Postupak sa mlađi pastrmke

Ribnjaci: Postupak sa mlađi kalifornijske pastrmke od izvaljivanja do 3 meseca starosti

Početkom marta kad bude izlazio ovaj časopis, većina pastrmskih ribnjaka na ovim prostorima završila je proces mrešćenja matičnog jata. Sad je kod većine ribnjaka u toku inkubacija oplođene ikre i izvaljivanje mlađi.

Već se javlja i određena količina mlađi (prvi mrestovi-u novembru) koja proplivava i uzima ’’prvi zalogaj’’.

Ovaj tekst u određenim delovima se razlikuje od onoga što možemo da pročitamo kao preporuku u stručnoj literaturi i udžbenicima, ali je ova priča utemeljena na mom ličnom višegodišnjem iskustvu kao tehnologa i mojih radnika koji su na tim poslovima, u tom periodu angažovani praktično 24h. Iako svi pastrmski ribnjaci funkcionišu na univerzalnim principima (veliki protok hladne i čiste vode) i kao takvi se projektuju, ipak postoje individualne razlike u izgradnji po pitanju mnogih elemenata. Oni su uslovljeni mnogim faktorima (geografska pozicija, količina raspoložive vode, finansijske mogućnosti, …). Volim reći da je svaki ribnjak priča za sebe. Tako je i na našem ribnjaku.

Naš ribnjak – iskustva

Po osnovnim standardima, u mrestilištu postoje inkubatori za ikru, manji bazeni za izvaljivanje i početno podizanje mlađi (zapremine oko 2-3m³), zatim veći bazeni (oko 10-tak m³) u koje se mlađ prebacuje iz početnih bazena i koji služe za dalji rast, dok mlađ ne porastu do veličine pogodne da se iznese u spoljnje, vanjske bazene (rastilišta). Ti spoljnji bazeni (rastilišta) su duplo mani i plići od standardnih tovnih bazena (tovilišta). U njima mlađ boravi sve dok ne stasa dovoljno da možemo da je prenesemo u tovilišta. U našem mrestilištu preskočena je faza malih bazena (2-3m³). Postoje bazeni zapemine od oko 8,5m³, a ne postoje rastilišta. Mi smo prinuđeni da mlađ iz mrestilišta direktno unosimo u duboke, tovne bazene. Pojava očiju kod oplođene ikre kalif.pastrmke se javlja negde oko 220 ºD (stepen dana). To u našim uslovima na prosečnoj temperaturi vode od oko 9 ºC iznosi oko 24-25 dana od dana oplodnje ikre.

Sam proces izvale počinje negde sa oko 320 ºD, odnosno 35-36 dana. Ikru vadimo iz inkubatora i nasađujemo u ležnice sa duplim dnom koje su postavljene u te bazene zapremine oko 8,5m³, negde sa oko 300 ºD (32-33 dana od oplodnje). Ležnice sa duplim dnom imaju funkciju da izvaljena mlađ propadne u donju ležnicu, a na gornjoj ostaje uginula, neizvaljena ikra, uginula mlađ i ovojnice od izvaljene ikre. Celo vreme neophodno je svaka 3 dana kupati ikru i mlađ dok ne propliva sa nekim sredstvom protiv saprolegnije. Ako se ne kupa redovno, saprolegnija napada mrtvu i prelazi na zdravu ikru.

Većina ribnjaka praktikuje prebiranje (izdvajanje) mrtve od zdrave ikre u ležnicama, smatrajući da će zaustaviti širenje saprolegnije, zaboravljajući pri tom da sprovode redovne kupke (na 3 dana). To je greška. Prebiranjem ikre, često se potkači i zdrava, što može da izazove njeno uginjavanje, jer je ona u toj fazi izuzetno osetljiva na mehanički dodir. Zato sam izričito zabranio radnicima da pipaju ikru u ležnicama i uveo obavezan nastavak kupanja i ikre i izlegle mlađi, sve dok ne upije žumančanu kesu i ojača i počne se grupisati na dnu bazena okrenuta glavom prema strujanju vode. Time sam poštedeo osoblje od psihički i fizički izuzetno napornog rada, koji je vezao na sebe veliki broj radnih časova, te radnike uposlio na drugim poslovima, a postigao iste ili slične rezultate, ako ne i bolje.

Prvi zalogaj

Kada mlađ upije žumančanu kesu i počne se grupisati na dnu naspram vodenoj struji, veselo mašući repićima, počinjemo po malo davati najsitniju hranu, namenjenu za te prilike. Jako je bitno da mlađ počne što pre uzimati hranu-odnosno prvi zalogaj. Ta hrana je brašnasta, izuzetno bogata hranjivim materijama i predstavlja osnovu naprednog rasta mlađi. Malu količinu hrane možemo navlažiti, da upije vodu i kao takvu bacati je u malim gromuljicama neposredno iznad grupisane mlađi. Pri dodiru sa vodom ona će potonuti, za razliku od suve koja se rasprši po vodi i treba joj vremena da potone. Ta hrana je izuzetno skupa, ali pošto se ne troše velike količine, nije je preporučljivo preskakati i davati radi uštede neku mlevenu hranu za starije kategorije. Mi koristimo za prvi zalogaj hranu italijanske firme Skretting sa oznakom Nutra 4.0. Kad se riba počne hraniti, hranjenje vršimo neprekidno – svaka 2 časa tokom 24 h. Naravno, ovo je kod nas moguće sprovesti, jer imamo 24-satno dežurstvo. Jako je bitno što pre početi hraniti mlađ i obilno je hraniti, da bismo što bolje iskoristili biološki potencijal rasta mladih organizama. Hranimo je svaka 2 časa, sve dok je ne izbacimo u spoljne bazene.

U toku držanja u bazenima, bitno je da se dno bazena što češće čisti od taloga koji je većinom nastao od izmeta i delom od nepojedene hrane. Čišćenje treba vršiti svaka 2-3 dana, brzo i efikasno, tako da se mlađ ne maltretira previše, jer je to jedan od izuzetnih stresogenih faktora koji izazivaju pojavu obolenja. S druge strane, nečišćeni bazeni su odlična podloga za pojavu raznih oblenja. Prilikom čišćenja, jednom sedmično sprovodimo preventivno kupanje mlađi sa nekim sredstvom (formalin, omnisan, ecysol,…). Najbolje je jedne sedmice koristiti formalin, druge sedmice npr.omnisan, a sledeću sedmicu napraviti pauzu, pa ponoviti postupak. Mlađ se redovno i pažljivo prati i ako se počnu masivnije pojavljivati primerci netipičnog izgleda i ponašanja, imamo bolesno stanje u bazenu. Tada moramo pod hitno odneti uzorke takve mlađi na analizu u veterinarsku ustanovu koja je osposobljena za takve poslove. Bolesna mlađ se ocedi i prikuplja u sterilnu flašicu. Moramo birati ribice koje su sveže uginule ili su žive sa primetnim simptomima – nikako nositi staro uginuće. Takvu flašicu dobro zatvoriti, staviti u ručni frižider, preliti mrvljenim ledom i što pre odneti na analizu. Kod bolesnih stanja mlađi, kad se preporuči lekovito kupanje, kupanje se sprovodi 3 dana. Prvi dan se daje pola doze, a druga dva dana po puna doza.

Sortiranje mlađi

Kako zdrava mlađ napreduje, povećava se granulacija hrane i količina. Posle Skretting Nutre 4.0, dolazi Nutra 3.0, pa Nutra 2.0, zatim Nutra 1.0 itd. U toku rasta, dolazi do nejednakog rasta i pojave individualnih razlika jedne generacije u bazenu. Preporuke su da se mlađ sortira, odnosno da se razdvoje sitnije od krupnijih primeraka riba. Sortiranje u mrestilištu se vrši na dva načina. Pomoću malog ručnog sortirača i pomoću rešetke u bazenu sa kojom se sva mlađ sabije na jedan kraj bazena. Sitniji primerci se provlače kroz rešetke, a krupniji naravno ostaju. Takav način sortiranja traje oko 24h.

Naša praksa je da ne sortiramo mlađ u mrestilištu, pošto nemamo dovoljan broj bazena za manipulaciju. Pošto se mlađ ne sortira, jako je bitno da je obilno hranimo zbog sprečavanja pojave mogućeg kanibalizma. Isto tako, uvek dajemo nešto sitniju hranu u odnosu na preporuku, da sitnije jedinke imaju veću šansu da dođu do hrane. Svetlo u mrestilištu je upaljeno non-stop i jako je bitno da rasveta bude jaka i ravnomerno raspoređena po svim uglovima mrestilišta, da bi mlađ dobro jela i da bismo mi mogli da pratimo situaciju po bazenima.

Svaki bazen mora imati svoj pribor za čišćenje, nikako mešati pribore. Mora se sprovoditi dezinfekcija pribora, ruku, čizama, kad god je to moguće. Celodnevno 24h-satno hranjenje se može sprovoditi uz pomoć automatskih hranilica. Njihov rad se mora redovno kontrolisati, da slučajno ne zataji mehanizam hranilice.

Do početke maja, redovnim hranjenjem i održavanjem higijene, prva izvaljena mlađ dostiže individualnu masu između 4-10g, što opet zavisi od uslova koje imamo u mrestilištu (viša temperatura vode sa dovoljnim protokom i kiseonikom omogućava brži metabolizam i tempo rasta u odnosu na hladniju vodu).

 Danko Ćuk dipl.ing. spec.za ribarstvo*
*Upravnik pastrmskog ribnjaka ’’Resava’’
cukdanko@yahoo.com