Otvor sezone na reci Gradac 2014.

Otvor sezone na reci Gradac 2014.

S prijateljima Rašom i Mišom sam se dogovorio da odemo za otvor pastrmske sezone na reku Gradac, pored Valjeva. Poslednje provere telefonom kod prijatelja iz Valjeva kažu da je voda mala, ali da ribe ima. Lepo se izmrestila.
Kako je rekao Žuća pre mesec dana “Za vreme mresta koji je trajao od početka novembra do polovine januara evidentirano je 1.250 bojišta, što predstavlja apsolutni rekord za period mresta pastrmke u proteklih 20 godina. S obzirom na nizak vodostaj reke smatramo da je inkubacija ikre u potpunosti uspela. Nadamo se da u narednom periodu neće biti ekstremne oscilacije vodostaja što bi ugrozilo tek proplivalu mlađ potočne pastrmke.”

Idemo. Taj dan je pokret ujuto oko 06.00 za Valjevo. Dan je obećavao. U Rumi kupimo Mišu koji živi u Zemunu i radosni krećemo dalje. Kafa u Koceljevi i polako oko 09.00 smo u Valjevu. Čujemo se s prijateljima i pravac manastir Ćelije. Na parkingu oko 15 auta. Al’ će biti danas gužve – pomislim u sebi.

Gradac: na vodi
Lepo je i toplo, prija nam! Presvlačenje i na vodu. Razočaranje! Voda mala kao da je avgust, ali nadamo se da će biti riba. Probamo. Imam udarac na nimfu. Biće nešto. Prelazim na desnu obalu probam na terenima kod mlina “Studenac” drugara Vlade. Vidimo Kizu sa zetom sedi kod Vlade. Zove na kafu. Nismo ni počeli i već pauza. Radujemo se susretu s prijateljem. Gledamo preko reke na stazu, ljudi dolaze, dolaze, mušičari, izletnici, šetači. Biće ludilo danas na reci. Verovatno od ribolov neće biti ništa. Kiza kaže da se sprema hrana za sve goste na Šarenom platnu!

Kiza, Mišo, Ivan – Mušičar i Rašo, Eko domaćinstvo “Studenac”

Nakon prijatnog razgovora idemo uz vodu. Probamo, riba se ne javlja. Nailaze drugari idu dalje. Probamo kod brane – neće! Priroda se budi – oseti se na svakom koraku. Miris proleća! I tako malo po malo, prelazimo preko preliva i polako dolazimo do konaka Tetrebovac. Roka je još na Kopaoniku, ali ima nekog gore – policija! Kaže mi Kepa da je neko obio konak. Strašno, da čovek ne poveruje.
Ispod konaka kao na takmičenju. Srećem prijatelja Mikicu, tu je s bratom i ćerkom. Dobijam u viru ispod Rokine brane jednu malu na suvu fazanku. Vraćanje. Mikica je upravo prevario jednu slikanje i vraćanje. Ribu vraća njegova ćerka. Lepa slika!

Mikicina ćerka i riba

Mikicina ćerka pušta ribu

Već je prošlo 14.00. Dogovor je da se svi nađemo na Šarenom platnu moram ispoštovati, a malo sam ožednio i ogladnio.

“Narodno veselje”
Nogu pred nogu stižem polako na proplanak. Na livadi i pored kućice na Šarenom platnu narodno veselje. Nikad nisam video toliko ljudi na ovom mestu, a često sam pohodio Gradac. Dakle od ribolova neće biti ništa! Pozdravljam se s prijateljima Đole, Bobo, Mirko, Kneževići, Mitrovići, Saša, Dejan, Gavro, Žuća, Mita, Kepa, … Svi su tu. Mušičara barem 30 probava. Dosta ih ima koji su otišli uz vode dalje prema izvoru. Oko kućice na Šarenom platnu puno dece, ljudi, razmestili se, jedu sede, uživaju u lepom danu. I ja stižem u poslednji čas, pa uzimam pasulj. Dobar je kao i uvek. Prija i “Valjevsko”. Srećem Mirka Kanjuha i Mileta Taušana iz RTV – stigli su da obeleže otvor. Mile je oduševljen ambijentom. Tu je i Jovan Memedović.

Mikica s ćerkom i Jovanom Memedović

Nešto mi drago oko srca, kada vidim ovaj silan narod. Na livadi se rastrčali kerovi, i oni uživaju. Ima ljudi koje ni ne poznajem, ali je svima drago što su izašli u prirodu. Zadovoljni i nasmejani ljudi i deca na sve strane. Žuća i ekipa iz EKOD-a Gradac prezadovoljni.

Bilo je kaže Veljko – čuvar oko 70 mušičara, a Žuća reče još oko 50-60 gostiju izletnika i prijatelja prirode.

Nazad do manastira Ćelije
Pozdrav s prijateljima i polako idemo nazad. Odmaranje usput. U martu su dani kratki i već oko 18.00 je mrak. Pakujem opremu, usput neću zabacivati, jer nas čeka dug put niz reku do Eko domaćinstva “Studenac” i uzbrdo do auta kod manastira Ćelije. Malo sam već umoran – nema se kondicije, dugo je trajalo da nisam bio u ribolovu, ali polako, pričam s drugarima i ide nekako. Kažu svi da je slabo riba radila celi dan, valjda se preplašila od toliko ljudi pored vode. Do juče na vodi nikoga, a danas ludilo!

Povratak u Novi Sad, po mraku. U telu blagi umor, ali veliko zadovoljstvo. Za par dana eto nas na obalama reke Gradac da ponovo probamo uloviti neku potočaru. Bistro!

Izdvojeno!

Viđenje otvora iz pera saradnika lista Mušičar Dejana Pavlovića:

“Eto dođe nam i taj 1. mart. Dočekasmo da odemo pokvasiti nove muve koje smo zimus pravili. Stigli smo na vodu negde oko 9h, voda mala i bistra! Dosta mušičara na vodi svi nekako zadovoljni što je sezona konačno počela. Riba? Čini mi se nekako previše probirljiva za početak! Bilo je ulova, ali ne baš kako smo svi očekivali. Hranila se isključivo sitnim nimfama! Polako uz reku i stižemo do Šarenog platna. Mnogo ljudi preko 60 mušičara na vodi – gotovo nemoguće pecati. Ali svi su bili zadovoljni. Nije izostalo dobro gostoprimstvo prijatelja iz ekološkog društva. Puno lepog druženja, razgovora i prijatelja. Pozdrav i bistro do sledećeg viđenja!”

Tekst i foto: Ivan Korhner
Tekst i foto: Dejan Pavlović
Foto: Miodrag Stakić