezaboravan ribolov. Imitacija velike kamenjarke se vezuje na modelu udica za suve mušice sa 2x dužim vratom, u veličinama # 10 – 6, rep je od crne dlake, telo od narandžasto – smeđe srneće dlake, noge od pera iz sedla smeđeg ili crvenog petla, a krila mogu biti od Magic Wing materijala.
Naravno, ovo su samo neke karakteristike Resave. U ostalo doba mušičari se već svima dobro poznatim i oprobanim kreacijama. U proleće po nešto jačoj vodi, svakako, da treba probati sa klasičnim kreacijama nimfi (Fazanov rep i Zečje uvo), adekvatnog otežanja.
Što se letnjih meseci tiče, kreacije koje su na mene ostavile najjači utisak, i koje su se pokazale kao najlovnije i najčešće napadane su: Emerdžer Zečja stopa (Hareshoe Emerger), Elk tularaši (Elk Hair Caddis), Parachute Brown, Razbojnik i neizostavni Adams.
Obično kažu da je piscu najteže da izdvoji neko svoje delo kao omiljeno, da pevač ne može reći koja mu je omiljena pesma, da vam kompozitor neće reći koje je njegovo najomiljenije delo, jer fraza kaže „sve su to moja deca“.
Međutim, meni nije teško da sa ponosom kažem: „Da, Resava je moja omiljena reka, i ne samo to, Resava je najlepša i najmagičnija, ona je carstvo potočara, Resava je moj život“.
OKVIR 1
Kako stići do Resave?
Do Resave i njenih najatraktivnijih terena, oko sela Strmostena, nije teško stići. Najlakše je isključiti se sa auto – puta na petlji Jagodina koja je na 136. km od Beograda, odnosno 101. km od Niša. Iz Jagodine se zaputite za Despotovac koji je udaljen nekih 30 – tak km. Od Despotovca pratite table koje vas vode ka nadaleko poznatoj Resavskoj pećini prolazeći sela Dvorište, Stenjevac, Vodnu i naposletku Strmosten. Neposredno pošto izađete iz Strmostena nailazite na Motel Lisine koji se nalazi na samoj obali Resave, što zapravo predstavlja krajnju destinaciju.
OKVIR 2
Mogućnosti smeštaja i dozvole
Turističke potencijale Resave, i celog tog kraja, blagovremeno je otkrio veliki broj ugostitelja, tako da ribolovcu koji se uputi sa namerom da se oproba u ribolovu na ovoj prelepoj reci neće biti veliki problem oko smeštaja.
Motel Lisine je trenutno u fazi renoviranja, obzirom da je pre izvesnog vremena izgoreo do temelja, tako da će nakon obnavljana biti mogućnosti za prenoćište bukvalno iznad Resave, na najatraktivnijim terenima za ribolov. U blizini velikog vodopada Buk, koji je na 500 mod Lisina, izgrađeno je nekoliko restorana koji nude mogućnost smeštaja u bungalovima uz tradicionalnu kuhinju, uz relativno pristupačne cene. Takođe, postoji mogućnost privatnog smeštaja u selu Strmosten, kao i u Hotelu Ravno u Despotovcu koji je ipak malo dalje.
Rečeno je već da je Resava pod budnim okom ribočuvarske službe koja će vas ljubazno dočekati, dati sve neophodne informacije i uputiti na najbolje lokacije. Uvek će vam na usluzi biti gospodin Vučić, poznatiji kao Cane „resavski vuk“, kome se u svako doba možete obratiti na tel: 064 64 41 027. Cane će vam dati sve neophodne informacije od značaja za ribolov, o vodostaju reke, aktivnosti ribe, kupovini dnevnih dozvola (čija je cena 1.500 dinara), mogućnosti smeštaja, i ostalo.
tekst i foto: Ivan Radić
Bilo … cuo iz price. Steta sto ribocuvari ne dolaze uopste pa ono malo ribe kormorani trpaju u kese. Ne razumem kako bi pastrmka od 10ak cm mogla bilo kog da zasiti pa makar ih bilo i 100. Tuga. Inace je reka prelepa sve do pocetka leta, a onda je masovno istrebljuju, jer nivo drasticno opadne i riba nema kud.
Uništena je minihodroelektranom! Nisu podizali branu.