Reportaža: Taorska vrela

Moj momak Luka i ja, smo odlučili moj rođendan provesti u prirodi. Ideja mi je bila, odlazak na Taorska vrela koja su 40km udaljena od Valjeva i nalaze se na planini Povlen. Ako se i vi odlučite ići na ovaj izlet, trebate znati da je put do vrela izrazito loš i naporan, s obzirom na to da veći deo puta čini makadam prepun rupa i krivina. Taroska vrela su svakako jedna od lepših prirodnih bogatstava koje sam u životu videla, pa loš put ne bi smeo nikome biti prepreka u obilasku ovog mesta. Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor, gde se i ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave.

Kraj Taorskih vrela nalazi se vodenica u kojoj jedna baka sprema hranu sa goste. Na meniju se mogu naći specijaliteti iz domaće kuhinje, poput dobre pileće čorbe, mekika sa kajmakom, pastrmke na talandari i slično. Za ovakvu vrstu usluga morate biti spremni i malo više sačekati dok njene stare ruke pripreme takav obrok. S obzirom na to da je 8. jun bio dosta kišovit, a nas je čekao dug put do Valjeva, ali i kompletan obilazak vrela, Luka i ja smo se odlučili samo sa domaću kavu, koju nam je ova baka donela u limenoj tacni (plehu).

Vrela se nalaze iznad vodenice, sa koje ih možete posmatrati, i protežu se sigurnih 300m naviše. Svakako postoji putić kojim se možete penjati, i svaki val i vodopad dobro sagledati izbliza. Meštani kažu da je vodostaj bio dosta manji, no obično, te vrela nisu bila onakva kakva umeju biti.

Za mene je ovaj izlet bio božanstven, a vrela neprikosnovena.

U povratku sa Povlena, vreme smo odvojili obilazeći reku Skrapež, i obećavši joj da ćemo se ubrzo družiti, ali sa mušičarskim štapom.

Milica Sredojević