Reportaža

Jesen je došla brzo nakon prekrasnog leta. Prošla je sezona takmičenja i aktivnog pecanja mušicom na pastrmku i lipljena u Srbiji. Ali želja za pecanjem ne opada, već samo raste. Pecanje štuke i basa na stajaćim vodama sa katamarana je naravno zanimljivo, ali žudi se za brzom planinskom vodom u rekama. Odlučeno je da se putuje u Bosnu na mladicu, tim pre što te vrste i podvrste riba još uvek nemam u kolekciji ulovljenih mušicom, a njih je već preko 45.

Putovanje smo odlučili zakazati nakon Evropskog prvenstva u mušičarenju, jer je moj prijatelj bio učesnik. Putovanje se malo odlagalo zbog posla i krenuli smo nešto kasnije, nekoliko dana. Krenuli smo rano i po dolasku na reku Vrbas u oblasti Banje Luke shvatili smo da ćemo imati vremena da nekoliko puta bacimo mušicu u vodu.))) Tako smo i uradili, smestili smo se, obukli opremu i izašli na reku naspram kuće, tamo je bilo divno mesto, kako smo tada mislili. Došao je Filip, vodič (njemu smo unapred pozvonili), i kako razumem, menadžer i on izdaje dozvole za reke u tom području. Ispostavio se da je super momak! Došao je do nas na reku i rekao da ovde možete bacati mušicu, ali je bolje otići u klisuru i tamo pokušati sreću. Otišli smo tamo, to je blizu našeg smeštaja. Jesen, prelepo mesto i super brza struja. Bacali smo nedugo, počelo je da se smrkava i vratili smo se kući da čekamo sledeći dan koji nam može doneti trofej u vidu mladice.

Uveče smo razgovarali o opremi i mušicama i mestima. Ali zbog toga što do tada nismo lovili dunavskog lososa, mogli smo se orijentisati u pecanju samo oslanjajući se na glasine. Moje iskustvo u lovu na sibirskog tajmena stavilo je u kutiju tamne mušice i miševe različitih veličina)).

Oprema koju sam imao bila je praktično ispravna – jednoručni štap 9. klase i konopci F, int, S3, S5, ali u stvari, kako sam kasnije shvatio, ovde bi bilo dobro imati kratki dvoručni štap od 12’ do 12,6’ i to najmanje 9-10 klase, plus odgovarajuće glave najkraće moguće konfiguracije za taj štap (F, int, S3, S5) i obavezno S7 ili možda T18 odgovarajuće težine. Takođe, potrebno je imati dobar kasting ne samo u bacanju iznad glave, već i odlično razumevanje Spey bacanja tonućim konopcima sa velikim i obimnim mušicama.

Mušice koje sam poneo bile su iz moje kolekcije štukaroših strimera, ali su se, po mišljenju lokalnog vodiča Filipa, pokazale pogodnim. Naravno, nakon putovanja sam sebi zabeležio i napraviću posebnu kolekciju strimera za mladicu!

Počeo je prvi dan naše potrage za mladicom. Ustajanje u 6 ujutru, doručak, pripreme, čim se rasvetlilo, krenuli smo. Još uveče smo obeležili na Google Maps mestima koja su nam se svidela i prvo mesto koje smo posetili bilo je, po mišljenju vodiča, veoma dobro. Bilo je zanimljivo, jer smo po dolasku shvatili da se radikalno razlikuje od jučerašnjeg brzaka u klisuri – to je bila reka spore struje sa dugom dubokom jamom, bez očiglednih tačaka gde bi mladica mogla da se nađe… Naša jučerašnja želja da lovimo samo na brzacima je malo ostyla. Ali, ako iskusni vodiči kažu, mora se pokušati s lovom.)) Tako smo i počeli.

Obrađujem tačke prilično brzo, zadržavajući se samo na mestima gde po mom mišljenju može biti ribe, i zato sam se udaljio od svog prijatelja prilično daleko. On je u tom trenutku video kako je nešto veliko (mladica?) pojelo nekoga na površini. Ovo je bio prvi susret i potvrda prisustva te sjajne ribe u mirnoj vodi))). Prošao sam dugu mirnu jamu, brzi sliv, pronašao odlična mesta, bilo je jedan udarac na “miša”, ali mislim da je to bila ili mala mladica ili velika pastrmka.

Zatim je stigao Filip i otišli smo na ručak u obližnji kafić. Pridružio nam se još jedan vodič sa klijentom, nepoznato odakle, ali je govorio isključivo na engleskom. I tu se, naravno, pojavilo balkansko pušenje u kafiću… Ja sam već navikao, a i Filip, vidim, takođe ne puši, ali moj prijatelj i drugi vodič zapalili su za stolom, a stranac se skoro zagrcao od dima naših drugova, dim je išao pravo na njega. Ali, to je jedan od retkih minusa Balkana po meni, ali može se navići ili pronaći mesta gde ima manje nelagodnosti od toga.

Drugi deo dana proveli smo na velikom plitkom delu (pulu) dubine do 1,5 metara. Ja sam, kao i obično, išao brzo… Ali, prijatelj i ja primetili smo da na tom mestu ima ogromno mnoštvo lipljana koji se nas nisu plašili, pljuskali su se i jeli suvu mušicu bukvalno pored nas. Išli smo daleko niz taj deo reke. Prešao sam na drugu stranu reke da bih ostavio neobrađeni deo svom prijatelju. Dok sam prelazio reku, ispred mene je mirno, u plitkoj vodi, plovila mladica, oko 3 kg, kao da me nije bilo, i otišla je u drugom pravcu… Dan se završavao i morali smo da idemo. Prijatelj je otišao do auta, a ja sam se morao vratiti nazad preko reke da bih prešao. Tako sam i uradio i odlučio da bacim još par puta na mestu gde je moj prijatelj već ribario. Stigao sam do mesta gde sam trebalo da izađem i, kao obično – “… još jedan zabačaj i idem”. Zabačaj, i usred provoda – udar, zategnuto uže i nepoznata sila vuče i trga štap iz ruku… Tako je prošlo više od minute i nisam mogao da je privučem ni metar. Još nekoliko udaraca i… Riba je pobegla… Puno adrenalina… Osećaj jakog protivnika na drugoj strani… Osećaj male pobede i istog trenutka poraza… Sjajno… Mušice rade, oprema je ta i izabrana su prava mesta… Sa osećajem ipak male pobede, potrčao sam kao dete da ispričam o svom događaju na reci!

Uveče, za večerom, dok smo jeli po treći put u poseti ćevape u Banjoj Luci, odlučili smo da sledeći dan provedemo na drugim rekama – Ribnik i Sanа. Ujutru smo, po dolasku na Sanu, kupili dozvole, ulovili smo lipljana i pastrmki. Ribe je bilo prilično, a ima i krupnih lipljana preko 40 cm, što je veoma zanimljivo! Dan odmora i mog upoznavanja sa novim rekama završio se predivnom čorbom na reci Ribnik! Iskreno, bilo je ukusno! Ali rekli su nam da je ovde još ukusnija, da li su promenili recept ili nešto drugo, ali moj prijatelj je rekao da je u sezoni još bolja jer je prave i sa pečurkama i da je onda zaista jako ukusna! Meni je i ovakva bila dobra)).

Vratili smo se kući i praktično, kao profesionalci u lovu na mladicu, napravili smo plan kretanja po reci i mestima i po mušicama za sledeći dan.

Nova mesta na reci nisu dala rezultate. Prošao sam mnogo, ali smo pronašli mesta gde su, sudeći po fotografijama, lovili krupne ribe… pogledali smo na Instagramu)). Vratili smo se na veliku jamu gde smo videli krupnu ribu i tamo proveli ostatak dana. Na kraju, riba je kod mog prijatelja izašla za mušicom, kako sam razumeo, ali se vratila bez napada… Pokušavao je da je uhvati, ali uzalud. Pozvao je mene, ja sam takođe bacao, ali ništa… riba se videla, to je bila jedna manja mladica i slabo se interesovala za mušicu… tako je otišla u dubinu bez da je uhvatila ijednu od naših mušica.

Tokom ovih dana, rezultati vodiča sa klijentima, koliko sam razumeo, bili su jedna ne krupna riba od oko 3-4 kg. Dakle, bili smo blizu u potrazi za našim trofejem, ali to je ribolov i u tome je i njegova lepota – ne znaš rezultat čak i kada dobro poznaješ mesta, znaš koje mušice su potrebne… To je veoma sjajno!

Sledećeg dana trebalo je da se vraćamo kući. Ali odlučili smo da se ujutru spremimo i odemo na mesto gde je bilo puno lipanjа. Tamo smo završili ribolov na pozitivnoj noti! Lovljenje skoro sredinom novembra na suvu mušicu je veoma zanimljivo.

Nekoliko kraćih videa sa terena na Vrbasu:

Kući smo stigli uveče, sjajna sećanja, ima o čemu da se razmišlja, dobili smo gomilu emocija. Znanje je neprocenjivo! Sa nestrpljenjem čekam sledeći put, opremu sam već spremio, ostalo je samo da vežem mušice i nađem vreme. Vratili smo se kući bez trofeja, ali ne i sa praznim srcem. Jer ribolovu uvek ostaje jedna stvar koju ne može oduveti struja niti pokvariti vetar: nada.

Ta jedina, poslednja, koja je ostala u Pandorinoj kutiji – tiha, ali tvrdoglava. Ona je i razlog zašto ćemo ponovo biti na vodi.

​​Aleksandr Chernish instruktor mušičarenja AAPGAI, EFFA
VhatsApp: +381 621126196
Telegram: @Perhokalastus
Instagram: @chernish.alex
https://www.facebook.com/chernysh1