Račići – gammarus
Račići – gammarus (Gammaridae)
Ovi mali pripadnici reda Amphipoda žive u većini naših reka, od moćnog Dunava do najmanjih planinskih izvora. Postoji veći broj vrsta familije Gammaridae koje žive kod nas a najčešće su Rivulogammarus balcanicus i R. fossarum. Razlike među tim vrstama su zanemarljivo male, tako da je iz perspektive lova pastrmke na veštačke mušice nebitno o kojoj se vrsti radi.
Ono što je bitno to je da pastrmke zaista rado jedu račiće kad god im se pruži prilika. Tokom zime na nekim rekama oni mogu da budu i jedina dostupna hrana. Interesantno je da u svom telu račići (kao i svi ostali rakovi) imaju pigment Astaxantin usled koga pastrmke dobijaju narandžastu do crvenu boju mesa.
Kada se uhvati pastrmka koja ima takvu boju mesa sa sigurnošću se može reći da su važna komponenta njene ishrane račići. Na nekim rekama ( Mlava, Jerma ) oni su značajna hrana tokom cele godine, što obezbeđuje izuzetno visok prirast pastrmkama koje žive u njima.
Račići se najčešće sreću uz obalu reka u plićoj i mirnijoj vodi. Mogu da se kriju ispod kamenja u mahovini i drugoj vodenoj vegetaciji kao i u nanosima lišća. Oni su omnivori pa mogu da uzimaju različite vrste hrane: počev od suvog i svežeg lišća, biljnog materijala koji se raspada uz obalu, koru sa korenja vrba koje izviruje u vodi, pa sve do tela manjih uginulih životinja. Reke u kojima se posebno dobro razvijaju su one u kojima je voda bogata kalcijumom, odnosno reke koje protiču kroz krečnjak. Zbog toga su posebno brojni u rekama koje izviru iz krečnjačkih vrela. Na drugim rekama mogu da budu brojni tame gde postoji manje ili veće vrelo, pod vodom ili na obali. To je jedan od razloga što se na ušćima veoma malih i naizgled beznačajnih potočića u veću reku može naići na dobru pastrmku.
Boja račića varira od skoro bele kod jedinki koje žive u većim dubinama preko bledo maslinaste kod onih koji se sreću u vodenoj vegetaciji do sive i smeđe kod primeraka koji žive na podlogama te boje (lišće koje se raspada i td.). Sreću se i jedinke koje su manje ili više narandžaste boje. Zbog svega toga nije neophodno da imitacije verno oponašaju boju račića. Važnije je da svojim oblikom, veličinom i ponašanjem imitacija podseća na račića.
Imitacije gamarusa
To su veštačke mušice koje se sreću pod imenom Shimerflex Gammarus i kojih ima veći broj. Veličine primerene našim rekama su 14 do 10.
S obzirom da je način života račića vezan za dno, imitacije moraju da budu dobro otežane kako bi brzo stizale u tu zonu i u njoj ostajale. Način lova je jednostavan, veštački račić se pušta da ga voda nanosi prirodnom brzinom na mesta na kojima se može očekivati da se nalazi pastrmka.
Račići nisu posebno dobri plivači, tako da se ne može desiti da plivaju uzvodno, što znači da ni povlačenje imitacije na taj način neće delovati posebno uverljivo.”
Iz knjige “Znakovi na vodi”
Panić/Grubić
Komentariši