Ovo sam ja ….
Priča o strimeru sa Islanda
Kao što ste videli početkom septembra bio sam po četvrti put na Islandu … prvenstveno radi druženja, ali i ribolova. Svako moje putovanje na to ostrvo je izazov. Zašto izazov??? Zato što su u svakoj reci i jezeru divlje ribe i to u zavidljivim dimenzijama. Puno mušičara je gledalo preko Youtube ili nekih drugih kanala emisije ili snimke o hvatanjima velikih riba gore. Na žalost realnost je drukčija, ta vodena bića su toliko lukava da može čoveka dovesti do očajanja.
Tako se i mojoj grupi desilo prva dva dana na jezeru Villingavatn. To jezero je na jugu Ostrva i mogu reći da je pregledno što se tiče dimenzija, celokupna površina je oko 1.5 – 2km. Naravno da smo svi bili spremni što se tiče mamaca, svako je poneo pune kutije strimera, nimfi i suvih imitacija koje su se gore dobro pokazale. Prvi dan na tom jezeru je bio za plakanje … videli smo dosta velikih pastrmki izmedju 60 i 80cm, ali niko od nas nije uspeo da ih nadmudri. One su se šetale uz samu obalu, kupile nešto sa površine. Svaka naša ponuđena imitacija je bila ignorisana. Na tom jezeru su bile dve uvale, u jedoj od njih smo izbrojali čak i do dvadeset riba pod samom površinom, ali one su i tu bile nedostupne za nas. Napokon se taj prvi dan završio i mi smo našli utehu na kojoj čaši viskija ili piva.
Dolazi novo jutro, mi puni elana opet idemo na to jezero. Raspoloženje koje je bilo na visokom nivou je brzo palo … ista priča kao juče. Negiranje naših imitacija se nastavilo. Ja opet primećujem velike ribe kako se šetaju uz samu obalu (bukvalno rečeno od obale i nje je bilo 5 – 10cm) i svremena na vreme nešto pokupe sa površine. Gledam da li ima mušica da se roje, ali ništa ne vidim ni u vazduhu i na vodi. Jedino što primećujem jata malih ribica od 1-2cm koje se kriju u malim uvalama uz obalu.
Stavljam opet strimera, ali svako aktivno vođenje je bilo ignorisano. Preko ručka pravimo pauzu, ja koristim vreme da nađem šta to mi pogrešno radimo. Vraćam se na vodu i gledam kutiju sa strimerima. Pada mi na pamet da te pastrmke možda neće aktivno vođenje imitacije, znači zabaci i čekaj. Skoro svi strimeri koje sam poneo su otežani tako da čim padnu u vodi za par sekundi su već na dnu. Na moju sreću nalazim dva strimera koje koristim u alpskim jezerima kod mene u Švici. Oni su pravljeni od dabing materijala (neka sintetika) i tako da polako tonu. Veličina tih strimera je oko 3-4cm i vezani su na udici veličine 8. Jednog od njih vežem na predvez 0.22mm i krećem u jednu od onih uvala. Stižem na to mesto i primećujem 3-4 ribe koje kruže ispod površine i s’vremena na vreme nešto pokupe. Ja podmazujem strimer dodatno sa mašću koju koristim za suve muve. Mislim se da će to dodatno pomoći da moja imitacija još laganije propada ka dnu.
Gledam prvu ribu koja ide u mom pravcu. Bacam joj moj strimer nekih dva metra ispred nje. On ostaje na površini, dva do tri trzaja štapom on kreće da tone. Riba koja je išla prema meni ubrzava tempo i brutalnim atakom uzima ga. Bukvalno mi je izbila špagu iz ruke. Kreće dril, štap se prilično iskrivio, osećam veliku ribu kako udara glavom, a rola peva moju omiljenu pesmu Zzzzzzzzzz. Posle nekih 5-6min. zamorenu pastrmku stavljam u meredov. U tom momentu pristiže mi drug Manfred i čestita mi. Merimo je … tačno 70cm, uz kratko slikanje ja je vraćam nazad.
Za mene je ribolov završen mislim u sebi i Manfredu prepuštam mesto. On gleda u svoju kutiju sa strimerima ali unutra su isto kao i kod mene svi otežani. Ja mu ponudim svoj drugi strimer i objašnjavam kako da peca. Udaljavam se malo od njega i zovem Ogija telefonom koji je pecao u drugoj uvali gde smo predhodni dan videli oko 20-tak riba.
Objašnjavam mu situaciju na koji sistem sam uspeo prevariti moju ribu. Posle razgovora vraćam se Manfredu i primećujem da moj strimer koji sam mu dao uopšte nemože da potone. Trzne on dva tri puta štapom i ali strimer posle 2-3 sekunde ispliva na površinu. Pitam ga ja dali ga je mazao sa nečim ?? On mi odgovara da ga je podmazao sa nekom mašću na bazi mleka. Ok … šta je tu je mislim se.
Skidam moj strimer sa štapa i dajem mu. Onaj izmašćen vraćam u kutiju. Neposredno bukvalno posle dva tri zabačaja i kolega mi dobija lepu ribu i vadi je napolje. Metar pokazuje 64cm, prelepi mužjak sa kljunom na donjoj vilici. Kreće slikanje i puštanje … u tom momentu eto i Ogija koji dolazi da vidi šta se kod nas dešava. Ja mu opet objašnjavam i pokazujem oko 20-tak malih ribica na površini koje je predhodno ispljuvala moja riba dok je bila u meredovu. Ogi mi kaže da nema ništa slično u svojoj kutiji da je nalik mojoj imitaciji.
Ja mu nudim onaj namašćen strimer i upozoravam da neće da tone. On ga uzima i neverovatnom brzinom se vraća na svoje predhodno mesto. Već kreće polako da se smraćuje ja ostajem uz Mafreda i gledam da li će uspeti još koju da prevari. Tišinu prekida glas Ogija koji mi viče da ima lepu ribu na štapu, ja krećem prema njemu. Kad sam stigao on ju je već strpao u meredov. Opet kreće merenje … 66cm prelepa ženka.
Ovom ribom zavrašavamo ribolov … Ogi mi priča da mu je riba uzela strimera sa površine kao suvu mušicu, jer je i on bio u problemu da ga potopi.
Krećemo svi srećni ka autu, a ja najsrećniji, jer sam provalio tehniku kako bi smo prevalili te prelepe ribe. Još ponosniji sam bio da su to moji strimeri bili. Takav sam ja …. Ne krijem tajne, pomažem drugima i naravno se radujem svim ulovima mojih drugara.
Veliki Pozdrav
Raško
