Mušičarski čekrk
Mušičarski čekrk
Neki sportski ribolovci – mušičari smatraju da je uloga čekrka u mušičarenju mala i skoro zanemariva. Po njima on služi samo za smeštaj strune, dok tokom samog ribolova nema neku ulogu. To je pogrešan, ishitren i površan zaključak, koji je dat bez dubljeg razmišljanja.
Često se takvi ribolovci pitaju zašto neko potroši puno eura na čekrk kada isti posao može uraditi i onaj od par eura!
Ne tako davno, kao što znamo, se lovilo samo štapom i strunom. Struna je bila direktno vezana za vrh štapa, te čekrk nije ni trebao. Ta tehnika ribolova (bič tehnika) je imala ograničeni izbačaj zbog korišćenog pribora, ali se i njom mogla uhvatiti riba. Bila je ograničena na manje reke i potoke ili ribolov uz obalu, s obzirom da je ukupna dužina sistema zajedno sa štapom bila maksimalno do 12 metara.
Uloga čekrka
Danas je, upotrebom čekrka sa redovnom strunom, moguće dosegnuti daleko veće daljine, pa čak “ispucati” i celu strunu da bi se dohvatila prava pozicija za plasiranje veštačke mušice. Strune su duge oko 30 yardi (negde oko 27 metara, što je standardna dužina strune). Uz dobar čekrk, kvalitetan štap i odgovarajuću strunu moguće je koristiti bilo koju tehniku u sportskom mušičarenju (fly casting). Prava uloga čekrka dolazi do izražaja onog trenutka kad na štapu imate veću ribu. Ako nam tada struna nije namotana, već je razbacana okolo, postoji velika šansa da se zamrsi i naša riba, zbog koje smo se toliko trudili, ode. Riba ne može da čeka da mi otpetljamo čvorove na struni, već koristiti i najmanju mogućnost za beg. Prekida sistem na najtanjem delu, a to je obično podvez (tipet). Nakon uzimanja mušice od strane ribe, davanja kontre i kačenja ribe nužno je kontrolisati situaciju i višak strune namotati na čekrk. Ribi polagano popuštati kočeći čekrk. U tim situacijama sve zavisi od pribora i kočnice na čekrku, te znanja i iskustva ribolovca.
Kako zamoriti ribu i dovesti je u situaciju da je lako iznesemo iz vode, bilo meredovom ili pokvšenom rukom, zavisi isključivo od iskustva i sposobnosti ribolovca. Tu se prepoznaju majstori. Kada to majstori rade i zamaranje ribe je praznik za oči. Ribi uvek treba pokazati ko je gazda i ko vlada situacijim. Imao sam prilike majstore mušičarenja videti na delu. Prije dodira ribe, ruku treba pokvasiti, posebno, ako je želimo pustiti, da joj ne oštetimo sluz i krljušt, a id a smanjimo temperature tela da kod ribe ne izazovemo dodirom temperaturni šok.
Istorija
Prvi čekrk (mušičarska mašinica – rola), kako smatraju englezi se pojavila u njihovoj zemlji i da su oni zaslužni za njen razvoj. Oni ne priznaju da se prvi poznati dokaz o postojanju čekrka nalazi na slici ribolovca koji ima štap sa čekrkom, a koja je nađena u Kini. Ta slika potiče iz 13. veka. Neosporno je da se prvi pravi opis čekrke nalazi u knjizi “THE ART OF ANGLING” koju je napisao Thomas Barker, englez, davne 1651. godine. U njoj je dao potpuno tehničko objašnjenje rada čekrka. Bio je izrađen od drveta i veoma proste konstrukcije. Nije imao kočnicu. Ličio je običnom kalemu sa ručkom, a za štap se vezao jakim koncem. Puno je petljao strunu i bio je glomazan. Ali, uneo je revoluciju u mušičarenje, jer su se sada mogla dosegnuti mesta koja pre nisu.
Mušičarska čekrk je vrlo jednostavne konstrukcije, a cenu mu određuje kvalitet kočionog mehanizma i materijal od kojeg je izrađen. Jeftini čekrci nemaju klasičan kočioni mehanizam i obično su izrađeni od plastike, kompozita ili metala (stariji modeli). Oni imaju jedan zub koji se uklapa u prosti zupčanik na kalemu čekrka. Taj zub pritišće opruga, pa je potrebna manja sila da bi povukli strunu, bilo rukom, kod zabacivanja ili je povlači riba kod zamaranja. Tada zub iskače iz svog ležišta i premešta se na sledeće polje zupčanika – pri tome stvarajući buku i kočeći čitav sistem. Skuplji čekrci imaju kočioni sistem sa diskom. Kod njih je moguća regulacija kočenja i mnogo su tiši tokom rada. Postoje čekrci sa ručnom kočnicom kod kojih se kažiprstom, ruke u kojoj se drži štap, kontroliše kočenje oticanja strune.
Čekrci mogu biti direktni (bez prenosa), sa prenosom i automatski. Čekrci bez prenosa se najviše proizvode i koriste. Čak i neki skuplji modeli imaju ovakav prenos. Ručica za namotavanje se nalazi na samom kalemu i praktično je odnos okreta i namatanja strune na kalem 1:1, tj jedan okret ručice namata strunu u dužini od jednog obima kalema. Čekrke sa prenosom imaju sistem zupčanika, pa taj odnos može da bude 1:2 ili 1:3, retko više. Znači da se za jedan okret ručice kalem okrene dva ili tri puta, ili više puta. Taj odnos ne mora biti ceo broj.
Automatski čekrci imaju u svom mehanizmu ugrađenu spiralnu oprugu, koja se prilikom izvlačenja strune nateže. Kada strunu želimo namotati jednostavno pritisnemo ručicu, čime oslobodimo oprugu i ona sama uvlači strunu. Slično je na metru koji koriste majstori raznih struka, kao što su dvometar, trometar ili petometar. Mana im je da su dosta teži, a i struna može da se upetlja, ako nije dobro slagana. Ovakvi čekrci se nisu baš odomaćili kod naših mušičara, jer su nešto skuplji i teži od običnih.
Karakteristike čekrka
Materijali od kojih se izrađuju čekrci su najčešće legura aluminijuma, bronze i mesinga, grafita i tvrde plastike (ebonita), te kompozita. Ti materijali su dosta jaki, a opet relativno lagani. Izuzetno skupi modeli čekrka se rade od titanijuma i njegovih legura. Boja čekrka treba da je takva da puno ne odudara od okoliša i da ne plaši ribu, svojim odsjajem. Rad pri namatanju strune na kalem treba da je jednostavan i prost, kao i način izvlačenja strune.
Veličina i kapacitet kalema određuju koju ćemo strunu na nju staviti. Dužina i prečnik bekinga su takođe bitni, da bi čitav sistem štap, čekrk i struna bio pravilno ukomponovan. Čekrci se izrađuju tako da na njih može stati struna i dovoljno backinga. Ako lovite na malim vodama, gde retko kad možete razmotati čitavu strunu, kapacitet čekrka ne treba da ima prostor više od struna plus 20 metara backinga, zlu ne trebalo, ako se baš zakači velika riba, to su čekrci veličine 3/4. Čekrk može biti manjeg prečnika, odnosno lakši. Na srednje velikim vodama treba da koristite čekrke sa kapacitetom: struna plus 50 metara backinga, i za otvorene vode struna plus 100 metara backinga, čekrci veličine 5/6 pa i 7/8. Oni koji mušičare na moru moraju pored strune imati od 200 do 300 metara kvalitetnog bekinga, solidne debljine. Koriste se čekrci 9/10 i veći. Vodite računa da veza strune i bekinga bude urađena sa kvalitetnim i sigurnim čvorom, da vam riba kod zamaranja ne odnese i strunu.
Veći kapacitet čekrke po pravilu znači da čekrk mora biti većeg prečnika i naravno teži, što prouzrokuje brže zamaranje ribolovca pri zabacivanju mušice ili strimera i zahteva adekvatan štap (najbolji su dvoručni). Noviji čekrci se zovu, large arbor. Imaju manji prečnik, ali su širi, pa lakše stane struna i više bekinga, u odnosu na starije i uže tipove čekrka.
Oprema
Kvalitetniji čekrci imaju pored osnovnog i rezervni kalem na koji treba namotati strunu čija je težina za broj manja ili za broj veća, od one koja se nalazi na štapu. Ja na jedan kalem motam WF strunu, a na drugi DT strunu iste AFTM-e kao štap. Nekada će vam pecanje lakšom ili težom strunom činiti veći užitak, od one za koju je deklarisan štap. Takođe je možete koristiti za dva različita štapa. Zamena kalema je veoma jednostavna i brza, i izvodi se pritiskom na odgovarajuće dugme, kalem ili polugu, što zavisi od modela. Rezervni čekrk ili kalem se obično čuvaju u prsluku u posebnim pregradama. Za transport čekrci imaju kutije ili torbice izrađene od kože, platna ili neoprena sa natpisom, koje štite čekrke i kaleme od prašine i padavina. Skuplje čekrke imaju obavezno jedan ili više kalema, a pakovane su u posebne kovčege od kvalitetnog drveta ili aluminijuma.
Kod održavanja čekrka veoma bitno je podmazivanje sistema zupčanika i redovno čišćenje od peska i blata.
Cene čekrka
Cena solidnih čekrka srednjeg kvaliteta je od 10 do 50 eura (JAXON, VIVA, PFLUEGER, CORMORAN, …), što zavisi od proizvođača i materijala od kojeg je napravljen. Za početak sebi kupite neki čekrk iz ove grupe, posebno ako retko idete na mušičarenje.
Cene dobrih čekrka više srednje klase, sa kvalitetnim kočnicama su od 50 do 200 eura (SHAKESPEARE, OKUMA, MITCHELL, LOOP, VISION, GUIDE Line, REDINGTON, …), će u potpunosti zadovoljiti i najprobirljivije mušičare, a cena najboljih čekrk ekstra klase su dobro preko 200 eura (VISION, SAMEO, SAGE, HARDY, LAMSON, ORVIS, ST.CROIX, ABEL, DANIELSON, TIBOR, G-LOOMIS, …), ali je i garancija na njih doživotna, jer je kvalitet materijala i izrade vrhunski.
U posebnu grupu spadaju oni ručno rađeni ili čerci rađeni u malim serijama (ATH, razni gravirani i slični). Njihova je cena van ovih kategorija cena koje smo gore dali.
Za čekrk nije toliko bitno da je lep, već da je funcionalan. Veliki broj otvora na kalemima čekrka služi da bi smanjio ukupnu težinu. Težine čekrka se kreću od neverovatnih 70 grama do 400 grama, pa i više, koliko je težina čekrka za teško mušičarenje i morsko mušičarenje ogromnih riba, tarpun, marlin, sailfish, tuna,….
Nekada je lagani čekrk problem, zbog balansa štapa. Skuplji modeli čekrka imaju jedan ili više ležaja. Ležaj kod mušičarskog čekrka nije od presudnog značaja, kao kod stacionarnih čekrka.
Umesto zaključka
U katalozima poznatih svetskih firmi, koje proizvode opremu za mušičarenje, za svaki čekrk obavezno stoji pored naziva modela, njena težina, prečnik kalema, struna za koju je namenjena, kapacitet strune i kapacitet bekinga, te njena cena i cena rezervnog kalema.
Početnici u mušičarenju treba da koriste neki od jeftinijih čekrka, koje mogu kupiti na tržištu u bolje snabdevenim radnjama, ali zato struna namotana na njen kalem mora biti prvorazredna i kvalitetna. Veoma je bitno da čekrk bude usaglašen sa strunom i štapom. Čekrci od plastike i grafita su jeftiniji od metalnih, a da bi dobili balans, kada ih stavite na štap, pre bekinga na njih namotajte malo žice. Najbolja je bakarna, izolovana, koja se koristi za transformatore, jer ne rđa. Balans je idealan kada vam štap, na koji je postavljena čekrk sa strunom i bekingom, stoji ravno ako ga držite za plutanu dršku, a da pri tome ni jedna strana ne preteže (tzv. vaga).
Par prvih puta na mušičarenje je najbolje da idete s nekim iskusnim mušičarem, koji će vas uvesti u tajne mušičarenja i pravilnog korišćenja čekrka. Vežbajte, pa će vas rezultati vrlo brzo iznenaditi. Budite strpljivi!
Bistro i provedite puno više vremena na vodi nego do sada. Na mušicu se mogu loviti svi salmonidi, klenovi, jazovi i ostala bela riba, a tek na strimere: štuke, smuđevi, bucovi, bandari, ali o tom nekom drugom prilikom.
Tekst i foto: Ivan Korhner
Dobar dan,
U toku sam pisanja recnika ribolova i do sada sam napisao 260 strana englesko-srpske verzije – tu je uključeno i mušičarenje.
Imam zelju da se za navek usaglaste musicarski termini.
Da li ste zainteresovani da budete seradnik?
Pozdrav
Branko Vukicevic
Leksikograf
Jesam, javite se na email: korhner.ivan@gmail.com