Radeščica – Slovenija

Već nekoliko dana pada kiša u Sloveniji, a ja rešen da mušičarim. Ne bih si oprostio da sam ovde nedelju dana, a da ne iskoristim bar jedan dan za upražnjavanje svoje strasti, pasije … šta god da je.

Od kiša su reke sa povišenim nivoom, a neke su se i zamutile. Javljam se kod prijatelja Aleša Stadlera da se raspita, odnosno da proveri gde bi bilo najpogodnije za ribolov u okolini Metlike (gde sam smešten), mali gradić na jugu Slovenije, na samoj obali reke Kolpa (slovenački), odnosno Kupa (hrvatski).

Kolpa je ustvari i granica između Slovenije i Hrvatske. Reka koju dele ove dve drżave je bogata ribom, ali i jako topla u delu gde se nalazim. To znači da nije pogodna za salmonide koji mene zanimaju. Dobio sam informaciju da od njenog izvora pa nekoliko kilometara naniže je hladnija i ima izobilja lipljana i pastmke. Ja sam odatle udaljen 1,5 sata vożnje kolima, pa trażim nešto bliże. Javio se Aleš i każe da ima informaciju za Radeščicu (desna pritoka Krke) da je bistra i sa normalnim vodostajem, za razliku od Krke koja iako je vrlo atraktivna za mušičarenje, od kiše se blago zamutila. Pada dogovor! Idemo na Radeščicu!

Meni je trebalo 40 minuta do tamo, a Alešu od Ljubljane oko 1,5 sat. Ne žurim se, pa posle doručka u Hotelu Bela Kraina polako se upućujem za Podturn, malo selo pored Dolenjskih Toplica gde izvire Radeščica. Usput uživam u krajoliku, koji kao da je iz bajke. Ne mogu da verujem kako su dobro uređena sela i mala naselja. Putevi bez rupa, trava svuda pokošena, svuda znakova, smeća nigde, dvorovi svi uređeni, a ograda nigde. Uhvatila me žal napustiti ovu lepotu. Kad samo uporedim sa našom svakodnevnicom … ali neću sad kukati, rehoh sebi, nego jednostavno ima da se opustim i użivam. Na kraju krajeva zato sam i ovde

Stigo sam ranije od Aleša i sačekao sam ga u Gostioni Rado Štravs gde smo bili dogovoreni. Bilo je vreme za kafu, koja mi je baš legla, kad evo Aleša, Na brzaka se oblačim, dok Aleš sređuje dozvolu koja je za strance 33 evra, a za domaće 12,5 evra. Aleš insistira da me časti dozvolu na šta se slażem pod uslovom da ja častim ručak. Dogovoreno!

Rado nije bio u gostioni, ali je tu bio njegov sin (čije sam ime na žalost zaboravio). Napiso je dozvolu i objasnio šta i kako se lovi na Radeščici. Kaže da je bogata pastrmkama (potočne i kalifornijske), a da ima i nešto lipljana koji nije krupan. Često se dešava da naiđe i mladica (Sulc na slovenački) koja ulazi iz Krke. I sam je mušičar, pa kaže da je pastrmka dobro radila prethodnih dana i da je ulovio jednu od 52cm. Preporučuje nimfe od fazana, lake strimere i sedža za predveče. Dobro, poslušaću, rekoh sebi i uputih se na reku.

Sama Radeščica je vrlo kratka i nema više od 6km pre uliva u Krku, ali je izvor neverojatno izdašan vodom. To je prava kraška reka na podnožju planine koja na početku stvara malo jezero od okolo 50 metara u dijametru. Izvor je na dnu jezerceta koje je po mojoj procjeni duboko možda i 10 metara, sa skoro pa vertikalnim bregom. Odatle voda teče preko male kaskade da bi produžila kroz ravnicu gde teče jako sporo. Sama reka obiluje dugim travama, a povremeno ima i delova bez nje, pa me jako podseća na Plivu i Ribnik, mada je mnogo manja, pa je Slovenci smatraju potokom.

Rešio sam da krenem sa nimfom. Stavljam fazana i nimfarim ispod kaskade. Trave su veliki problem i ubrzo menjam taktiku. prebacujem se na strimere. U kutiji tražim neki bez tungsten glave, jer se bojim zakačinjanja za travu. Odlučujem se za Zonker-a sa belim telom i sivim leđima. Tražim mesto bez trave i gađam u jednu rupu sa druge strane reke. Zonker se još nije ispravio u poziciji da ga počnem povlačiti, kad se niodkuda pojavila pastrmka i uzela ga. Sleduje kontra i za minut se našla u meredovu. Prvo bacanje i odmah riba. Ima oko 40cm. Oduševljen sam, a isto i Aleš. Pomislih, bit će ovo divan dan. Tako je i bilo. Idemo dalje rekom i na skoro svakom zgodnom mestu za zabacivanje dobijam ribu. Sve same potočare. Jedna omanja riba uzima mamac i pokazuje veliku snagu za svoju veličinu. Znao sam da je kalifa. To je bila i jedina kalifa koju sam taj dan upecao. Vadim još desetak potočara kojih kao da nema dok ne zabacim strimer. Onda se pojave niodkud (izlaze iz trave). Većinom ih samo prati strimer iz radoznalosti, ali poneka i agresivno uzme.

Aleš je ugledao jednu poveću (po našoj proceni oko 60cm) i poziva me da zabacim. Prokradam se i zabacujem iznad nje. Krenuo sam povlačiti strimera i velika potočara se okrenula prema njemu. Pomalo me već hvatalo uzbuđenje u očekivanju žestokog udarca, kad niodkud se pojavi mala pastrmka koja je uzela strimer. Kontriram i pokušavam je izvaditi što brże. Dok se ona koprca, ova velika se zaletela ka njoj i pomislio sam da će je zgrabiti. Okretala se velika potočara oko male ali nije napala. Brzo oslobađam malu pastrmku žureći da zabacim velikoj, ali ona nestade. Zabacujem desetak puta gde sam pretpostavljao da se sakrila, ali bez uspeha. Nema više one velike i krivim malu za upropaštavanje izvanredne prilike da ulovim kapitalca. Ništa, to je to. Idemo dalje.

Došlo i vreme za ručak, a ja sam obećao da častim. Pitam Aleša da li bi jeo pastrmku, a on oduševljeno prihvata. Rešili smo da sledeće dve koje su veće od 40cm uzmemo za jelo. To je sasvim u skladu sa ribolovnim pravilima na Radeščici.

Rečeno – urađeno! Sledeće dve smo uzeli. Nije trebalo puno vremena da ih ulovim. Onu drugu sam ulovio na izvoru u jezercetu. Ponovo je uzela strimera, ali ovaj put se borila mnogo jače. Pomislih da sam upecao kapitalca. Lovio sam sa Sage One #5 koji se jako savija, a riba se ne želi podići. U zanosu sam pokušao da uđem u vodu i da nije bilo jednog mladog drveta pored mene verovatno bih propao, jer već na prvom koraku nisam mogao da nađem dno. Zgrabih drvo i ostadoh na suvom. Riba se za koji minut ipak podigla i završila u meredovu. Iznenađujuće za mene, al’ imala je samo nešto malo iznad 40cm. Bila je zakačena za donje peraje pa je vukla kao da je mnogo veća. Uzimamo je i idemo u gostionu gde su nam pripremili ribe. Friška riba uz pomfrit, salatu i belo vino (Aleš se opredelio za pivo), za kompletno uživanje u danu.

Pridružio nam se i sin od Rado Štravsa (očito sam mu zaboravio ime) i razvezuje se prijateljski i mušičarski razgovor. Usput razmenjujemo i mušice. Pored onih od svoje izrade dajem mu i mušice od makedonskog istaknutog vezača Igora Stančeva, za koga je ovaj mladić čuo. Nisam iznenađen. Ulazimo u gostionu gde su bili izložene preparirane ribe (mladica, pastrmka, lipljan, mrena, …). Sama gostiona ima 2 dela. Jedan je za ribolovce, a drugi za lovce i tamo su izloženi lovački trofeji. Ujedno, u gostioni se služi i divljač.

Posle ručka sledi kafa i pada odluka da produžimo pecanje u donjem toku gde se Radeščica uliva u Krku. Tamo ista slika. Zonker odlično radi svoj posao. Ređaju se ribe, a pre mraka stavljam suvu muhu (Sedge). Neprestano imam udarce, ali su ribe znatno manje. Dosta smo se udaljili od automobila, pa smo pre mraka krenuli nazad. Već sam bio skupio štap kad sam pored samog kraja reke ugledao OGROMNU ribu. Preko jednog metra. Bila je dosta debela i svetle boje. Zovem Aleša da je i on vidi i oduševljeno kaže da je to Sulc (mladica). Lagano je plivala nizvodno neobazirući se na nas. Štap mi bio skupljen i nisam mogao zabaciti. U prvi mah me uhvatila nervoza i razočarenje, a onda pomislih da je možda i bolje tako. Ako je zabodem neću je izvaditi sigurno. Il’ će popustiti tipet ili štap, a mesto gde stojimo je 2 metara iznad vode i još levo i desno od nas je drveće u vodi. Ipak, zanimljiv događaj koji ću dugo pamtiti.

Završio je mušičarski dan, pozdravili se sa Alešom i svako otišao u svom pravcu. On za Ljubljanu, a ja za Metliku. Obojica sa lepim uspomenama na divan pecaroški dan.

Slovenija je divna zemlja sa izvanrednim vodama i ljudima! Zasigurno se vraćam ponovo. Bože zdravlja!

Mire Mladenovski

Linkovi od ulova:

https://www.youtube.com/watch?v=FEAbRRIeNxw

https://www.youtube.com/watch?v=Tyz3ZSGEbpc

https://www.youtube.com/watch?v=LI81rG-0SHc