Prepariranje riba

Imam sreću da sam rođen u Požarevcu koji se nalazi između tri reke, koje mnogi ribolovci često posećuju. Brzo se stigne do Morave, Mlave i Dunava, svega petnaestak minuta je potrebno da budem na bilo kojoj obali. Svaka je lepa na svoj način i ima svoju priču.

Sećam se prvog puta kada me je deda, koji je bio strastveni ljubitelj prvo vode, onda i ribolova, odveo na obalu Dunava i dao mi mali štap specijalno spremljen za mene. Tada nisam imao više od tri godine, ali se dobro sećam mirisa obale, vode, čamca i te ushićenosti i iščekivanja. Deda me je približio reci i ribolovu jer bio profesionalni ronilac. U njegovoj kući je bilo puno uspomena iz morskih i rečnih dubina i obavezno akvarijum. Posebnu pažnju mi je privlačila jedna suva glava štuke koju je on upecao na Dunavu i stalno mi je pričao kolika je bila.

Vremenom je počelo da me zanima, kako sačuvati trofejne primerke riba. Nisam poznavao nikoga ko se bavi tim zanatom, a onda sam video na internetu i počeo da istražujem. Tada sam imao oko 12 godina.

Prva riba koju sam sam uradio bio je smuđ. Niko nije verovao da sam to uradio sam. Napravio sam alat koji je tada samo podsećao na alat koji sam nalazio na raznim sajtovima i forumima o prepariranju, ali za vežbu je bio dobar. Neretko smo i kupovali različite vrste riba da bih ja vežbao. Zahvaljujući nekim ljudima u ribarnici, kojima je to bilo interesantno, neke vrste riba sam i dobijao. To su bili uglavnom manji smuđevi, bandari, štuke.

Prepariranje sam učio uglavnom putem interneta, ali su mi u susret često izlazili stariji i iskusniji preparatori sa savetima, naravno najviše znanja sam stekao vežbom. Ni jednog trenutka nisam gubio želju da postanem bolji tj. da svaki preparat koji odradim bude bolji od prethodnog. Prepariranje je zanat koji se sastoji od više različitih zanata, ono što mi je mnogo olakšavalo rad je to što mi je otac slikar i od najranijih dana sam osim talenta za crtanje i slikanje imao mogućnost da radim sa različitim bojama i materijalima. Trudio sam se da napredujem i prva nagrada je stigla 2017. godine kada sam konkurisao na takmičenju „The Art of Fish Taxidermy Group Contest 2017.“ gde sam osvoji drugo mesto. Tada sam imao nepunih 19 godina.

Na moju veliku žalost moj deda tada više nije bio sa nama, ali siguran sam da bi bio veoma ponosan. Danas kada imam svoju ribolovačku opremu, ali jako malo slobodnog vremena, retko odlazim u ribolov. Uglavnom, brat i ja odlazimo na nama draga mesta na koja nas je deda vodio, i uživamo u tišini, mirisima i pogledu.

Pored prepariranja koje mi je velika ljubav i posao, držim studio za tetoviranje i svaki deo mog dana je ispunjen stvaranjem i umetnošću. Mogu da kažem, što je danas retko, da sa svoje 23 godine, volim poslove kojima se bavim.

Radio sam i preparate salmonida:

Zahvalan sam svima koji su me podržali u izučavanju ovog retkog zanata i drago mi je što sam zahvaljujući prepariranju upoznao puno ljudi koji imaju slična interesovanja kao i ja.

Jovan Brzanović