Mušičarenje štuke na pisti Živa

Nekada je po vojvođanskim ravnicama i raznim vodama bilo puno štuka koje su bile respektabilne. Živele su u brojnim barama, dunavcima, kanalima i kanalićima za navodnjavanje, šlajzovima, nastalim izlivanjem reka i plavljenjem kubika …
Na moju veliku sreću, kao klinac sam doživeo delić svega toga što su mi tata i deda pričali, ali samo mali delić …
U zadnjih 2-3 decenije stvari su se pogoršale, toliko da je teško bilo uhvatiti kapitalnu štuku … Danas su stvari drugačije, mnogo drugačije. Neki ljudi, klubovi, čuvarske službe i Ribolovački Savez Vojvodine (RSV) su to uvideli i bore se da se to promeni. Ozbiljno se bore, ne pričaju puno, kažu samo „Borimo se“!

Elem, dva dana nezaboravnog mušičarenja štuke na Pisti Živa kojom upravlja SRD Šaran Vajska i čuva RSV protekli su nezaboravno. Do tamo ima oko 75km od Novog Sada. Hladna i maglovita jutra su se borila sa izlaskom sunca i vetar koji je to potpomogao i dao idealne uslove za lov krupne štuke. Voda hladna, riba legla na dno i ne toliko aktivna, cugovi kratki i retki, ali za ribolovce to je veća čar u nadmudrivanju. Peca se mozgom ne pokretima ruku i memorijom mišića i neprekidno bacanje i bacanje, u šta zna štukolov često da se pretvori …
Voda bistra kao čaša, okvirno metar i po se videlo sidro kada sam ga dizao iz vode. Inače je voda tipa kanalića sa jako puno prepreka i panjeva što otežava ribolov, ali daje odlična skrovišta za grabljivice. Klasična priča, manji komadi su bili uz obalu, a veće ribe uz panjeve i palo drveće u dubljoj vodi.

Prvi dan sam pecao na mušičarski štap klase #9 dužine 9’ sopstvene izrade sa plivajućim kanapom klase #9 Vision Big Daddy i otežanim velikim strimerom 18+cm.
Drugi dan sam promenio strategiju iz razloga dugog čekanja da strimer legne na dno, par poteza i čekanja i ponavljanja, prešao sam na mušičarski štap i opremu Vision Extrem+ težine bacanja #7 dužine 10’ i kanap sink tip glava 2m tone IPS5 i strimere 12cm neotežane, što je dalo bolje rezultate.

Prvi dan sam imao jednu veću ribu, drugi dan sam imao veću i dosta sitnih koje sam mašio, jer sam na strimer imao weedless hook. Nju sam ubacivao u krš u granje, panjeve, lokvanje i izbegao kidanje, ali i dosta mašio … Matematika je to opasna, kidati, vezivati, nervirati se ili mašiti, pa se još više nervirati …

Vratio bih se na početak priče i zahvalio se udruženju SRD Šaran Vajska – Stevanu Adamoviću i RSV čuvaru Aleksandaru Obreniću. Uradili su pravu stvar koja se radi svuda u inostranstvu. Svaka Opština – Grad – Mesto ima udruženje i ribočuvarsku službu i članove koji brinu o svom delu vode poribljava i kontrolišu i prodaju dozvole i to je recept koji radi posao, jer svako čisti korov i baca đubre iz svog dvorišta!!!

Video promašaja

Bistro!!!

Zdenko Pike Brebrić