Na Ibru deset elektrana
U toku su geološka istraživanja korita i obala reke, a snaga budućih HE bila bi oko 105 megavata. Ibar, sudeći bar prema idejama, planovima i potpisanim ugovorima, više neće „služiti“ samo kupačima, ribolovcima, izletnicima i „veselim spustašima“, već će se na delu njegovog toka od sela Bojanića, nedaleko od Raške, pa do mesta Lakat u blizini Mataruške Banje, graditi deset manjih hidroelektrana.
To je postalo izvesno posle nedavno potpisanog ugovora o saradnji u oblasti energije između predstavnika vlada Italije i Srbije. Na osnovu tog sporazuma odabrani su i strateški partneri, a reč je o Elektroprivredi Srbije i italijanskoj kompanija „Seči energija“, a priprema projektne dokumentacije poverena je beogradskom institutu „Jaroslav Černi“.
Na osnovu već sačinjene Prethodne studije opravdanosti ukupna snaga svih deset ibarskih hidroelektrana bila bi oko 105 megavata. Reka bi se „krotila“ kaskadno, sa deset betonskih brana, čija bi se visina kretala od 12 od 15 metara tako da bi se uglavnom očuvao postojeći položaj saobraćajnica duž ibarske doline. Prva računica pokazuje da je u ovu investiciju neophodno ulaganje inostranog partnera od oko 280 miliona evra.
Stručnjaci instituta „Jaroslav Černi” i „Geosonde“ obavljaju geološkoistraživačke radove na obalama i u koritu Ibra, tamo gde bi trebalo da budu prve dve hidroelektrane, počev od Kraljeva. Radi se o budućim HE „Lakat“ i HE „Maglič“ i taj posao biće obavljen do kraja novembra, a onda se ta istraživanja nastavljaju uzvodno. Prema tom redosledu verovatno će se i hidroelektrane graditi.
– Trenutno obavljamo istraživanja koja će poslužiti za izradu idejnog projekta. Moguće je da će biti određenih izmena tehničkih rešenja. No, za sada računamo da izgradnja prvih elektrana može početi najranije za dve godine, a za nekoliko dana Elektroprivreda i partner iz Italije će formirati zajedničko preduzeće sa sedištem u Kraljevu, što će dovesti do ubrzanja aktivnosti na realizaciji projekta – kaže za „Politiku“ Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju u EPS-u.
Još prošle godine došlo je do različitih reagovanja i polemike naročito među kraljevačkim političarima, ali Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva, odbija ideju o referendumu o hidroelektrani, kako su to tražili pojedini opozicioni lideri. Međutim, on obećava da će ovo područje imati daleko više koristi nego štete, ne samo ubiranjem rente po osnovu korišćenja vode Ibra već i u pogledu budućeg zapošljavanja, turizma…”.
– Uticaj ovog projekta na životnu sredinu će biti pažljivo sagledan i usaglašen sa zakonskom regulativom – ističe i Jakovljević – a tehnička rešenja koja se pokažu da će imati nepovoljan uticaj na biljni i životinjski svet u reci, na priobalje, na istorijske spomenike, na izvorišta pijaće vode za Kraljevo neće biti realizovana.
On još dodaje da će u fazi izgradnje biti angažovana i lokalna građevinska operativa, a u eksploataciji će se na hidroelektranama zaposliti određen broj radnika.
Kako još doznajemo, gradnja brana i montaža opreme za hidroelektrane na Ibru biće fazne, najverovatnije dve po dve.
Preuzeto: politika online
Komentariši