Norveška: Gloma i Rena
Reportaža: Norveška – Gloma i Rena
Poziv prijatelja Darka, da mu se pridružim u ribolovu s njegovim prijateljima na reci Gloma u Norveškoj, me je zatekao u pripremama za snimanje emisije o reci Gradac, s ekipom RT Vojvodina. Dva dana pre, dva za vreme i dva posle snimanja sam se lomio da li da krenem na dugi put i nepoznato.
Neizvesnost je prekinula ćerka. – „Tata idi. Kada ćeš opet imati prilike da ideš u Skandinaviju, a toliko si želeo loviti na njihovim rekama!“
Javio sam Darku da bih išao s njima. Sledi dogovor i u par dana kupovina karata za avion, pripreme, šta poneti? Limitirajuće stvari: ograničen prtljag (20kg), moji trodelni i dvodelni štapovi (nepraktični za transport avionom), šta od odeće, bez čega se može? Kombinezon i cokule moram poneti, prsluk sa svim sitnicama i muhama – moram, poddodelo, jakna, vunene čarape, … Problem! Darko javlja da ne nosim ono što nije neophodno. Oni će mi obezbediti štap i sve što je potrebno, meredov, papuče, … Moram poneti malo domaće šljive – ipak je to naš svet i zna šta je dobro.
I tako se nekako spakovah, spisak sam skraćivao par puta. Kofer nakon 6-7 pretresanja i vaganja ima konačno maksimalno dozvoljenih 20kg. U ručni prtljag – rančić, pakujem kamere, aparate, telefon, kablove, punjače, notes, lekove, ..
Poslednji dogovor dan pre puta i dođe i taj dan. Sa zetom Peđom ujutro ranom zorom – oko 02.30 do Beogradskog aerodroma. Let u 06.10 s Wizzair do Švedske (a. Skavsta). Sve protiče u redu. Nestrpljiv sam!
Švedska – Norčeping
Let je s pripremom trajao oko dvaipo sata. Slećemo, kontrole, uzimanje prtljaga i nakon sat vremena sam konačno ušao u Švedsku. Tu me čeka Mario (Zeničanin, već dugo u Švedskoj), moj domaćin. Upoznavanje i lagani dolazak u Norčeping (udaljen oko 50km) u njegov stan. Domaća kafa i travarica me vraćaju, sledi 2-3 sata razgovora o svim tehnikama ribolova, lipljanima, pastrmkama, lososima, štukama, morskim pastrmkama, … Pokazivanje pribora, varalica, strimera, tube muha, klasičnih muha. Priča mi o muhama na koje se lovi u Norveškoj na Glomi: Evropa 12, super pupa (nikad pre video), super Glomma, … Daje mi par komada i kutijicu. Mario je vrstan vezač muha i strimera.
Koristim da uradim s njim foto SBS tube za lososa. Odlično ih veže, pa čak i prodaje u svom klubu. Nudi mi da jedem „Sogan dolmu“ – kao da sam u Bosni, a ne na severu Evrope u Švedskoj. Mario je izvanredan kuvar i već je skuvao što ćemo tamo jesti, prvi dan.
Kasnije odlazimo autom do radnje ribolovačkog pribora gde se oni snabdevaju. „Uši mi otpadaju“ od ponude – ne mogu se nagledati. Šta sve tu nema za kupiti. Ostajemo polasata. Nakon toga me vodi da malo obilazimo predivan Norčeping i mesta gde na reci Motala love losose. Njegov ribarski klub i morski zaliv. Oduševljen sam prirodom i graditeljstvom u Norčepingu. Sve je tako sređeno i lepo, za neverovati. Gde god pogledaš voda, kuće na vodi, pored vode, fabrike, pogoni, parkovi, mostovi, brane, ribarske staze, …
Vraćamo se kasno popodne i posećuje nas Zlatan (ljudina iz Teslića, radni kolega Maria), jedan od članova ekipe. Posle dolaze Darko i Daniel, upoznavanje, razgovoru nikad kraja. Darko je banjalučanin, a Daniel je iz B.Broda. Sve bosanci. Lepo mi je, jer sam i ja veliki deo svog života proveo u Sarajevu. Nakon par sati moramo krenuti. Zlatan ne ide s nama, ali će za par dana doći da otpecamo vikend zajedno i podružimo se. Pakovanje. Mario je kupio svu potrebnu hranu i piće za 7 dana u Norveškoj. Tamo je sve skuplje, pa sve nosimo. Poneli su i opremu na koju ću ja loviti. U 23.00 krećemo
Pravac Norveška, kamp Trya i Glomma
Darko i ja Volvoom, a Daniel i Mario Fordom. Dug put oko 700km je pred nama. Valja celu noć putovati. Par puta smo stajali. Granica između Švedske i Norveške postoji, ali nas niko nije pogledao. Ulazimo u Norvešku. Svuda pored upozorenja na losove koji znaju prelaziti cestu. Česte su nesreće i mora se biti izuzetno oprezan. Mužjak losa je oko 500kg težak i preko 2m visok. Mi ih srećom nismo sreli, ali je bilo 10-ak lisica pored puta, jedan jazavac i srndać. Smenjuju se predeli jezera, šume, mala naselja i oko 06.30 stižemo na destinaciju kamp Trya. Olakšanje!
Raspakivanje, smeštaj. Kućica broj 10. Ima 2 kreveta na sprat, trosed, dvosed, fotelja, stolić, lepa kuhinja, frižider, sto sa 4 stolice. Kao mala garsonjera. Nema vode i mokri čvor. To je zajedničko i van kućice. Ogromna terasa s velikim stolom i klupama. Zadovoljni smo.
Krećem do auta po još stvari kad iznenađenje – Sejdo Halalkić Sead (iz Landskrone, Švedska), stari poznanik (inače iz Ključa). Znamo se 10-12 godina. Radost susreta upoznavanje s mojim prijateljima i njegovim. Po koja ljuta i obilan doručak odlažu raspremanje. Proba štapova i opreme, zabacivanje na suvom i negde oko podneva Sejdo, Darko i ja odlučujeo probati loviti na Glomi ispod kampa. Ludilo! Lovimo svaki po 30 i više lipljana. Sejdo ponekog uzme, a mi puštamo. Nakon par sati se vraćamo u kamp. Upoznajem i petog člana naše ekipe Ferida koji je došao posebno iz Malmea. Malo je stariji od nas, ali pun duha i uvek raspoložen. I on je tesličanin. Nakon upoznavanja i razgovora još jedno iznenađenje. Za večeru su pripremili pečene lipljane i poseban specijalitet – dimljeni lipljan, fantastičan ukus!
I tako par dana. Imamo lepo vreme i sunčane dane, uz malo vetra. Neobično vreme za taj deo Norveške, gde se vreme menja naglo i često. Menjamo svaki dan mesta ribolova.
Ređaju se ulovi kao na traci. Nestvarno! Obilazim s Darkom i ekipom predivna mesta. Ribe kao u bajci. Znamo po danu imati i preko 50 riba. Bilo je onih preko 40+cm, ali nijedan kapitalac u rangu 50cm. Lovim na superpupu ili svoje kedise, malo na jednodnevke. Evropu 12 ne bacam, jer uvrće predvez. Lepo lovim. Tippet 0.14mm Stroft, sve izdržava. Oprema kojom lovim je Marijeva Guideline #5, štap Explorer od 9’, Rola Reelmaster i struna WF5F. Zadovoljan sam. Lepo je legla. Solidno se ponaša kod zabacivanja i na ribi. Prija mi lov. Uglavnom puštamo ribu.. Ekipa ponese koju ribu, pa sam počeo i ja. Nešto pojedemo taj dan, nešto zamrznu ili je odime, pa nose kućama. Imaju male pokretne frižidere. Dozvoljeno je dvevno po ribolovcu poneti 5 komada od 35-40cm. Jedan dan smo pekli ribu pored vode. Neverovatan ukus svež, tek ulovljen lipljan na maslinovom ulju s travama. Specijalitet! I tako teku dani. Jedan dan mi je Darko pokazao reku Atna. Prelepa je! I ona je pritoka Glome. Puna je pastrmki. Ona ovaj put nije bila cilj ovog putovanja.
U petak dolazi Zlatan s Jukom, šveđanin – njihov radni kolega. Nije im lako, prešli su 700km za dva dana druženja, malo lovili s nama i opet nazad 700km. Juka se teško oporavio od dugog puta. Zlatan je doneo puno osveženja i duha. Onako ogroman, ruskog porekla sve nas je iznenadio svojom srčanošću i raspoloženjem, Pravi drugar i vrstan mušičar. On je jedini ulovio jednog preko 50cm, predveče na leptira. Probao je loviti pastrmke uz neko kamenje na Glomi i prevario dva lipljana na Mepps crnog krilca broj 2. Neobično!
Rena
Dođe i subota, kada Darko i ja treba idemo na Renu – po dogovoru. Kiša je padala celu noć, nastavlja i ujutro. Hladno! Nakon kafice, koja je baš prijala ostavljamo ekipu i krećemo na put od oko 60km do grada Rena, gde se reka Rena uliva u Glomu. Kiša celim put. Sivo nebo i oblaci ništa ne obećavaju. U gradu ludilo. Takmičenje u brdskom biciklizmu. Ogroman broj auta, biciklista – oko 30.000 ljudi se sjatilo u grad. Policija i vojska regulišu saobraćaj. Nema nervoze, svi nasmejani. Pun grad biciklista raznih uzrasta. Vani kiša. Prelazimo Glomu, pa Renu. Ušće. Produžavamo uz reku Renu i nakon 500m od ušća stajemo. Darko mi pokazuje mesto gde Rena nije tako brza. Jest velika. Široka oko 80m. Kaže da je puna lipljana. Ne raspakujemo se još. Idemo dalje – uzvodno. Stajemo kod brane. Neverovatan objekat. Ribarska staza. Pogled na jezero. Kiša.
Idemo dalje. U mestu Deset kupuje Darko karte i idemo u FF revir. Revir je kod visećeg mosta, 2km uz i 2km niz reku. Opet kiša. Dolazimo do vode, a ona velika i brza. Široka oko 60m, duboka. Ne može se gaziti, samo 1-2m od obale. Probamo nimfama. Nemamo ništa u kutijama tako teško da dođe do dna. Probamo strimere – ništa. Riba se ne javlja na površini. Uzvodno-nizvodno tražimo mesto. Ništa. Nakon 3-4 sata odustajemo. Probali smo uz obalu loviti sitne lipljane na needlefly muhu. To je imitacija male crne kamenjarke koja se rojila u ogromnim rojevima i svuda ih je bilo. Ulovili smo po par sitnih lipljana. Kiša ne staje.
Odlučujemo da se vratimo se na Renu ispod brane. Tu smo ulovili po nekoliko lipljana na nimfe do 35cm. Ništa posebno. Rena me je razočarala. Verovatno nismo bili na onim pravim pozicijama. Ogladneli – prekidamo pecanje, spremamo se i idemi u grad Rena na picu. U gradu kao da nije bilo ništa. Ponegde se vide oni koji spremaju bine, nigde smeća, flaša. Za neverovati. Toliko ljudi i sve tako brzo vraćeno u normalu. Prija topla pica. Vraćamo se u kamp predveče. Hladno je prija toplota kućice i raspoloženo društvo.
Povratak
Još sutra lovimo na Glomi i uveče put za Švedsku i Nišeping (a.Skavsta). Tako je sve brzo prošlo. Taj sam dan s ekipom na Glomi ulovio još 20ak lepih lipljana. I oni su ih dosta ulovili. Ispisujem se lepim lipljanom kome poklanjam život s nadom da ćemo se opet videti nekad. S Mariom se vraćam u kamp. Njemu stradao kombinezon, pa se mora presvući. Ferid i Daniel će ostati još. Vetar duva sve jače. Odlazimo. Lepo je i toplo u autu. Srce mi ostaje na prelepoj reci. Oduševila me je svojom ogromnom populacijom lipljana. Za prvi put – prezadovoljan sam. Ako opet nekad budem imao prilike, biće još bolje.
Ferid s lipljenom. Foto Daniel
Kamp, sređivanje, pakovanje i paprikaš koji je priremio Mario. Prija toplo i još skuvano. Posle se ekipa okuplja kod nas u kućici, da nas isprati. Svima prija. Oko 22.00 Darko predlaže da krenemo. Dug je put pred nama. Povratak oko 750km do Nišepinga i aerodroma. Odatle imam let za Beograd u 09.15. Trebamo biti barem dva sata pre leta. Povratak, lepa noć, ali hladno. Stajemo na par mesta, kafa, malo odmaranja. Slikanje s statuom losa u prirodnoj veličini. Kada smo prešli u Švedsku kiša.
Celim putem nas je pratila. Darko je svo vreme bio samnom dok nisam otišao u zonu gde idu samo putnici. Pravi domaćin i dobar čovek.
Hvala Darko i prijatelji Mario, Daniel, Zlatane i Feride, te Sejdo na svemu što ste mi omogućili.
Nezaboravno druženje i ribolov.
Fotografije u galeriji na: https://www.musicar.rs/galerija/norveska-2013-gloma-i-rena/
Ivan Korhner
Komentariši