Mušičarenje nesalmonida

Ribe: Mušičarenje nesalmonida

Još uvek je za veliku većinu ljudi kada čuju reč “mušičarenje” to sinonim za specifičan oblik ribolova, prvenstveno salmonidnih riba. Činjenica je da širom sveta raste popularnost mušičarenja i tzv. nesalmonidnih ribljih vrsta. Mušičarenja riba koje ne pripadaju salmonidnoj familiji nije ništa novo u svetu.

Davno, još u srednjem veku, su lovili šarana, štuku i soma baš mušicom, tj. imitacijama od perja i dlaka navezanih na udicu. Tada su se koristili vrlo kratki štapovi i tadašnji pribor nije bio tako sofisticiran. Nisu mogli dostići daleke zabačaje, pa su se tadašnji mušičari morali prikrasti svom plenu bilo sa kopna ili iz čamca.

Mušičarenje

Mušičarenje nekih nesalmonidnih riba kao što je šaran i štuka sve više dobija na popularnosti u svetu, kao da se radi o nečem novotkrivenom, a u stvari radi se samo o povratku stare, pomalo, zaboravljene mušičarske prakse. Neki istorijski podaci nam govore kako prva riba koja je lovljena imitacijom insekta, tj. mušicom bio klen (riba iz porodice ciprinidae). Vrlo popularno i posebno atraktivno je i morsko mušičarenje zbog predivnog morskog ambijenta te izuzetne borbenosti i lepote kakve nalazimo samo kod morskih riba. Mušičarenje salmonidnih riba jeste jedna od najlepših segmenata mušičarskog sveta, jer se tu radi o ribolovu zaista lepih i borbenih riba, uglavnom u predivnoj i netaknutoj prirodi. U 19. i 20. veku mušičarenje je popularizovano kao oblik isključivo salmonidnog ribolova. Zbog prečestog romantiziranja salmonidnog mušičarenja mnogima ni ne pada na pamet da bi se oprobali i u mušičarenju svih ostalih nesalmonidnih riba. Mnogima se to čini nemoguće ili besmisleno, no da li je stvarno tako?

Ako samo malo razmislim vrlo brzo ćemo doći do jednakog zaključka, a to je da mušičarenje nije po svojoj prirodi oblik ribolova kojim se love samo salmonidne ribe. Problem nastaje u bukvalnom razumevanju samog naziva i to mnoge ljude u startu zbunjuje. Logično je da čovek kada čuje reč mušičarenje pomisli na ribolov imitacijama letećih insekata (mušica), ali je li usitinu tako? Globalno gledano, mušičarenje je dakle još jedna sportska ribolovna disciplina sa kojom možete uloviti skoro sve vrste riba na ovom planetu, a razlikuje se od ostalih ribolovnih tehnika posebnom dozom opšte elegantnosti ili profinjenosti gde se koristi vrlo specifična ribolovačka oprema.

Ribe

Po časopisima i televiziji se reklamiraju predivne mušičarske destinacije sa bogatim salmonidnim vodama gde se nudi vrhunski ribolov: Lipljena, Pastrmke, Lososa, Tajmena, Mladice itd. Isto tako privlačne mušičarske destinacije su razni egzotični krajevi na moru gde se nudi vrhunsko mušičarenje predivnih morski grabežljivica kao što su Tune, Sabljarke, Barakude, Bluefish, Bonefish, Tarpon itd.
Ipak, mnogim našim mušičarima su takve destinacije predaleko ili jednostavno nemaju financijskih mogućnosti da bi ih posetili, a u blizini svojih domova imaju jezera, bare i nesalmonidne reke ili kanale na kojima se da vrlo lepo i mnogo češće zabaviti mušičareći mnoge vrste riba. Neke od tih riba mogu dostići izuzetne dimenzije u dužini i težini te nekom srećnom ili veštom mušičaru samo jedna takva riba može pružiti predivno i nezaboravno iskustvo za ceo život.

Ovom prilikom ću navesti samo neke od vrsta koje sam ja uspešno mušičario i neke za koje znam da su ih drugi uspešno lovili mušičarskom opremom na vodama našega balkanskog poluostrva:

Ciprinidae – šaranske ribe koje su ujedno i najveća slatkovodna riblja familija. Na našim prostorima balkanskog poluostrava su to: Šaran, Amur, Linjak, Jaz, Klen, Bolen/Bucov, Mrena, Deverika, Crvenperka, Bodorka, Babuška, Plotica, Podust/Škobalj itd. Sve te navedene ribe je moguće uloviti mušičarskim priborom, ali i druge ne navedene vrste. Ovde navodim samo neke ciprinide čiji ulovi su evidentirani i na našim prostorima, a da je meni znano. Moja prva riba ulovljena umjetnom muhom je bila baš riba iz familije ciprinida. To je bio Jaz (Leuciscus idus) kojega sam prevario mokrom mušicom, imitacija lutke tulara (krznokrilca). Mušičarenjem sam ulovio većinu navedenih riba. Neke od njih se vrlo raznoliko hrane i može ih se loviti sa svim vrstama mušica (od strimera preko nimfi i mokrih muva do suvih mušica);

crvenperka

Percidae – Među našim mušičarima popularne ribe ove familije su: Smuđ, Grgeč/Bandar i Pastrmski grgeč/Bass. To su sve pravi predatori među ribama i uglavnom ih se lovi raznim strimerima. Ja lično sam ih najviše ulovio strimerima kao što su: Woolly Bugger, Clouser Minnow, Zonker i Poperima (u mom slučaju samo Baseve);

Esocidae – Štuka, svima dobro poznata hladnokrvna predatorka, bez milosti. Izuzetno je teritorijalna i retko kada će da trpi društvo druge štuke u svojoj blizini. U zadnje vreme jako popularna mušičarska riba i na našim prostorima. Mnoge grabežljivice su teritorijalna bića kada postanu odrasle jedinke, ali kod štuke je to posebno izraženo što valja uzeti u obzir ako je želimo uloviti, jer će često napasti našu imitaciju i onda kada nije gladna. Sve vrste ribolikih strimera su odličan izbor za štuku s tim da prednost imaju strimeri dugi od 10 – 20cm obogaćeni sa nešto svetlucavih niti. Kao i kod ribolova većine grabežljivica vođenje koje simulira bolesnu ili ranjenu ribicu je skoro presudno za uspešan ribolov.

Centrarchidae – Sunčanica, ne tako popularna među našim mušičarima mada npr. u USA neki mušičari često idu baš ciljano na lov te ribe i njene veće srodnice (Panfish) te imaju čak i celokupan mušičarski pribor namenjen baš lovu sunčanice. To je vrlo proždrljiva riba koju se uglavnom da vrlo lako prevariti na skoro sve imitacije koje može progutati.

Siluriformes – Som je također još jedna od riba koja je i na našim prostorima uspešno lovljena mušičarskom opremom. Kao i za sve grabežljive ribe od mamaca, tu najviše smisla ima koristiti veće strimere kao i za štuku bilo površinske strimere tipa poper ili za ribolov pod vodom. Predviđam da će kroz niz godina i popularnost mušičarenja soma početi da raste kako i u svetu tako i na našim prostorima.

Iskustva i saveti

Teško bi bilo u malo rečenica napisati savete i iskustva za svaku navedenu ribu, jer tako nešto zahteva mnogo više stranica nego jedan članak u jednom časopisu. Tako da ovim povodom mogu da najavim i ostvarenje jednog mog višegodišnjeg projekta na kojem još uvek radim, a to je knjiga koja govori o mušičarenju salmonidnih i nesalmonidnih riba. Kada će se taj projekat realizirati ni sam ne znam, ali verujem da će to da traje još nekoliko godina. Ovom prilikom želim samo ohrabriti mušičare i one koji se žele oprobati u svetu mušičarenja da se mušičarskom opremom može uspešno loviti baš skoro svaka riba. Kada upoznate ribe i njene navike više ništa nije mistično i nemoguće. Tada je važna upornost, prava mušica i pravilna prezentacija. Naravno, oni koji idu češće na vodu imaju više šanse da ostvare željeni ulov, jer imaju više mogućnosti da se nađu na pravom mestu u pravo vreme. Kao i kod svih ostalih oblika ribolova vrlo značajan faktor je i poznavanje vode na kojoj se misli loviti.

Imitacije (mušice, strimeri) neka imaju boju, siluetu i dimenzije prirodne hrane i najviše pažnje posvetite samoj prezentaciji, jer nekada perfektna prezentacija vam može doneti nezaboravan ulov i u doba dana kada riba nije tako aktivna. Skoro svaka riba zahteva malo drugačiji pristup i drugačiju prezentaciju mušice te je preporučljivo prethodno se dobro informisati o vrsti ribe koju želimo uloviti. Ponovo ponavljam, to se misli na njene navike hranjenja, kako i kada uzima hranu, čime se hrani u svojem prirodnom ambijentu. Takođe upoznajte u koje doba godine i koje doba dana je najaktivnija i na kakvim mestima se najradije zadržava. Prilagodite ciljanoj ribi svoj mušičarski pribor, izaberite pravu mušicu tj. imitaciju, oprezno joj priđite i sa pravom prezentacijom možete supešno loviti skoro sve vrste nesalmonidnih riba koje plivaju vodama našeg balkanskog poluostrva.

a. Podvodne mušice