Priča: Sirena

Sirena

Reka se uvijala oko njegovih nogu. Mlazevi vode čupkali su nepromočivo odelo. Stajao je već pola sata u vodi do sredine listova. Zavukao je ruku u džep prsluka i izvukao drugi strimer. Jarke boje blistale su na suncu. Sam ga je napravio od krzna i petlovog pera. Namestio ga je uvežbanim pokretima.

Naprezao je oči. Smetala mu je svetlost. Brdo se ogledalo u vodi. Pokušao je da pronikne ispod površine. Talas je izdužio odraz tankog drveta. Osim ujednačenog žubora reke u blizini nije bilo nikakvog pokreta. Nizvodno je pljusnulo! Riba je iskočila izazivački i zaronila u vodu. Nije video ribu koja se igra: Sad me vidiš… Zavitlao je štapom. Pratio je, ispod oka, strunu koja je, u vazduhu, formirala D, kako i treba. Poredio je svoj i Markov lup. I nema neke razlike, pomislio je. Izuzev što je Marko položio za mastera. On, Dario Ivanović, dva puta je pao na ispitu za instruktora. „Spej zabačaj koristimo kada smo ograničeni prostorom. Iza je strma obala kao ovde, na Drini, ili reci Spej u Škotskoj. Pazite, struna je paralelna s bokom. “Marko je vitlao dvoručnim štapom na livadi pored Drine. Ribolovci su se, ošamućeni od dobrog vina i pasulja, upinjali da prate fly fishing ples na suncem opaljenoj travi. Neki su čežnjivo gledali ogroman zemljani lonac u kome se krčkao kupus za sutra. Master fly fishinga skakutao je tamo-amo, šibao je strunom učesnike seminara uz opasku: “Izvinite! Nije strašno, pretpostavljam! “Povremeno bi zazujao digitalni aparat. Telo koje rotira i struna koja se zavrzla u kukuruz.„ Uvežbana predstava, ne ribolov“, jetko je prošaputao Dario ženi. Sanja nije reagovala. Zadivljeno je pratila g. Sveznajućeg koji je demonstrirao zabačaj dvoručnim štapom. Dario je promenio mesto. Pomerio se nizvodno. Ponovo je zabacio. Ništa se nije desilo. Izneverio ga je osećaj da će mu se nešto važno desiti, ovde u Škotskoj, na mušičarskom svetskom prvenstvu. Sunce je polako zamicalo iza tamnih brda. Pramenje izmaglice peckalo ga je po licu. U prodavnici suvenira, blizu hotela, video je poster – Mist over the Spey. Fotografija reke pod gustom crvenom i žutom izmaglicom. Dugoprsta Zora zarila je prste u lepovratu Spej. Šta je razgnevilo taštu boginju?! Da nije kakav naočit smrtnik zastao da se rashladi i pomislio kako nikad nije video takvu lepotu?! Ružičast hropac suknuo je ka nebu. „О my luve`s like/ a red, red rose/ That`s newly sprung in June…“ * Sinoć je cuo Bernsove stihove. Gledao je TV. Kada se vratio iz paba ukljucio je 4. kanal. Prikazivao se  film „Cocoon“. ** Podmlađeni starac recitovao je, sa cvećem u ruci, „Crvenu, crvenu ružu“ svojoj ženi. I Dario je znao ponešto od Bernsa.Ponekad je želeo da kaže Sanji da je voli. Jednom je kupio cveće. Odustao je na ulazu u zgradu. Zaudaralo je na kiseli kupus u podrumu. Vratio se nekoliko koraka i buket sručio u kontejner. Šta je to on mogao da joj pruži osim podstanarskog života i borbe za preživljavanje.?! Bojao se neizrečenih optužbi u ravnom tonu kojim mu se obraćala u poslednje vreme. Struna se vijorila u vazduhu, a onda se zarila u brzak. Kupiće poster na povratku u hotel. To je sve što može da priušti sebi ovde u Škotskoj. I spakovaće se. Opremu, veš i zajedničku fotografiju učesnika Svetskog prvenstva mušičara. Skroman povratak reprezentacije sa više nego skromnim rezultatom. Žena će ga sačekati na vratima. Usiljen osmeh povratniku iz izgubljene bitke, bez plena i priča o junaštvu. Od prijema diplome Ekonomskog fakulteta pratio ga je sindrom gubitnika. Ni sam nije znao kako mu je uspelo da nađe sponzora za takmičenje u Škotskoj. Važio je za mušičara „koji dobro baca“. Zapelo je na ispitu za instruktora. Imao je tremu i oborili su ga. Već deceniju trpi nemi ženin prezir za ekonomistu koji se svrza u školi. Dete će jurišnuti ka torbi. Mora mu uzeti neku sitnicu! Četvrti, peti zabačaj. Želeo je da oseti reku, da uhvati lososa, makar sada pošto je takmičenje prošlo. Mogao bi da pokazuje poznanicima snimak na mobilnom telefonu. Greetings from Scotland. Stresao se. Hladnoća mu se lepila za nožne listove i pored termo opreme. Zadrhtao je i od misli koje su se rojile. Šta mu je?! Mušičarenje je njegov stil života! Nije bio od onih koji se hvale ulovom. Voleo je iskreno vodu kao divlji element! Kao mesto gde ga drugi ne gnjave. Pokušavao je da oživi osećaj slobode i pripadnosti svemu ovome. Skrenuo je misli sa Marka i tehnike zabačaja. Jutros se slikao, pored zamka, u škotskom selu, gde su se smestili. Lokalni vodič je, krupnim koracima, gancao kroz škotsku istoriju. Ličio je na džina koji ogromnim prstima, precizno, vadi iz rimsko-anglo-keltskog krkljanca Agrikolu, Kalgakusa, Viljema Volisa i brzo ih vrati pošto ih pokaže publici… Oniži čovek sve vreme je gledao na sat kako ne bi prekoračio petnaestominutni termin instant leta kroz škotsku prošlost. Dario je osmotrio Orvisov štap. Pokušao je da ga drži opuštenije. Unesite ležernost, olabavite stisak… Markova uputstva vrzmala su mu se po glavi dok je grozničavo razmišljao koju bi taktiku mogao da primeni ovde na Speju. Nije mogao dugo da izdrži na jednom mestu. Hvatala ga je jeza od vode i misli kojih nije mogao da se otarasi. Pomerio se još nekoliko metara nizvodno i zagazio dublje u reku. Dan je gubio na intenzitetu. U vazduhu je mirisala noć. Pab je bio osvetljen prigušenom svetlošću. Seo je za šank. Naručio je votku s’ledom. Gledala ga je ispod zeleno obojenih kapaka. Bio je suviše umoran da govori. Pozvao ju je da igraju. Uvijala se, ispred njega, i uzmicala dok je pokušao da joj se približi i pita za ime. Imala je crvenu kosu i osećaj za ritam. Klizila je, između stolica, udubljena u muziku. Nekoliko puta ponovio je pitanje dok nije izustila: „Zovem se Keeask..“ Zvučalo je u keltskom duhu. Zaustio je da kaže nešto o irskim piscima koje je čitao u autobusu, na putu do posla, ali je odustao. Otišao je do šanka i poslužio se njenom cigaretom. Odmahnula je glavom. „Trebalo je da pitaš!“, rekla je. Slegao je ramenima. Brzo se izgubila u gužvi. Izašao je kroz drvena vrata i otišao u hotel gde su odseli. Ribolovački kombinezon cedio se na itison. Mrlja se širila. Krevet cimera bio je prazan. Uključio je televizor.

Pratio je, ispod oka, strunu kako se uvija u obliku slova D. Crno-crveno-žuti strimer bližio se omanjem brzaku. Osetio je trzaj. Telo mu se zateglo kao struna. Pustio je ribu da vuče, da se izmori. Srce je udaralo divlje i smetalo mu da uživa u borbi. Riba bi se, na kratko, pritajila, pa bi grunula svom snagom da se oslobodi udice. Čekao je. Pre ili kasnije se predaju. Dno je bilo klizavo. Riba je vukla ka dubljem delu i on je, teško, držao ravnotežu. Bio je u vodi do pojasa. Nije imao predstavu koliko je vremena prošlo od trenutka kad je riba zagrizla strimer. Trzaji su slabili. Činilo mu se da i ovaj plen posustaje. Privlačio je strunu rukom. Srebrnasto telo uskoro se koprcalo u meredovu. Izvadio je telefon iz džepa na prsluku. Hteo je da slika atlantskog lososa koji nije imao ispod 50cm. Mokra krljušt svetlucala je pod zracima zalazećeg sunca. „Nemoj to da radiš!“, čuo je glas. Trgao se. Po boji je upućivao na ženu, a jezik – engleski. Osvrnuo se. Pomislio je da neko peca u blizini. Ipak, bio je sam i zatečen. Bojažljivo je pogledao ribu. Šibala je repom i uperila jedno oko u njega. Vratio je telefon u prednji džep. Ruke su mu drhtale dok je držao lososa i petljao oko udice. Nem kao riba držao je oslobođeni ulov zagnjuren u vodu. Riba je bila hladna i lepljiva. Spremao se da je pusti. Riblja usta su se pomerila. „Desilo se! Šta ćeš sad?“ Posle ručka pio je viski. Odvikao se, izgleda. Mogao se zakleti da nije pijan! Kao svaki pijanac, uostalom. Kao nakresani Tam O’Šanter sa svojim „Warlocks and witches in a dance…“*** „Voliš Bernsa?“, čuo je pitanje. „Ništa nisam rekao!“, oglasio se.  „Robert Burns Selected Poems“ ugledao je na ženinoj natkasni. Uzeo je knjigu ne zbog pisca za koga nije čuo nego da poboljša engleski. Ispit za mušičarskog instruktora polaže se na engleskom. Kad je čuo da je jedan od članova komisije Škot neke stihove naučio je napamet. Pao je – jednom i drugi put. Berns mu nije pomogao. Kao ni sada. U ključnim trenucima bio je sam. Nije mogao da se uzdržava dalje. Da li će oprostiti sebi što se upustio u razgovor s’ribom?! “Dopala ti se?” “Knjiga? Da, moglo bi se reći.” Riba se praćaknula nestrpljivo. “Mislim na sirenu iz bara.” “A, crvenokosu! Hvala ti za to ‘sirena’. Nisam mogao da nađem pravi izraz za nju. Kad neko tako pleše! Samo, hirovita je!” “Nemoj mi zahvaljivati!” “A, ko si ti?” Situacija se, kao obično, otrgla kontroli. Stvar je otišla daleko! „Koga znaš iz keltskih mitova?“, uzvratila je riba. Još uvek ju je držao kod repa i glave. „Čuo sam za Banši“, odgovorio je kao iz topa. „E, pa, druže, nisi se dobro pripremio za Škotsku!“ Riba je prešla u napad, a on u defanzivu. Uzmicao je, smišljao izgovore. Kao i u životu! Zato je i bežao u ribolov! U samoću i slobodu! Daleko od optuženičke klupe! I, šta se dešava?! Došao je u Škotsku sa skromnom predstavom o kiltu i gajdama, klanovima i bitkama. I ogromnom željom da proba zabačaj spej na reci Spej. „Ja sam Keeask“, predstavila se. Lecnuo se. Umalo da izusti kako je to često ime u Škotskoj. Na vreme se uzdržao. Ako bilo šta kaže ispašće gadna neznalica. Najbolje će biti ako prekrati, više svoje, nego lososove muke. „Pustiću te!“, rekao je. Polako ju je gurnuo dublje u vodu. Iščezla je. Izašao je iz vode, polako, pazeći da se ne oklizne. Skinuo je odelo za pecanje i legao na travu. Bio je, skroz, pometen.

***

Pio je špricer. Svi oko njega bili su podnapiti. Predstavnik škotske mušičarske ekipe ustao je sa čašom u ruci. Nazdravio je mušičarskom bratstvu i odlučnim glasom poveo pesmu: Auld Lang Syne. Svi su prihvatili. Većina prisutnih znala je, bar delimično, stihove. Poslednje veče u Škotskoj. Dirljiva starinska melodija izvila se u trpezariji. Dario je poželeo da pesma potraje. Osećao se kao pripadnik plemena časnih sportista. Uspeo je da zaboravi ribu i usredsredio se na reči: We`ll tak a cup of kindness yet For auld lang syne… Izvođači su sebe nagradili aplauzom. Žamor je, ponovo, ispunio dvoranu. Škot sa recepcije delio je flajere o rasprodaji u nekoj radnji ribolovačke opreme. Praveći se da je zainteresovan Dario se raspitivao za cene. Čovek je pomenuo predveze poznate marke na sniženju. „Možda možete da mi pomognete i oko poklona?!“, Dario je pitanjem zadržao recepcionera. „Mog sina zanimaju keltski mitovi, pa želi suvenir…I, uzgred, načuo je za Keeask i zamolio da se raspitam…“ Škot se osmehnuo. „Prodavnica suvenira je do hotela. Keeask je sirena. Pola žena – pola losos.Teško ju je upecati. Dušu krije negde na kopnu. Moraš da je nađeš kako bi je ulovio. Onda si na konju. Ispunjava tri želje. Legenda, naravno!“ Čovek je nastavio da deli flajere sa napisom SALE, u vrhu. Dario je dosuo čašu. Da li je moguće da je upecao i pustio zlatnu ribicu?! Tek tako, da ništa ne traži za sebe! Misli su se sudarale, ali nisu pravile zbrku. Crvenokosa žena koja se uvija kao riba! Uvredila se zbog cigarete! Pa, da, tu je sakrila dušu! I još se, uljudno, predstavila! Samo se njemu moglo tako nešto desiti! „Nisi na sahrani!“, šapnuo mu je kolega iz ekipe. „Razvedri se, čoveče! Nije kraj sveta!“ Muški orkestar u kiltovima svirao je vesele melodije. Mnogi su igrali. Dario se upeo da se uključi u razgovor o Hardijevim štapovima. Delovao je umorno i usiljeno. Takmičar svetle puti iz pobedničke, engleske reprezentacije tešio ih je: „Spej je iskustvo zbog koga se isplati doći ovamo!“ Neprimenljivo, pomisli Dario. Jednom u životu upecaš ribu koja ispunjava želje. Tada ju je ugledao. Plesala je sa Škotom koji, takođe, nije ništa ulovio na takmičenju. Crveni pramenovi kose vijorili su na sve strane. Kratka srebrno – siva haljina isticala je izduženo telo žene – lososa. Škot je otpio iz njene čaše. Nije protestvovala. Utopila se u masi kao danas u rečnoj struji. Opet nije video je li otišla uzvodno ili nizvodno. Škot je, takođe, nestao. Lososi su snažni i tajanstveni. Možda je, ipak, bolje što nije odstupio od: uhvati i pusti… Ustao je i nazdravio: “Catch and release!“ Bučno su mu odobrili. Saplemenici okupljeni oko jednostavne devize! Ispod zastave koja, zamalo, da završi u prašini!

Napomena: Svi citati su prema knjizi:
Robert Burns Selected Poems (Penguin Classics) First published 1993.

* Robert Burns: A red, red rose

** “Čaura“, engl.

*** Robert Burns: Tam O` Shanter

Sonja Ćorović