Priča: Johan

Priča: Johan

Billede 063 webJohan

Nedeljno popodne. Ribolov poželio, potok takođe. Sezona je počela još 1. Januara ali mi se nije lovilo. Ja volim sunce, ptice, pastrmke koje se izbacuju u lovu na insekte, suhu muhu, leći na meraju i uživati u lijepoti i atmosferi mušičarenja, a ne ono švedsko blato zimu i sivilo.

Izašao sam i razmisljam hoću li uopšte sastaviti štap i pokušati prevariti neku od silnih riba koje su još jesenas ušle iz mora, vođene iskonskim nagonima preživljavanja i opstanka (to ovi pametniji kažu, ja imam druga objašnjenja njihovog ulaska u rijeke, al ću ih ipak zadržati za sebe). Iskreno, i nisam baš raspoložen za ribolov. Malo što sam ”zahrđao”, a malo što mi se baš i ne love ove ribe izmorene zimskim boravkom u potoku. Ipak se odlučujem konačno početi koristiti godišnju dozvolu, kupljenu još prije par mjeseci. U vodi ne vidim ništa, ali znam da su tu, sakrivene ispod korijenja, zaklonjene iza velikog kamenja, koje viri iz vode. Doduše možda su se i razbježale, jer su me ovako trapavog vjerovatno čule još prije par stotina metara. Nema veze! Vežem nekakvu muhu, kojom sam lani u ovo doba uspješno lovio i nadam se najboljem. Poslije svakog zabačaja osjećam kako se u meni bude lovački instikti zamrli s jeseni. Možda je tamo, ispod onog kamena, možda je tamo, pod onom krošnjom, ko zna…?

Billede 042 web

Ništa se ne dešava. Mijenjam muhu, pa opet. I opet….. Ništa. Nekoliko puta sam, doduše osjetio nešto, ali je to vjerovatno sića, radoznala i ne naviknuta na ribolovce, ili grančice sakrivene pod vodom. Idem polako nizvodno, probijam se kroz još neozelenjeno žbunje, gazim kroz mokru i vlažnu zemlju i trudim se biti sto tiši. To i nije tako lako, grančice krckaju, štap zapinje za raslinje. Stajem na nekakav kamen uz samu obalu, zaklonjen stablom i razmotavam špagu, sto tiše i neprimjetnije mogu. Gledam u mirniji dio, tik ispod brzaka nedaleko od mene. Možda bi mogla biti ondje, tu joj treba najmanje energije, između ona dva kamena, čeka šta će joj voda donijeti.

Billede 098 web

I onda je vidim.

Tu ispred mene, ni dva metra daleko. Odmah iznad brzaka. U sredini struje, najveća pastrmka koju sam ikad u životu vidio. Metar i dvadeset najmanje, a u jedva pola metra vode. Ogromna je. Potpuno mirno stoji na dnu, samo ravnomjerno pomijeranje repom pokazuje da je živa. Stojim skamenjen i očaran prizorom, nadam se da me neće baš ovog trenutka primjetiti i nestati uzvodno u dubljem dijelu ili nizvodno u brzaku, pa poslije ko zna gdje. Špaga je razmotana i voda je već odnijela, a ja, ne dižuci pogleda s ribe polako namotavam rolu pokušavajući biti potpuno miran i pribran, istovremeno prebacujući sebi što nisam bolje razgledao vodu tu ispred. Ne mogu vjerovati da me ne vidi, mene, oličenje trapavosti. Ne miče se i dalje, a ja već pokušavam ”iz zgloba” baciti muhu par metara ispred nje, kako bi je voda donijela tačno pred nju, i kako bi muha imala vremena potonuti.

Billede 059 web

Duga je i tanka, vidi se da je zimu provela ovdje, malo mi je čak i žao. Znam da ću je itekako izmoriti, ako je kojim slučajem zakačim, a opet… Đavo mi neda da je ostavim na miru, da je ovako malo gledam i da se tako rastanemo, ko zna možda se nekad opet sretnemo na ovom istom potoku, u neko drugo doba godine, kad opet bude ulov vrijedan hvale i pričanja prijateljima. Muha prolazi na nekih pola metra od nje, vrlo je teško prezentirati je, a istovremeno se ne pomjerati i ne preplašiti ribu. Pokušavam opet, onako iz zgloba, dok adrenalin pumpa. Ne polazi mi baš za rukom, čudim se kako me još uvijek ne primjećuje. Muha je malo bliže ovaj put, ali još nedovoljno blizu. Sledeći put još bliže, pa dalje, pa bliže. Riba je potpuno nezainteresovana, kao da me uopšte nema. Sad već i ja bacam slobodnije, i sve sam bliže i bliže. Konačno, muha dolazi do samih usta…..

Ništa!

Nije se udostojila čak ni otvoriti usta da je proguta. Nova muha, ona nimfa svakako nije ni valjala, ne znam ni zašto sam je uopšte stavio, ova nova je puno bolja, vidi je kako je samo realistična. Opet zabačaj, opet skoro do samih usta, i opet ništa.

Pa dobro, šta je sad ovo. Pomakni se makar – djeluje preplašeno. Nestani, kad već i ti i ja znamo da sam primjećen  ili uzmi tu muhu! Što nećeš, kako dobro izgleda i ja bih je pojeo, a ti nećeš. Hajde lijepo je uzmi, obećavam da ću te izvući što je moguće brže, da ću te prihvatiti mokrim rukama i vratiti u vodu samo da te dotaknem. Hajde, please! Neću te čak ni slikati (zato što mi je aparat ostao u autu, a ne što sam human i prirodoljubljiv, al’ to riba ne zna). Opet zabacujem, voda nosi muhu i ista dodiruje dno tamo iza ribe, tako da predvez sad već prelazi preko leđa i tu se zaustavlja. Vidi sad belaja… Nit povlačiti, nit ostati ovako. Polako vučem špagu, na svu sreću predvez se pomjeri sa leđnog peraja i povuče i muhu za sobom. E svašta. Kakva je ovo riba, šta je ovo? Ponovo zabacujem i po baksuzluku isto se opet dešava, predvez iznad leđnog peraja muha ispod samog stomaka. Opet povlačim lagno, ali ovaj put udica se kači, vjerovatno za stomak, sad bih ja to nekako i otkačio, ali kako? Riba se naravno pomjeri i nastavi plivati lagano kao da je sve u najboljem redu. Špaga se zategnnu, ni sam ne znam šta da radim. Riba odlazi polako, nigdje joj se ne žuri, špaga se zateže i već u sledećem trenutku muha izleti iz vode opasno prijeteći da mi izbije oko. Gledam je kako nestaje uzvodno u viru. Eto mušičara i sreće. Sklapam štap, još uvijek pod utiscima i kroz šiblje se probijam do stazice, na kojoj srećem nekakvog starog Sveđana.

Billede 046 web

– Uzima li – pita me?

– Upravo sam vidio najveću morsku pastrmku u životu – odgovaram

– Gdje?

– Pokazujem mu.

Ah to je Johan, govori smijući se i odlazi svojim putem.

Kakav Johan, šta Johan, ko ti je Johan… ?(Ovu rečenicu bih trebao potkrijepiti vokabularom uobičajenim na prostorima gdje sam odrastao, al’ neću, što ne znači da to nisam pomislio gledajući starkelju kako odlazi smijuljeći se).

Ulazim u auto zbunjen pastrmkama i ludim Šveđanima, i razmišljam kako sam mogao u životu i gore proći, vidiš ti onog, ribama i imena daje. Johan…..

E svašta….!

Billede 094 web

Goran Đulabić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*