Potočara sa plastičnim prstenom

Na SVETOGA SAVU …

Čudnih li priča, još čudnijih trenutaka provedenih tamo negde gde je sve drugačije, gde sve ima smisla, tamo gde je priroda najsavršenije poslušala GOSPODA …

U pređašnjim tekstovima sam pisao o lepoti otkrivanja velikih i prelepih tajni sa vode, ali ponekad se desi nešto za ne poverovati, pravo malo čudo. I zaista nesvakidašnja, prava ribolovačka priča na trenutke zaista neverovatna.

Toga dana samo poželeh da vidim i dotaknem vodu, i ukradoh od realnosti nepunih 2 sata da se nadišem rečnih mirisa, da pomešam i rastopim boje.

Nahvatam par riba, sretnem se sa prijateljem, popijemo malo njegove najbolje domaće, pregazim reku i već uobičajeno lep dan za mene skromnog čoveka, upropasti sopstvena misao da zabacim još na jednom mestu. Jer čovek uvek hoće još i nikad mu nije dosta. Međutim ta propast se pred sam kraj dana pretvori u pravi blagoslov.

Poznata priča, štap, muha, moja želja i još jedna ČAROBNA ali neponovljiva riba. Još lepša borba, ali znatno kraća obzirom na gabarite ribe. Malo se i zbunih. Ispred mene prelepa pastrmka i u domenu najozbiljnih dimenzija, ali jedinstvena i drugačija od svih. Gledam je i kažem sebi, nikada više takvu ribu neću upecati. Osećam i znam da će sigurno tako biti. Zapitam se kako je GOSPOD sve tako uredio. Tako lepa, a tako tužna. Nesrećna riba u svom bolu, patnji. Nije mogla ni da se hrani valjano, dugačka, a tanka kao vreteno. Neka riba mučenica …

Bezbroj puta sam ožalio razne ribe koje su nosile tragove ljudske bolesti na sebi, na svom telu, koje su bile povređivane raznim sredstvima od jedinog neprijatelja prirode čoveka. Ali ovakvu ribu nikad i nevideh, ne čuh ništa slično, ali je zato upecah. Zašto ja nisam baš siguran, ali verujem da je sam BOG poslao meni da je oslobodim muka i vratim svom vodenom carstvu kako se naravno i desi.

Nikada i ni jednu ribu nisam uz toliko sreće i nekog posebnog ljudskog i uzvišenog osećaja vratio, ispunjen nekom neizmernom i neobjašnjivom milinom. Bio je to neponovljivi osećaj neke posebne veze sa ribom koju oslobodih patnje, višegodišnjih muka, sa željom da joj rane brzo zarastu i zacele. Sada negde tamo u mom prekrasnom Ibru, nadomak manastira imam i svoju rečnu drugaricu.

Zamolio bih sve ribolovce ovog sveta svim svojim bićem da ukoliko ulove ovu ribu, da je ne uzmu. Nije to obična riba, ona nosi krst na svojoj glavi, to je riba mučenica koja je oslobođena svojih muka na SVETOGA SAVU.