Радованска река и Црни Тимок

Мушичарски ревири: Радованска река и Црни Тимок

Риболовно подручје Тимочке Крајине, садржи мало салмонидних река,. али се међу њима ипак налази неколико правих бисера. Најзначајнији је свакако слив Црног Тимока, који након извора код села Криви Вир, у општини Бољевац,

у своја недра прихвата Лозицу, Луковско врело и Мировштицу чији пастрмски потенцијал несумњиво постоји, али је свакако следећа низводна притока, Радованска река, прави пастрмски бисер.

Настаје на 642 метра надморске висине, спајањем Богдановог и Предановог потока, као и потока Жида, подно Јужног Кучаја и Великог Малиника. Након 18 километара тока и природног пада од 380 метара, улива се у Црни Тимок код села Јабланица.
Ради риболова, искључиво пастрмке, посећују је риболовци из више градова источне и централне Србије. Наткривена густим крошњама приобалног дрвећа, њеним кривудавим током, смењују се брзаци и вирови, који по правилу изненаде риболовца својом дубином, али и крупном рибом. Мушичарење захтева лаган прибор, прецизне забачаје и скоро маскирну дисциплину у кретању крај реке.

Радованска река има веома богат биолошки потенцијал, пре свега због квалитета саме воде богате кисеоником а такође и због обиља природне хране пастрмке. У фауни дна, најзаступљеније су ларве тулараша, једнодневки родова углавном везаних за камену подлогу, гамаридних рачића као и неколико врста камењарки. Заиста се може сматрати и природним плодиштем пастрмке за горњи део Црног Тимока.

Научна истраживања су показала да је биолошка репродукција поточне пастрмке у Радованској реци изузетно велика али је присутно и велико изношење пастрмки старијих од 2 године. Било каква даља порибљавања без појачаних мера чувања не би дала никакве резултате.

Веома занимљиву мушичарску реку, представља и горњи ток Црног Тимока, који је нарочито у летњим месецима, повољнији за риболов од Радованске реке због углавном већег водостаја.

Салмонидне воде на подручју Тимочке Крајине, имају и једну посебну специфичност. То је присуство посебне врсте поточне пастрмке ( хаплотип Da*Vt), који је након бројних испитивања, пронађен у Речки, Вратни и Радованској реци, а што је потврђено у докторату проф. Саше Марића под насловом: “Еволуцијска историја комплекса поточне пастрмке – Salmo trutta L., 1758 на подручју Републике Србије и њен значај за рибарство”. Присуство ове подврсте поточне пастрмке, након бројних испитивања, потврђено је само у поменутим рекама и нигде више у Србији.

Дугогодишњи корисник овог риболовног подручја, Заједница спортских риболоваца “Тимочка Крајина”, упркос свим материјалним, организационим и другим објективним тешкоћама, до сада није на прави начин пружала заштиту овом салмонидном подручју. Контроле рибочувара биле су ретке и неефикасне, тако да је услед разних видова традиционалног криволова, створена претња да се пастрмски фонд смањи до алармантних граница.

Тек са развојем мушичарења на подручју Тимочке Крајине, дошло је и до позитивне промене у правом схватању значаја очувања овог, већ увелико угроженог дела природе.

Крајем 2006.године, почело је са радом Удружење рекреативних риболоваца “Риболовац” из Зајечара, под чијим окриљем је почело окупљање мушичара Тимочке Крајине. Након формирања мушичарске секције истог удружења, уочени су прави проблеми са којима се требало што пре суочити.

Један од оснивача мушичарске секције у Зајечару, Миодраг Петровић, у намери да учини напредак на пољу заштите аутохтоних пегавих лепотица, сачинио је пројекат формирања мушичарских пастрмских ревира Радованска река и Црни Тимок. Пројекат је топло прихваћен од признатог стручњака и врсног познаваоца вода Тимочке Крајине, Др. Предрага Симоновића, професора Биолошког факултета у Београду, а захваљујући Срђану Перићу из Бора, агилном председнику Заједнице спортских риболоваца “Тимочка Крајина” из Зајечара, корисника овог дела рибарског подручја “Србија-исток”, одмах се приступило реализацији пројекта.

Пастрмски ревири

Дана 12.априла 2008.године, крај села Јабланица у општини Бољевац, отворени су пастрмски ревири, на ушћу Радованске реке у Црни Тимок, на скромној свечаности у природи. Присустни су били представници локалне самоуправе општине Бољевац, скоро свих риболовачких удружења Тимочке Крајине и гости, чланови мушичарске секције удружења “Нишава” из Ниша. У организацији свечаности, значајно су помогли чланови риболовачког удружења “Црна река” из Бољевца, као и једна од ретких жена на месту шефа рибочуварске службе и управника рибарског подручја, Биљана Милутиновић, чије су организационе способности, том приликом, дошле до пуног изражаја.

Основни циљ формирања ревира је да се на савремен и у већини случајева прихваћен начин, максимално заштити салмонидни, као најрањивији део риболовног подручја, омогући одрживи развој аутохтоне врсте поточне пастрмке, уз пружање могућности риболовцима мушичарима, да уживају у риболову у нетакнутој природи али под строго контролисаним условима.

У Србији је мало пастрмских мушичарских ревира који нису додатно порибљавани и у којима је сачуван изворни природни амбијент од чега једино одступају видљиво постављене и читко исписане табле са условима обављања риболова, на границама ревира.

Ревир “Радованска река” обухвата најнизводнијих 6 километара Радованске реке, до ушћа у Црни Тимок. Риболов је могуће обављати искључиво у периоду од 01.априла до 30. септембра, мушичарским прибором са једном мушицом, уз могућност излова једне пастрмке дневно, дуже од 30 цм.

Ревир “Црни Тимок”, обухвата део Црног Тимока од ушћа Радованске реке, низводно 1800 метара, до каменог моста, односно тзв. „Понорске ћуприје“, где се риболов такође може обављати у периоду од 01.априла до 30 септембра, искључиво мушичарским прибором са једном мушицом али по систему “ухвати-и-пусти”.

Риболовци – мушичари који желе да посете ове ревире, до истих могу лако доћи путничким возилима, од скретања са пута Параћин – Зајечар, према селу Јабланица, најпре асфалтираним путем, до проласка кроз село, а потом солидним макадамским путем. Такође до ревира је могуће стићи и из правца Бољевца, ка селу Мали извор, где по изласку из села предстоји још пет километара макадамским путем, до низводне границе ревира Црни Тимок

У близини ревира Радованска река, налази се и манастир Крепичевац, који представља туристичку занимљивост и веома лепо место за излет. Изнад манастира, са брда Манастирски врх, пружа се леп поглед на котлину којом тече Радованска река.

На почетку пастрмског ревира Црни Тимок, из правца села Мали Извор, налази се камени мост на реци Црни Тимок (тзв. „Понорска ћуприја“), који доминира великом зеленом долином која представља лепо излетничко место и које је нарочито посећено у време првомајских празника.

Након формирања ревира, који су под будним оком стално присутних рибочувара, пред корисником рибарског подручја, стоји још низ активности, нарочито на пољу едукације риболоваца да се благо које ове воде имају, не само сачува, већ и да се побољша њихов несумњиво значајан биолошки потенцијал.

 Миодраг Петровић