Postupak sa maticama kalifornijske pastrmke (II deo)

Ribnjaci: Postupak sa maticama kalifornijske pastrmke (II deo)

Ko radi na pastrmskom ribnjaku, zna da se početkom novembra (studeni) dolazi do određenih promena u izgledu na odraslim, polno zrelim jedinkama – maticama. U početku su te promene jedva uočljive.

One nastaju pod uticajem hormona, čija je burna reakcija podstaknuta određenim faktorima spoljne sredine (pad temperature vode, skraćenje dužine dana, prisustvo hormona, odnosno feromona drugog pola itd.). tada dolazi do sezonske razlike u izgledu i ponašanju između polova (polni dimorfizam). Nastupa doba sazrevanja polnih produkata kod mužjaka (mleč) i ženki (ikra) i sam proces mrešćenja.

Pre tog perioda teško je razlikovati polove kod kalifornijske pastrmke. Samo iskusno oko dugogodišnjeg odgajivača može proceniti pol jedinke, uz mogućnost da se ipak pogreši. Ribe su prosto rečeno iste, nema vidljivih razlika između mužjaka i ženki.

Kako nastupa period parenja, dolazi do burnih hormonalnih reakcija u organizmu riba i pod uticajem tih hormona mužjaci postaju tamno pigmentirani (mrki, ponekad skoro crni), sa izrazito isturenom donjom vilicom. Na vrhovima vilica pojavljuju se izraštaji. Blago im se istura leđna linija naviše i postaju više usukani po bokovima, stanjuju se (postaju “daskasti”). Istovremeno se pojavljuje agresivnost, odnosno netrpeljivost i borba između mužjaka, koja često zna da bude neprijatna za ljudsko oko. U određenim momentima dva mužjaka prilikom tuče znaju da nanesu teške ozlede i rane suparniku, koje mogu da dovedu do uginuća. Često zaposleno osoblje mora da interveniše i razdvaja suparnike sa meredovima i dugim motkama, ali nekad bezuspešno. U takvim slučajevima se nadamo da će slabiji suparnik da popusti i pobegne i tako sebi spasi život. Ali nekada su strasti toliko jake da ništa ne pomaže.

Ženke otprilike zadržavaju stari izgled, jedino kako im sazreva ikra, uvećava im se stomak. Glava im je manja i zaobljena, mirnije su – nisu agresivne.

Mrest kalifornijske pastrmke na ovim prostorima počinje negde u novembru i svake godine početak mresta varira. Postoje sojevi kalifornijske pastrmke koji se mreste u maju (“majski mrest”) i u avgustu/septembru (“avgustovski mrest”) i koji su prisutni na našim prostorima. Svrha postojanja tih sojeva je kontinuirani mrest i proizvodnja mlađi tokom čitave godine. Ali, takva proizvodnja iziskuje komplikovanu organizaciju u radu i veliki broj bazena za držanje i manipulaciju matica i raznih kategorija mlađi, koji potiču iz više mrestova.

Kao što sam naveo, standardni soj (zimski) kalifornijske pastrmke se kod nas počinje mrestiti sredinom novembra i može da traje do marta. Sve ženke, u jednom jatu, ne daju istovremeno ikru već postepeno sazrevaju. Najveći broj izbacuje ikru u decembru i januaru, i vlada mišljenje da je ikra dobijena u tom periodu najbolja. Ipak, moramo izmrestiti sve ženke, bez obzira na datum mrešćenja, jer neizbačena ikra može da izazove uginuće kod riba.

Kad se formira uočljiva razlika između polova, ako imamo veliko jato kao što je kod nas slučaj, prvo se pristupa razdvajanju mužjaka od ženki u dva bazena. Zatim se žrtvuju 2 – 3 ženke iz jata, raspore i pregleda ikra u trbušnoj šupljini da bi dobili informacija o stepenu sazrevanja ikre. Ako se proceni da je ikra blizu zrelosti za mrest, pristupa se pripremama za mrest (proverava se mrestilište, inkubatori, ležnice, nabavljaju neophodne hemikalije za mrest i inkubaciju ikre, lavori, peškiri itd.).

Posle par dana, kada je sve nabavljeno i pripremljeno za uspešan mrest, ispušta se voda iz bazena gde su ženke i snižava se nivo vode, ali sa ostavljenim stalnim protokom. Riba se zatim sabija u jednu polovinu bazena pomoću metalnih sabijača, postavlja se radni sto na kojem se pregledaju sve ženke od prve do zadnje. Zrele ženke se prepoznaju. Radnik meredovom ulovi i u ruci drži maticu i blago pritišće stomak. Ako riba na dodir izbaci nekoliko zrna ikre, ta riba je zrela za mrest i odvaja se u poseban bazen. Kad se završi posao oko pregledanja ženki, koji može na početku sezone mresta da traje čitav dan, pristupa se odvajanju zrelih mužjaka. Prvo se sabija jato mužjaka u jednu polovinu bazena i vrši odabir zrelih. Biraju se tamniji mužjaci, koji na blagi pritisak po stomaku izbacuju mleč. Mleč mužjaka mora biti gusta i bela (izgleda kao jogurt), nikako siva i providna, jer je to pokazatelj nekvalitetnog priplodnog materijala.

Najčešće se posle odabira zrelih ženskih i muških matica, završava posao za taj dan. Mrest se sprovodi sledeći dan. Na malim ribnjacima moguće je sav posao obaviti u jednom danu, ali kod nas je to nemoguće, pogotovo na početku sezone mresta, zbog velikog broja matica, koje treba pregledati. Tek, polovinom februara (veljača) stiču se uslovi da sve obavimo u jednom danu.

U narednom broju opisaćemo sam postupak mresta koji je standardizovan na našem salmonidnom ribnjaku.

Danko Ćuk* dipl.ing.spec.za ribarstvo

*Upravnik ribnjaka RESAVA,
email: cukdanko@yahoo.com