Petlovi “stvoreni” za ribolov!

Petlovi “stvoreni” za ribolov!

Od davnina ljudi koriste pera živine ili nekih ptica za pravljenje ribolovačkih veštačkih mamaca. Prvi takvi pokušaji zabeleženi su 1624. godine u Španiji, kada je korišćeno perje petlova tada nazivanih pardos.

Tradicija pravljenja veštačkih mušica za ribolov od perja petlova u francuskom regionu Limuzin, a ponajviše u jednoj oblasti ovog regiona (Korez), veoma je duga. Naročito kvalitetno i pogodno perje za veštačke mušice daju petlovi odgajeni u planinskoj oblasti gornjeg Koreza. Smatra se da perju tamošnjih petlova pogodnu čvrstinu i elastičnost daju kiselo, granitno zemljište i prirodna radioaktivnost tla ovog područja.
Doslovni naziv francuske rase živine od koje se pojedino pogodno perje petlova koristi za izradu veštačkih mušica je petao za ribolov (pecanje) iz Limuzina, ili pecaroški (ribolovni) petao iz Limuzina.

Standardizacija rase
Poreklo živine iz Limuzina nije potpuno razjašnjeno. Smatra se da potiču od španskih, andaluzijskih rasa plave kokoši, koje su, pre tri veka, doneli zidari iz Limuzina, kad su odlazili na rad u Španiju. Živina limuzin nije bila dugo standardizovana, a jedna manifestacija, koja je otpočela 1. maja 1978. godine u selu Nuvik u oblasti Koreza, na kojoj su prikazivani petlovi i prodavana njihova pera za pravljenje pecaroških mušica, postala je tradicionalna i potpomogla je standardizaciji rase. Sada je to nacionalni konkurs, koji se svake godine održava prvog maja u Nuviku, i privlači veliki broj ljubitelja mušičarskog načina ribolova, ali i ljubitelja živine limuzin, jer se na njemu izloži 200-300 najboljih petlova ove rase iz oblasti Korez.
Tu se bira najlepši petao rase limuzin, prodaju se pera za izradu mušica i veštačke mušice izrađene od perja petlova. Sve to je zajedno doprinelo razvoju turizma u ovoj planinskoj oblasti Francuske. Pored toga odgajivači limuzin živine sa ovog područja ostvaruju solidne dodatne prihode od prodaje perja petlova, koje otkupljuju majstori za pravljenje veštačkih mušica.
Živina iz Limuzina standardizovana je 1991. godine, zahvaljujući njenim odgajivačima, okupljenim u društvu iz Gornjeg Koreza. Priznata je zvanično kao francuska rasa živine 29. maja 1992. godine.

Izbor pravih pera
Perje koje se čupa sa petlova starih najmanje godinu dana, je sa raznih delova tela: sa vrata dugačko, tanko perje, sa ramena i krila okruglasto perje i sa leđa bočna, padajuća tanka pera ka repu u obliku lanceta. Cele grupe pera sa pojedinih delova tela prodaju se po ceni od dva do četiri evra, zavisno od obojenosti, kvliteta, elastičnosti, čvrstine, i sl. Veštačke mušice od ovog perja koštaju od dva evra pa naviše. Pojedini majstori koji ih prave, kombiniju pera petlova limuzin sa perjem šljuke i nekih vrsta plovki. Svako pero ima određeni oblik i boju, te se njime postiže verna imitacija pravih mušica, koje pastrmke koriste u ishrani.
Pojedina pera ovih petlova se čupaju svaka tri meseca. Inače, petlovi iz Limuzina se za ovo namene koriste i do pet godina. Nisu retki ni petlovi koji dočekaju starost između osam i dvanaest godina. Sve vreme su od koristi vlasnicima, jer im se očupana pera obnavljaju izrastanjem, bez ikakvih problema po njih.
U Americi takođe odgajaju jednu posebnu vrstu petlova čija pera, kada su zreli, koriste za pravljenje veštačkih ribolovačkih mušica. Tamo ih, doduše, ne čupaju, već pera uzimaju nakon klanja.

Opšte karakteristike
Limuzin živina nalikuje krupnijoj, nešto masivnijoj seoskoj živini, sa masom petla od 2,5 do 3kg i koke od 1,8 do 2,5kg. Kresta im je prosta, srednje velika sa 5-7 pravilnih, uspravnih zubaca. Nosivost je prosečna, a jaja su teška oko 55grama. Ljuska im je bela ili svetlo krem boje.
Posebnost ove rase je obojenost koja je sivo plava, ređe crna, sa delom perja u boji meda na vratu i ramenom delu krila, što je mnogo više izraženo u petlova. Siva boja je najpoželjnija. Pera u ovakvoj obojenosti, sa primesom medne boje, najbolja su za izradu veštačkih mušica, zbog dobre mogućnosti za imitaciju boja pravog insekta. Međutim, parenjem sivih jedinki međusobno, uvek se dobija i jedan broj grla crne obojenosti, te se i ona smatraju standardnom bojom za rasu živine limuzin. Dobije se i poneko grlo u beličastoj boji, koje se eventualno koristi u priplodu, jer nije prihvatljivo za pravljenje mušica.
Nijanse sive obojenosti kod limuzin živine idu od veoma svelte sive boje, plavo sive, pepelno sive, sive sa rđom, pa do srebrnkasto sive boje perja.
Limuzini su veoma otporna živina, naviknuta na planinsku klimu Koreza. Odlično se snalaze u prirodnim uslovima, pa se uglavnom i odgajaju na ispustu.

Piše: Nebojša Antanasijević

Preuzeto: Zov

Pogledati na: http://www.ihgf.org/val/