Najpoznatiji svetski ekosistemi ugroženi

Najpoznatiji svetski ekosistemi ugroženi

Zbog neadekvatne zaštite, neki od najpoznatijih svetskih ekosistema mogu biti uništeni usled klimatskih promena i delovanja čoveka, navode naučnici.
Zaštita mesta od globalnog ekološkog značaja poput Velikog koralnog grebena i Amazonske prašume od klimatskih promena zahteva smanjenje drugih pritisaka s kojima se suočavaju, kao što su, na primer: prevelik ribolov, trovanje pesticidima ili krčenje šuma.

Međunarodni tim naučnika upozorava da problemi poput opadanja kvaliteta vode usled zagađenja hranljivih sastojaka ili deforestacije mogu pogoršati efekte klimatskih promena, poput toplotnih talasa i suša. To smanjuje sposobnost ekosistema da se nose sa uticajima klimatskih promena.
“Pokazali smo da upravljanje lokalnim pritiscima može povećati ‘sigurnosni prostor’ ovih ekosistema. Loša lokalna uprava čini ekosisteme manje otpornim na klimatske promene i smanjuje im mogućnost efektivnog funkcionisanja”, navodi Martin Šefer, predsednik Odeljenja za morsku ekologiju i menadžment kvaliteta voda holandskog Univerziteta “Vageningen”.

Autori su pregledali tri lokacije pod zaštitom Uneska: španske Donjana močvare, Amazonsku prašumu i Veliki koralni greben. Iako su mnogi ekosistemi bitni za lokalno stanovništvo, ovi imaju svetski značaj – zbog čega se i nalaze na listi Svetske baštine. Na primer, Amazonska prašuma je svetski značajan regulator klime. Poput koralnih grebena, prašuma i močvara širom sveta, i ova mesta su pod povećanim pritiskom i klimatskih promena i lokalnih pretnji.

Močvare Donjana na jugu Španije su najznačajnije zimsko utočište plovki i pataka u Evropi, gde se nastani preko pola miliona ptica, a takođe i dom za brojne jedinstvene vrste beskičmenjaka i biljaka. Odliv hranljivih materija usled korišćenja poljoprivrednih đubriva i urbane kanalizacije smanjuje kvalitet vode u močvarama, zbog čega bujaju otrovne alge, koje ugrožavaju raznovrsnost ekosistema. Toplija klima bi mogla da dodatno pospeši ozbiljno bujanje, što bi značilo gubitak autohtonih biljaka i životinja.
“Lokalni menadžeri bi mogli da smanje ovaj rizik i samim tim ojačaju otpornost močvara na klimatske promene smanjivanjem oticanja hranljivih materija”, navodi profesor Endi Grin. On je dodao da mere za kontrolu hranljivih materija mogu uključivati smanjenje đubriva, unapređenje fabrika za prečišćavanje voda i zatvaranje ilegalnih bunara koji smanjuju ulivanje čiste vode u močvare.

Porast temperatura i ozbiljne suše prete Amazonskoj prašumi, a u kombinaciji sa krčenjem šume mogu izazvati to da ekosistem postane još suvlji, podložniji požaru i siromašniji za mnogobrojne životinjske vrste. Suzbijanje seče šuma i krčenja uz ubrzano pošumljavanje može zaštititi šumu od požara, održati regionalne padavine na istom nivou i samim tim sprečiti drastičnu transformaciju ekosistema.
“Kombinacija oštre politike intervencionizma i volonterskih ugovora usporilo je krčenje šume u brazilskom delu Amazona za četvrtinu u odnosu na istorijsku stopu. Sve je spremno da se ovaj uspeh dodatno ojača pojačavanjem truda da se smanji deča šume i spreči vatra”, rekao je Danijel Nipsted, izvršni direktor Instituta za unapređenje Zemlje.

Veliki koralni greben je ugrožen zbog povećanja kiselosti okeana i izbeljivanja korala usled emisija ugljen-dioksida. Lokalne pretnje poput prevelikog ribolova, oticanja hranljivih materija i sl. smanjuju otpornost grebena na kiselost i izbeljivanje.
“To je katastrofa koja je na pomolu. Greben zahteva manje zagađenja od poljoprivrednog otpada i bagerovanja u lukama, manje emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva, kao i manji pritisak na ribu. Ironično, Australija još uvek planira da razvije nove rudnike uglja i proširi svoje luke za to, uprkos svetskom naporu da se pređe na obnovljive izvore energije”, kaže Teri Hju, direktor australijskog Istraživačkog odbora Centra za izučavanje Velikog grebena.
“Kao bogata država, Australija ima mogućnosti i odgovornost da poboljša svoje upravljanje grebenom,” dodaje Hju. “Sva tri primera predstavljaju ključne uloge u održavanju svetskog biodiverziteta. Ukoliko ovi sistemi propadnu, to može značiti nepopravljivo izumiranje vrsta”, rekao je Šefer.

Autori istraživanja ukazuju da njihovi dokazi upiru prstom u vlade i društva koji imaju odgovornost da upravljaju lokalnim pretnjama po čuvene ekosisteme i da će takvi napori biti u skladu sa rastom zamaha za kontrolu svetskih štetnih gasova.

Sa: http://www.nationalgeographic.rs