Predvez (Leader)
Predvez (Leader)
Šta je predvez? Gde i kako se veže i koju vrstu koristiti? Da li tonući ili plivajući, s kojim prečnikom da završava, koje dužine i koje boje treba biti, kako se pravi, gde se može kupiti, koliko košta itd.? Puno pitanja, a malo odgovora.
Nemojte zaboraviti da je predvez najjeftiniji deo celog sistema, ali i najbitniji …
Koristite samo kvalitetne predveze, one poznatih firmi u original pakovanjima. Predvez je najtanje mesto u sistemu, između čoveka i ribe, i treba mu posvetiti dužnu pažnju. Govoriti o usklađivanju mušičarskog pribora, balansiranju komponenti, štapa, čekrka i strune smo pisali u prethodnim brojevima. Veliku pažnju treba posvetiti odabiranju predveza. Ovde nema preporuka tipa „za strunu AFTM (broja) X i tipa Y kupite predvez broj nX”.
Šta je onda ustvari predvez? Najprostije rečeno, predvez je komad najlona određene dužine i promenljivog prečnika, koji sigurno povezuje mušicu i strunu.
Konstrukcija predveza
Svi moderni predvezi se izrađuju od najlona, bilo da su glatki, sastavljeni od više komada ili upredeni. Većina struna završava konusom, bilo da su WF, DT ili ST konstrukcije. Predvez mora biti konstruisan tako da predstavlja logičan nastavak tog konusa, sve do mušice. Sastoji se od više delova, najčešće od tri, nosivog, prelaznog i vršnog. Zastupljenost ovih delova u celoj dužini predveza je različita, a uobičajeno je da to bude u odnosu 60%:20%:20% (3:1:1). Nosivi deo je najdeblji i iznosi oko 60% dužine celog predveza, dok na prelazni i vršni deo otpada po 20%. Često se na vršni deo vezuje podvez ili tippet – radni deo najlona koji je i najtanji. Predvez preuzima snagu zabačaja strune i obzirom da je lakši znatno ga ublažava. Njegov najdeblji deo treba da je za jednu četvrtinu tanji od završnog dela strune i to najlon prečnika 0,50 ili 0,60mm. Zavisno od dužine, predvez može biti sastavljen iz više komada najlona različitog prečnika za duže predveze ili samo iz jednog, kod kraćih predveza. Razlika u prečnicima ne treba da je veća, ali ni manja od 0,05 – 0,10mm. Ovo treba poštovati na celoj dužini predveza. Ceo predvez treba da ima konstantan konusan pad do polovine polaznog prečnika (0.25 do 0.20mm). Prelazni deo se sastoji od više kraćih komada najlona tako da smanjuje prečnik konusa na završni deo ili se nastavlja bez posebnog naglašavanja. Za sastavljanje delova predveza koristi se čvor poznat pod imenom „blood knot”. On još više ublažava snagu zabačaja. Služi da izravna vršni deo i preko tipeta lagano spusti mušicu na vodu. I ovde treba poštovati pravilo da se ne prelazi razlika među prečnicima od 0,05mm.
Vršni deo je najlon dužine od oko 20% od ukupne dužine celog predveza i na njegovom kraju se veže mušica. Ovaj deo predveza se brzo troši, jer je nekada potrebno često menjati mušice dok se ne nađe ona prava. Da bi se produžio životni vek predveza vršni deo se sa ostatkom predveza spaja pomoću omči, preko čvora ili ringlice (tippet ring). Na taj način vršni deo postaje lako zamenljiv kada se skrati. Debljina vršnog dela predveza zavisi od vrste ribe koju lovimo, ali i veličine mušice kojom lovimo. Pretanak ili prekratak vršni deo će poput koplja zabadati vašu mušicu u površinu vode, dok s druge strane predebeo ili predug vršni deo neće dobiti dovoljno snage od zabačaja te se neće ispraviti, već će se jednostavno na pola puta srozati u vodu. Sastavljanje predveza od komada najlona različitih promera je stariji način izrade predveza i vrlo je delikatan posao. Ako niste sigurni kako se pravilno i sigurno vezuju čvorovi, poverite taj posao nekom iskusnijem, dok vi ne budete potpuno sigurni u sebe i svoje znanje. Pre stezanja najlona u čvoru, čvor morate ovlažiti. Dobar predvez se ne može napraviti od običnih najlona. Dakle materijal za predveze mora biti kvalitetan, a ne od nekih NO NAME firmi. Treba izbegavati upotrebu najlona različitih kompanija, te najlona različitih modula istezanja i boja.
Oznake predveza
Oznake na predvezima su standardne i kreću se od 8X do 0X, pri čemu je 0X najdeblji, a 8X najtanji najlon (postoji posebna oznaka za morski ribolov i prečnike veće od 0,28mm). Takvi predvezi se kupuju kao ekstra laki, laki, srednji, teški i ekstra teški. Vršni deo izaberite prema veličini udice na ko joj je mušica napravljena ili za broj viši. U upotrebi su, na našim vodama, najčešće predvezi sa oznakom 4X, 5X i 6X. Kada se love grabljivice na strimere, tada treba koristiti deblji predvez (0X ili 1X) i za njega vezati najlon veće debljine – dijametra, minimalno 0,20mm. Za najlon obavezno treba vezati neki siguran materijal koji će predvez zaštititi od oštrih zuba grabljivice. Moja preporuka je da to bude sajlica, kevlar ili hardMono, na čijem kraju je kopča za lakše menjanje strimera. Dužina takvog predveza je po pravilu mala i ne treba da prelazi 1m, zajedno sa sajlom (max 1.5m).
Danas se predvezi mogu kupiti na tržištu, a izrađeni su samo od jednog dela najlona kome prečnik konstantno opada npr. od 0.56 do 0.15mm (5X) i tako dalje, što je dato u tabeli. Takav predvez nema čvorova. Kvalitetni predvezi nisu baš jeftini, za prilike u kojima danas živimo, a cene im se kreću od 3 do 10€ (Vision, Scieera, Cortland, UMPQUA, Rio, Tiemco, Hardy, Orvis…).
Nekoliko domaćih proizvođača pravi izuzetno kvalitetne predene predveze: Panić, Green River, Fairy – river, Hemingway … . Neki predvezi za lov morskih grabljivica su i skuplji od 15€. Originali predvezi moraju biti zatvoreni i na sebi imati naglašeno ime firme. Na kartončiću koji ide uz predvez je obavezno ispisana: dužinu u fitima (ili metrima) i oznaka nX (kojom debljinom predvez završava u najtanjem delu) i linearna nosivost na čvoru i plovnost. Slika ili naziv ribe za koju je preporučljivo koristiti predvez je uobičajen, mada nije neophodan. Uz sebe treba imati više predveza, koji se čuvaju u posebnoj futroli za predveze.
Dužina predveza
Dužina predveza nije ista za svaku situaciju u kojoj se nađemo na vodi. U proleće kada su vode veće, mutnije i „sijere” koriste se kraći i deblji predvezi. Tokom leta, kada je voda bistrija i manja koriste se duži i tanji. Kao što vidite, nema univerzalne dužine predveza. Predvezi dužine 6fita (oko 1,8m) i kraći se upotrebljavaju za ribolov sa tonućim strunama. Na manjim rekama i potocima se koriste oni od 7 i 8fita. Najviše korišćeni su predvezi od 9fita (2,7m) i 10fita (3m). Oni predstavljaju neku standardnu dužinu i dobri su za lov na većim i brzotekućim rekama. Predvezi od 11 i 12fita, kao i duži, do maksimalno 15 fita (oko 4,5m), se koriste na sporo tekućim rekama i jezerima za lov nimfama, a posebno u specijalnim uslovima ribolova i na većim dubinama. Naravno, najlakše je da se predvez kupi, samo nije baš jeftino, a trebaju vam predvezi raznih dužina i debljina vršnog dela, kako tonući, tako i plivajući. Kupite predvez napravljen konusno iz jednog komada najlona, što je po meni najbolje rešenje ili predeni. Međutim, ovi predvezi su često pretanki u nosivom delu. Druga mana im je da kad potrošite vršni deo, predvez možete baciti ili na njega nastavljati najlone, što i nije baš neko rešenje, jer su najloni od kojih se prave dosta kruti – imaju veliku „memoriju”.
Tu ima jedno rešenje koje se često koristi u praksi, a ono se ogleda u tome da se vršni deo predveza veže za prsten od srebra (tippet ring), a za prsten podvez – tippet (ili forfa) dužine od 70cm do 100cm najlona. Debljine najlona za podvez su 0,08 (extremno niske vode – leti), 0,10, 0,12, ili 0,14mm, što opet zavisi gde pecamo i koju veličinu ribe očekujemo da upecamo ili 0,18 i 0,20mm, pa i deblje, kada se lovi strimerima. Najbolje najlone za podveze – tippet proizvode firme VISION, Stroft, Maxima, Climax, Orvis, Shimano, Scierra, Grand Max, Teklon, Owner… To su najloni koji se mogu kupiti i kod nas. Kvalitetan najlon za vršni deo se obično pakuje na manjim, 25-metarskim špulnama. Razlog za to je jednostavan, lakše je poneti 3-5 manjih špulni najlona nego 2-3 veće 100 – metarskih, a zauzimaju u prsluku i torbi manje mesta. Ove firme prodaju takođe komplete i setove za samogradnju predveza sa detaljnim uputstvima.
Hit prošle i ove sezone su fluokarbonski najloni, koji su praktično ribama nevidljivi, jer indeks prelamanja svetlosti tih najlona isti je kao kod vode. Malo su skuplji, ali se vremenom isplati. Za razliku od klasičnih najlona, oni se mogu za nijansu uzeti deblji, odnosno jači, zbog „nevidljivosti”, ali nemojte preterivati s debljinom.
Predvezi se u samogradnji izrađuju upredanjem i pletenjem od tanjih najlona. Predeni predvezi se rade ručno posebnim postupkom iz nekoliko niti vrlo tankog najlona i dosta su skuplji od običnih najlonskih predveza (cena je oko 5 eura). Pleteni predvezi se izrađuju u obliku „cevčice” te se u njih lako može ubaciti, po potrebi, otežanje koje će ubrzati tonjenje kod ribolova sa nimfama ili strimerima. Velika prednost ovakvih predveza je da nemaju memoriju, odnosno kako god savijete predvez, on će po ispravljanju uvek lepo padati. Konus je kod njih izrađen veoma precizno i na predvezu nema čvorova, te je sigurniji. Mana ovih predveza je što su teži od najlonskih i u vodi su vidljiviji, ali su dugotrajniji. Ima ih raznih boja i dužina, zavisno od namene.
Veza predveza sa strunom
Ostaje još da povežemo predvez sa strunom. Kod novijih tipova struna, u procesu proizvodnje, na samoj struni postavljena je pletena petlja, za koju je lako vezati predvez. Taj spoj je veoma siguran, jer je kraj strune stopljen sa petljom. Kod struna koje nemaju petlju, to nije slučaj te je potrebno predvez pričvrstiti za strunu tako da bude siguran. To možete uraditi takozvanim nidle knot čvorom koji se veže pomoću igle. Jedan od popularnih načina je pre bio „zabušivanje” strune i direktno umetanje u tu rupu predveza, te ojačavanje spoja super lepkom. Ovaj spoj je veoma siguran, ali ima manu da se predvezi ne mogu menjati. Ipak, po mom mišljenju, najbolji način je spoj pomoću konektora ili petrljice. Na jednom kraju pletenog konektora je omča (petlja) dok se u drugi uvlači kraj strune. Komad bužira se navuče na taj sastav i spoj drži sigurnim. Kad to uradite zagrejte malo bužir, odnosno plastiku, da se skupi i čvrsto stegne oko spoja strune i konektora, mada ovo nije neophodno.
Bužir se pravi i od silikona. Obično su bele, zelene, plave ili crvene boje, pa se može koristiti i kao indikator trzaja, kada riba uzme vašu ponuđenu veštačku mušicu. A da bi se ciljana riba odlučila da uzme mušicu koju ste joj ponudili, ona mora biti vezana na što tanjem predvezu. Prevara mora biti kompletna, a vaša prezentacija takva da izgleda kao da mušica slobodno pada na površinu vode ili pliva po njoj. Nemojte preterivati sa smanjivanjem debljine predveza, da već ulovljenu ribu nakon zamaranja ne izgubite. Pravi majstori pecaju na tanke predveze, na granici linearne izdržljivosti najlona na čvoru, pa čak i manje. Za početak poslušajte savete iskusnijih mušičara i uzmite predvez za broj ili dva deblji od njihovih, dok ne savladate tehniku zamaranja velike ribe.
Predveze od fluokarbona posebno preporučujem, bilo cele ili samo za vršni deo – podvez, za koji vezujete veštačku mušicu. Predvez mora idealno da pada, a na sebi ne sme da ima uvojke, spiralu, lomove niti oštećenja. Takav se mora obavezno zameniti ili ga možete ispraviti provlačeći ga kroz gumu ili kožu (koristite za to leader straightener). Po plovnosti se dele na plivajuće (floating), intermediate i tonuće (sinking, fast sinking i super fast sinking). Čistoća predveza je isto bitna, kao i čistoća i održavanje strune, te o tome treba voditi računa. Uz sebe uvek treba imati par predveza, različite konstrukcije, plovnosti i debljine, da ih možete menjati zavisno od situacija na vodi. Složite ih da vam ne zauzimaju puno mesta u prsluku.
Upecati ribu na veštačku mušicu, na tanki predvez i zamoriti je, te se sa njom slikati i ponovo je vratiti u vodu je pravi užitak.
Probajte i uživajte!
Ivan Korhner
Objavljeno u izadnju: Reviri Srbije broj 10
– See more at: http://revirisrbije.com/tehnike/
Veoma dobar i gotovo potpun prikaz svega sto nas interesuje o predvezima – veoma vaznim dijelom nasega musicarskog kompleta. Cestitam!.
Hvala