Oohoho, opet je prštalo!
Čitajući, reportažu „Prštalo je na sve strane“ na Mušičaru setih se lepih trenutaka provedenih sa Ivanom – urednikom Mušičara i prijateljom, Oskarom, Jovanom, i manjkajućim Zvonkom koji tada nije mogao doći. Obećao sam, da ćemo ponoviti to druženje na Selškoj Sori. Pošto se se bližao Exit festival u Novom Sadu, pao je dogovor za gajding na Sori, koji se uzvraća sa gajding u Novom Sadu.
Ivan je bio zauzet odlaskom na more, i tako su došli samo Jovan i Zvonko.
Predsednik RD Železniki, koja upravlja Selškom Sorom dao nam je dve reprezentativne karte C&R. Plan zacrtan, vode dovoljno, a vreme će biti promenljivo. Sve kako treba.
Najzad stiže vikend, vreme za akciju. U petak Jovan sms-om kvari raspoloženje: “Vojko, auto mi se pokvario“. Kud baš sad! Ali srećom otkazala samo svećica odmah na izlasku iz grada. Dok su došli na red kod majstora i sredili bila je već subota. Hvala tom majstoru što je produžio radno vreme i omogućio ekspediciju na Selšku Soru. Tako su Zvonko i Jovan krenuli oko jedan ujutru, a stigli za vreme bruncha.
Čekajući, lizao sam već treću kuglu sladoleda na Bazenu kad stiže poruka. Istovremeno čuo sam poznat glas druga, dok razgovara sa mojim novim prijateljom. Samo smo se popeli u moj stan, popili kafu i rakijicu, presvukli se i eto nas u vodi mokri do struka, ali samo po wadersu.
Ribolov A Revir
Počeli smo revirom A, na mestu gde je Jovan ulovio lepu potočaru prošlog puta. Plan je bio, da lovimo na najboljim mestima. Zvonko je toliko uživao na mestima koja se obično preskaču, al’ sa Jovanom nismo imali srca, da ga teramo na bolje lokacije.
Posle pola sata ribolova krenula je kiša. Mojim gostima padavine nisu smetale, pa nije ni meni. Tako smo lovili po kiši nekih 3 do 5 sati. Jovan je kako on zna išao napred i prvi zabacivao pastrmkama, najčešće svojim strimerima. Tako smo stigli do mosta u gornjem delu grada, Jovan je probao iznad mosta, a Zvonko i ja smo lovili nizvodno od mosta, i pod samim mostom. Iznad mosta se prošli put nalovio Ivan, kako je govorio: ’’’ebo sam im kevu na suvu fazanku, vidi našta liči, a još radi …’’
Kažu, da se riba od kiše krije ispod mosta. Posle desetak minuta pecanja nizvodno od mosta, čuje se neko glasniji od kiše i reke. Ima je, pomislih i otrčim gore, da snimim borbu. Bila je to prva u nizu od 4 kalife preko 50cm na tom mestu. Sve ribe su naravno divlje i bore se kao da se nikad neće vratiti. Naravno bilo sve C&R. A bore se kao, da imaju barem 10cm više. Bilo mi drago što se Jovan nalovio velikih kalifi, a Zvonko je i dalje uživao zabacivanjem po “barama“ Selške Sore gde stanuju manje ribe. Od tog mesta smo išli još jedno petsto metara po reci uzvodno. Dok nisu prijatelji konačno pristali na pauzu, pod uslovom, da to bude fast food. Zaustavili smo se još u kafani Pr’Mer i popili po jedan Polanski – tajna kafane. Obojica su još uvek oduševljeni
Svi mokri vratili se u stan, uključili kalorifer i na brzaka osušili odeću. Narezali malo domaće buđole, kobasica, namazali zeseku, vina sira, … Pravi fast food. Jedva je prošlo pola sata već smo bili polusuvi na vodi. Ovog puta izašli smo na mesto gde smo prošlog puta završili sa ekspedicijom Mušičara. Tada smo se nalovili na suvu.
Ali zbog kiše nastavili smo sa lovom strimerom i nimfom. Jovan je brzo dobio veliku potočaru. Bilo je puno manjih riba oko 30 i 40cm. I tada je Zvonko pokazao svoje umeće lovom na strimera. Prevario je potočaru na zvonkera (njegov zonker). Posle malo manje od 10 minuta borbe izvadi nju. I što je bilo najlepše, dok je vadio tu ribu, napadala ju je još veća crna riba. Kaže Zvonko: ’’Mladica jel?’’ Ali bila je verovatno potočara, jer Mladice nema u našoj Sori. Od uzbuđenja zaboravili smo, da izmerimo Zvonkovu potočaru. Jednoglasno smo se složili, da je imala oko 80cm, iako je bila preko 60 centimetara. Prevarili su tu Jovan i Zvonko još nekih četri-pet potočara oko pola metra, par isto tolikih kalifi i dosta manjih riba. Onda smo krenuli u selo Zali Log. Parkirali smo ispred kafane Pr’Slavcu, koja je još u Jugoslaviji bila daleko poznata po najboljim pastrmkama. Jovan i ja smo drmnuli po jedno pivce, a Zvonko je išao u lov. Tu nismo dobili veliku ribi kao što sam očekivao. Tu je reka veličine potoka, a Jovan nije viru prišao pritajeno. Već je polako pao mrak i završili smo uživanjem na toj alpskoj reci za taj dan.
Ribolov B Revir
Drugog jutra pošli smo u gornji deo B revira. Pre ulaska u vodu valja upisati kartu, kad Jovan nema reprezentativnu. Negde smo je izgubili u onoj kiši prošlog dana. Srećom javio se Stane, i bez problema ugodio našoj molbi. Išli smo u bar Jovan i ja, a Zvonko je imao kartu i krenuo u Selščicu. Dok smo sa Jovanom popili par piva, i po koji Filter 57, došao je Stane sa kartom. Valjalo je nastaviti sa pićem dok je bio tu Stane. On nas uputio na mesto gde bi trebalo da budu dve potočare oko 90cm.
Kad nam se smučilo od cigara i piva, pozvali smo Zvonka i krenuli tamo. Tu smo baš lepo lovili lipljana. Bilo je uglavnom manjih primeraka, i tu i tamo koji veći. Al bilo ih je baš dosta. Jovan je uživao na suvu, Zvonko na nimfu. Meni nije išlo nešto naročito, zato sam probao na tajnu, mog mentora Milana. Tad je i meni krenulo i baš bilo akcije, a moja nespretna malenkost je uzrokovala kidanjem velike ribe.
Pošto smo se lepo nalovili lipljana odlučili smo, da krenemo do granice revira, gde je Jovan prošlog puta ulovio svoju najlepšu ribu. Bilo je i tu lepih riba, ali stigao nas je umor, a prijatelje čekao dug put, pa smo odlučili, da završimo sa pecanjem na Selškoj Sori.
Bilo lepo i opet će biti, a tu je kraj priče.
Guiding, tying, writing flying: Vojislav Dimitrijević
Ostavite odgovor