Prepariran trofej – trajna uspomena

Prepariran trofej – trajna uspomena

lipljan preparat web

Prepariran trofej – trajna uspomena
Filip Knežević – preparator, Srbija

Oduvek je san svakog lovca i ribolovca bio da uspomenu na trofejni ulov što duže sačuva. Obično je fotoaparat ono što je prvo pri ruci i pruža priliku da vaš ulov vide i oni koji trenutno nisu tu da uveličaju vaše slavlje. Međutim, ono što slika nikad ne može dati je zadovoljstvo koje danas pruža moderno, muzejsko prepariranje.

Ono omogućava da vaš trofejni ulov trajno sačuvate, sa svim njegovim odlikama i lepotom koje poseduje.
Njegov oblik, dužina, boja i sve ostale karakteristike biće postojane, a garancija na trajnost preparata je potpuna i neograničena. Kao jedna od (naj)bitnijih stvari, vezanih za sam postupak prepariranja, je što meso ribe ili divljači ostaje u vašem posedu. Često se smatra da je meso ribe ili divljači koje se preparira neupotrebljivo, ali nije tako. Ono se preciznim postupkom skalpelima odvaja od kože i potpuno je bezbedno za ishranu.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

U poseti kod umetnika, urednik Portala Mušičara Ivan Korhner i preparator Filip Knežević

Posedovanje prepariranih trofeja nekada je bilo privilegija određenog kruga ljudi, ali zahvaljujući novim tehnologijama cene prepariranja sada su pristupačne širokoj populaciji ljubitelja lova i ribolova.

Kako postupiti s ulovom?
Samo prepariranje počinje od trenutka kada trofej izvadite iz vode ili odstrelite.
Kada su u pitanju ribe, potrebno je mokru ribu umotati u bilo kakvu vlažnu pamučnu tkaninu koja vam je pri ruci ili će dobro poslužiti i obična novinska hartija. Nikako ribu ne stavljati u čuvarku, da ne bi došlo do oštećenja peraja i krljušti, niti je stavljati direktno u plastičnu kesu (džak), jer će posle određenog vremena doći do promene pigmenta pri dodiru kože sa plastikom.
Što se tiče divljači, najbitnije je sačekati da se odstreljeni trofej ohladi prirodno (da odstoji), a potom ga umotati u suvu tkaninu ili novine. Nikako ne stavljati sveže odstreljenu i još uvek toplu divljač u kesu (džak), jer će doći do tzv. “potparivanja” kože i opadanja dlake (perja).
Potom, trofej staviti u zamrzivač u horizontalnom (ispruženom) položaju. U dogovoru sa preparatorom saznaćete kada i kako dopremiti trofej na dalju obradu. Prepariranju bi trebalo pristupiti što je pre moguće, naročito kada su u pitanju ribe, jer vremenom dolazi do isušivanja kože pod uticajem niskih temperatura, a boja kože se menja posle određenog perioda stajanja u zamrzivaču.

filip sa stukom web
Filip sa preparatom štuke od 14kg s Drine

Kao živa – u četiri etape
Prepariranje riba spada u jedan od najtežih i najkompleksnijih zahvata u svetu modernog prepariranja. Ma koliko tehnologija napredovala, ona ne može bitnije uticati na samu sposobnost i umeće preparatora da se izbori sa brojnim problemima.
Kao i za mnoge druge specifične poslove, prepariranje zahteva znanje, strpljenje, izuzetnu preciznost i iskustvo. Ponekad ni to nije dovoljno, pa o kvalitetu preparata odlučuje i genetski kod i sklonost prema umetnosti samog preparatora. Možda zvuči malo čudno i “naduvano”, ali evo o čemu se radi.

Zvonko sa smudjem web
Zvonimir Pešić – Ministar s preparatom smuđa kojeg je ulovio od 11.5kg

Sam postupak prepariranja sastoji se iz četiri posebne oblasti koje se u potpunosti moraju poklopiti da bi mogli reći da je preparat muzejski, odnosno savršen.
Prva je precizno odvajanje mesa od kože i glave ribe, koje se mora izvršiti bez ikakvih oštećenja krljušti. Alat mora biti izuzetno oštar i prilagođen vrsti ribe koja se preparira. Naročito je to bitno kod manjih vrsta, kod kojih oštećenje kože i krljušti znači i ogroman posao repariranja oštećenih delova, izuzetno vidljivih ukoliko se nema iskustva sa “pokrivanjem” oštećenja. Tako odvojene, glavu i kožu ribe treba očistiti da na njoj ne ostane ni trag mesa i masnoće. To naročito važi za morske vrste riba, koje su izuzetno masne i imaju“žilavu” kožu.
Druga etapa je trajna zaštita kože i glave ribe, koja mora biti prirodna i ni na koji način ne sme uticati na okolinu. Štavljenje kože riba predstavlja jako bitan element, jer će, ako se ne odradi na pravi način, preparat već posle kratkog vremena pokazati znake propadanja.
Sledeca (treća) etapa je izrada veštačkog tela ribe i postavljanje kože i glave na izrađeno telo. Ono se uglavnom radi od lakih neporoznih materijala, otpornih na oštećenja i lakih za obradu. Telo se vaja na osnovu mera uzetih sa preparata i mora se idealno poklapati sa merama originala.

potocara

I, konačno, četvrta etapa je vraćanje boje i likovnih odlika preparatu. Pošto pri sušenju kože dolazi do depigmentacije, koja ponekad iznosi i do 90%, na kožu se ručno, četkicama, nanosi više vrsta boja koje u pravoj kombinaciji vraćaju prirodni izgled prepariranog trofeja. Na žalost, vecina priučenih preparatora koristi er braš umesto prirodnih četkica, tako da njihovi preparati više liče na “varalice” za pecanje nego na prave trofeje ili im uopšte ne vracaju boju. Često mi se obraćaju ljudi koji pitaju da li je moguće trofejima, koji su prošli “tretman” kod loših preparatora, povratiti stvaran izgled i trajnost. Odgovor je skoro uvek da, ali obavezno prvo sami proverite i dobro se raspitajte kakvog su kvaliteta urađeni trofeji kod preparatora kome ćete poveriti svoj trofej.
Dešava se da mala razlika u ceni čini ogromnu razliku u kvalitetu, naročito od kada su tajne prepariranja postale dostupne preko štampe i interneta. Pojedini “preparatori” nude brzo i jeftino prepariranje, a to ne postoji.

Izlaganje i čuvanje preparata
Posle procesa prepariranja, trofejni ulov trebalo bi na adekvatan način izložiti, ali i zaštititi od štetnih uticaja okoline kao i mogućih lomova. Najčešći način izlaganja vezan je za montažu trofeja na obrađene drvene površine, koje se najčešće kače na zidove ili postavljaju na delove nameštaja. Skoro uvek veličina prostora diktira položaj i mesto preparata koji smo odredili za njega. Ipak, pri odluci na koji način što atraktivnije postaviti trofej, treba obratiti pažnju i na sledeće.

Trofej, naročito sve vrste riba, trebalo bi što bolje zaštititi od prašine, duvanskog dima, naglih temperaturnih promena, kao i direktnog izlaganja sunčevim zracima. preparat_na_dasciUkoliko nemate mogućnosti da trofeju nađete mesto u nekoj vitrini, idealno rešenje bila bi horizontalno postavljena drvena ili kamena ploča na koju se montira trofej i, prema merama, postavlja stakleno zvono koje u potpunosti štiti preparat, a vas štedi od čestog brisanja i glancanja. Ovako postavljen trofej vizuelno ostavlja povoljniji i kompletniji utisak nego kada se trofej postavlja na dasku i kači na zid. Imaćete zadovoljstvo da trofej vidite sa obe strane, dok će vam kačenje na zid oduzeti treću dimenziju i onemogućiti kompletan vizuelni doživljaj.

Što se tiče osvetljenja, nikako na preparat ne usmeravati halogene ili neke slične izvore svetlosti, jer izazivaju povećanje temperature, što može uticati na boju i lak na preparatu.
Naravno, nove tehnologije donose i sve raznovrsnije načine postavljanja preparata, pa ih možete videti i iza “vodenih” zidova u nekom akvarijumu, što im dodatno daje na uverljivosti, pa možete pomisliti da je unutra živa riba. Ipak, odluka i “slatke muke” kako trofej što lepše predstaviti u prostoru – samo su vaše.

OLYMPUS DIGITAL CAMERAKontakt: FILIP KNEŽEVIĆ, Zemun, Srbija
Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa prepariranjem i čuvanjem trofeja, Filipa možete kontaktirati na telefone

Mob. 00 381 64 169 97 47,
Atelje Zemun 00 381 11 316 31 18 ili
e-mail filip.preparator@gmai.com

Filipov FB profil: https://www.facebook.com/prepariranje.filipknezevic?fref=ts

Ljubaznošću preparatora Filipa smo dobili pravo na objavu teksta i niz fotografija u galeriji na online Mušičaru. Hvala i Bistro Urednik Ivan Korhner

Više slika u galeriji: https://www.musicar.rs/gallery/prepariranje-filip-knezevic-srbija/

Filip Knežević i Ivan Korhner
Foto: Filip Knežević i Online Mušičar – arhiva

Loading

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*