Površinski strimer za bucova, klena, protfiša, …

Imao sam sreću, davnih osamdesetih, da komšija Mata bude čuvar na opovačkoj brani na Tamišu. Pristup nezaposlenim licima je bio strogo zabranjen, a o ribolovcima da i ne govorimo. Vrtlozi oko brane privlačili su veliki broj bucova i protfiša koje niko nije lovio, što će reći raj na zemlji za mene povlaštenog i presrećnog ribolovca. Bilo je to vreme mojih prvih mušičarskih koraka u eksperimentisanju sa strimerima namenjenih nepastrmskim vrstama. Kada je komša bio na smeni imao sam ceo dan na raspolaganju za moja testiranja. Prethodnog dana vezivao sam strimere, tražeći inspiraciju u stranim i domaćim časopisima, a sutradan isprobavao najuspešnije kreacije.

Testiranje je bilo jednostavno; da bih imao bolji uvid u situaciju koristio sam ,,ptičiju perspektivu”, popeo bih se na most iznad brane i samo puštao da strimeri lelujaju u brzoj i turbulentnoj vodi. Koristio sam štap klase 5-6, a tipet, zbog silovitih napada i krupnih komada ribe, bio je 0,35mm monofil. Bucovi su sami pravili selekciju; ako bi im neki od strimera bio sumnjiv, samo bi se polako podigli, pogledali ga onim buljavim očima i zaronili u dubinu. E, a one koje su procenili da izgledaju kao njihova hrana gađali su svom silinom, bez zagledanja. Bucove koji su ostajali na udici, a nisu sve pokidali ili se otkačili, meredovom bi dole u bazenu, prihvatao komšija Mata. Prvih par komada je uzimao, čistio i spremao na tanjirači, a ostale smo vraćali u vodu. ,,Bucov je ukusan samo kad je svež, govorio bi komša, a i ovi manji, ispod kile su mnogo ukusniji i nemaju toliko kostiju”. Tako su mnogi primerci od par kilograma bili pošteđeni.

Vremenom su se neki strimeri izdvojili kao vrlo uspešni što je zavisilo od bistrine vode, veličine beovica kojima se bucov hranio i od doba dana. To su klasični strimeri koje danas koristimo i kojima sada dodajemo razne sjajne trakice i 3D oči, zalivamo ih UV lakom …
U to vreme dopao mi je ruku neki američki časopis o mušičarenju na moru i tamo sam prvi put video plivajući strimer ,,Gargler”, čuvenog mušičara Džeka Gartsajda. Odmah mi se u glavi javilo milion ideja o primeni ovog ,,čuda” u lovu bucova. Male modifikacije su bile neophodne; smanjenje veličine, promena boje policelona u crno i maslinasto, modifikacije repa i tela. Ubrzo se iskristalisala varijanta koju sam nazvao ,,Opovački gargler” i koja se pokazala lovnijom od većine klasičnih potezanki za bucova. Smanjivanjem veličine, počeli su da ga uzimaju i protfiš i klen. Posebno je bio lovan u mesecima kada je voda potpuno bistra i kada bucova nisi mogao da prevariš ni jednom poznatom tehnikom. Tokom godina pokušavao sam sa manjim izmenama i usavršavanjem ovog strimera. Pokušao sam sa dodavanjem očiju, ,,dol ajs” koje sam kupovao u kineskim radnjama. U prvim testiranjima ova ,,buljava” varijanta se pokazala ubitačna; pri laganom povlačenju u zabacivanju iz čamca do same obale ili ispod grana, gađale su ih sve ribe koje su mogle da ih progutaju. Ali, avaj, oči su otpadale posle desetak zabačaja i posle par prvih ulovljenih riba. Pokušavao sam da ih učvrstim svim mogućim lepkovima. Jedino ih je na okupu držao epoksid i UV lak, ali su onda bile preteške i nisu plivale. Jedno vreme sam digao ruke, a onda sam kod drugara video kineski dvokomponentni lepak koji je on nazvao ,,smrdljevak” zna se zbog čega. Probao sam ga odmah na ,,Buljavom” i … gle sreće neopisive, oči su stajale kao zacementirane, a strimer nije tonuo.

Inače, vezujem ga na džig udici tako da krivina bude na dole kako bi površina policelona koji perbacujem preko tela bila veća zbog lepljenja. Udica veličine 10 je univerzalna i prevariće svaku ribu, veličina 8 se može koristiti pri sijera vodi. Riba je uzima tako što je samo ,,usrkne” pa dok ne daš kontru nemaš pojma kakvo si čudo zakačio. Oprobani recept da sve što je malo, živo i sporo je i jestivo, pokazao se ispravan i kod ovog strimera.

,,Buljavi” je testiran na Tamišu i Dunavu, a nadam se da ću ga ove godine isprobati i na klenaroškim i pastrmskim rekama. Klen ga obožava, ali za pegavu lepoticu, to ćemo tek videti.

Srđan Savulov