Najveći mušičarski sajam u Evropi
Krajem (23.) marta o.g., gledam kroz prozor. Sve bijelo! U zadnjih nekoliko dana ponovo je dobro zahladnilo, snijeg napadao i vode ponovo zaledile, a taman sam se ponadao da ću uskoro izaći u ribolov. Šta ćeš, tako je ovdje u Švedskoj. Ribarska groznica drma li drma. Kažem sebi, hajde bar da podveze promijenim. Kupio sam novih, prošli vikend, na sajmu.
Sajam mušičara u Stockholmu redovno posećujem, već 7 – 8 godina i ni jedan nije isti. Iste su prostorije i neki izlagači, ali svake godine ponudi se nešto novo. Za one koje nisu nikad posjetili najveći mušičarski sajam u Evropi evo i osnovnih podataka:
Sajam se održava u Stockholmu u sajamskim prostorijama zajedno sa lovom i svim aktivnostima u prirodi. Za mušičare je ostvljeno “samo” 4.000 kvadratnih metara, pa nek se “stisnu”. “Da se stisnu” u prvu ruku čini se da je prostor veliki, ali kad se uzme da su tu dva bazena za bacanje, koji zauzimaju dosta prostora i 50-tak raznih izlagača, pa kafić, pa silni vezači (ove godine njih 20) i još da je na sajmu bilo oko 20.000 posjetilaca, onda se mora reći da se mušičari “skupljaju”, jer je prava gužva. Izlagači su postavljeni u boksove i tu prezentiraju svoje proizvode, neki opremu za gazanje te pribor, neki opet filmove o mušičarenje, neki novine i knjige, neki opet prodaju one jeftine mušice iz Kenije cini mi se da ih bilo milion na policama.
” Ulica vezača” uvijek privlači najveći broj posjetilaca, pa je tako bilo i ove godine. U dva reda stolova poredani su vezači iz svih krajeva svijeta. Motaju svoje kreacije i primaju narudžbe. Ove godine mi je najviše pažnje privukao Sergej Utkin sa svojim realističnim mušicama koje su odrađene stvarno na profesionalni način, pa nije ni čudo što je uzeo tolike nagrade na raznim takmičenjima. Pored njega bili su još: Steve Thornton, Ted Patlen, Gianluca Nocentini i mnogi drugi.
Na pisti za bacanje su se mijenjali poznati instruktori i objašnjavali kako da olakšamo pojedine situacije u ribolovu. Kod njih to ide baš lezerno i bez problema. Nisu džaba instruktori. Tu su se smijenjivali: Jan-Erik Granbo, Stig M Hansen, Gunnar Rask Nielsen, Bassel “Bazz” Elharbiti, Mattias Drugge, Glenda Powell, Stefan Siikavaara, naravno svi su oni ujedno i reklamirali svoje štapove i firme od kojih su sponzorisani.
Štapovi, njih milion i svaki bolji od prethodnog, bar kad se sluša prodavac u boksu, ali ipak jedna, po meni, senzacija su Danielson štapovi. Da, dobro ste pročitali Danielson štapovi. Oni su poznati po savršenim rolama za mušičarenje, a sad su izbacili i novi mušičarski štap koji se proizvodi novom tehnikom (pletenje grafitnih vlakana oko jezgra). I šta se dobilo kod toga? Pa eto, ljudi su proizveli štap u samo jednoj klasi 4-5 a šnjure koje možete koristiti su: od klase 3 do klase 7, sve ovisno koju šnjuru koristite, tako se mijenja akcija stapa. Recimo, ako koristite šnjuru 3, onda imate štap sa super brzom akcijom, a kad koristite šnjuru u klasi 7 imate štap sa dubokim mediumom. Fantastičan štap, a i cijena mu je fantastična. Samo 900€, pa ko voli nek izvoli, a ja ću i dalje sa svojom “Unom” u ribolov, samo još da ovaj snijeg i led nestanu. Sad će brzo maj i onda na put za Bosnu, pa malo na Unu, pa na Sanicu, pa Ribnik i tako redom. Bistro!
Hakija Imamović