Reka Kolubara

Reportaža: Reka Kolubara

Većina mušičara iz Beograda koje poznajem “kuka” kako u blizinu nema neku klenovsku vodu na kojoj će se lepo napecati i odmoriti. Ja ću vam predstaviti reku Kolubaru, koja je oko 30km od Beograda i koja je prava klenovska reka.

Skoro celim svojim tokom je prohodna i pristupačna. Automobil može da se ostavi uz samu reku, bez šetanja kilometar do reke kroz “džunglu”.

Kolubara je bogata raznom ribom: klen, škobalj, bucov, smuđ, babuška, … tako da za svakoga ima ponešto da lovi. Reka nije teška za mušičarenje. U većini slučajeva joj je obala čista, što je dobro za početnike. Ima i delove gde je obrasla, pa ko voli da se nadmudruje sa ribom ima i takvih delova. Lepo je to što oko reke nema nekih deponija smeća, flaša, kesa, limenki piva, i slično. Nema puno plovkaroša i varaličara koji ce bućkati, pa je često cela reka vaša.

Mušičarenje klena

Najčešća veličina klena koji se javlja je oko 25cm. Klena najviše lovim crnom bambulom #10 i #8. U Kolubari žive i kriju se i veći komadi od 1kg+, ali njih je teže prevariti. Treba ga juriti uz obalu, oko granja ili ispod krošnji koje su nad vodom. Mušicu treba zabacivati da se čuje dobro poznati “plop”. Nemojte preskočiti ni sredinu reke ili neke pliće delove i tu zna da se veliki glavonja prevari na vašu imitaciju. Nekada se desi da se javi na onim mestima gde nikad ne bi zabacili, zato treba eksperimentisati.

Sigurno ćete se iznenaditi kad reka “proključa” šta se sve dešava na površini vode, ali da ne pišem više preporučio bih vam da obiđete Kolubaru, jer je bogata ribom i priroda koja je okružuje je takođe lepa. Ja ću je često obilaziti, pa se možda i sretnemo.

Pozdrav i bistro!

Nemanja Stepanović