Reportaža sa rijeke Plive

Na Plivu ne idemo često, ali svaki put je kao da idemo na hodočašće. Na određen način to i jest neka vrsta hodočašća, jer u Europi postoji jako malo rijeka koje su ostale autentične i sa populacijom divljih riba kao što je to na Plivi.

Nekoliko dana prije odlaska bezbroj puta provjeravamo opremu, razmišljamo da li smo pripremili sve što treba. Svakih nekoliko sati gledam vremensku prognozu, vremenske radare, vodostaje, pa i količine oborina ako je bilo kiše, jer Pliva je krška ljepotica na koju svaka obilnija kiša može jako utjecati i možda pokvariti očekivanja. 

Posebno je teško zaspati dan prije polaska. Nema sna dan prije ribolova na Plivi. Međutim, bez problema nenaspavani ustajemo u rano jutro i putujemo. Usput zastajemo na već ustaljena mjesta i nakon dopune kofeina nastavljamo prema omiljenoj destinaciji. Dok putujemo, uzbuđenje raste, sve dok ne ugledamo nju. Smragdnu kraljicu u punom sjaju.

Dalje nema smisla da išta pišem, iako se to valjda očekuje. Neka slike dalje govore.

Veliki pozdrav svima i bistro!

Marijan Dujmović