Mušičarenje na moru – novi horizonti u mušičarenju

Mušičarenje na moru – novi horizonti u mušičarenju

Da bi se mušičar iz unutrašnjosti odvažio u svoje prvo “slano” iskustvo, nije mu potreban arsenal ultra skupog pribora i opreme. Činjenica je da se širom sveta veliki broj morskih riba lovi sa skromnom opremom

Istorijat

Mušičarenje na moru je disciplina koja se provlači kroz istoriju ribolova znatno duže nego što je to na prvi pogled uočljivo. Među prvim mušičarima na atlantske losose svakako je bilo dosta “slanih” mušičara, jer je lov na ostrvskim rekama podrazumevao mušičarenje u donjim delovima, pri ulivu u okean, koji su sa gotovo sasvim slanom vodom visoko podložni uticaju plime i oseke. U literaturi nalazimo razne dokumentovane prikaze u kojima se vidi da se tradicionalni salmonidni mušičari nisu ustručavali da svoje maštovite kreacije namenjene lovu lososa ili morske pastrmke upotrebe u slanoj vodi.

Na severnoameričkom kontinentu se britanska mušičarska tradicija nastavlja, ali sa novim, svežim pristupom. Dr. Džejms Henšel 1883. godine opisuje svoju mušicu “Golden Dustman” kao uspešnu kreaciju za lov morskih vrsta na Floridi. Njujorčanin Džordž Troubridž je verovatno prva osoba koja je ulovila tarpona na mušicu i njegova mušica “Cracker” (na prvi pogled jako slična poznatoj mokroj mušici za pastrmke, Aleksandri,) je jedna od prvih kreacija posebno smišljenih za lov u moru. U istom vremenskom periodu (kraj XIX veka), Teodor Gordon, “otac američkog mušičarenja”, koristi svoje strimere od bakteila za lov strajpera, popularne sportske ribe sa Istočne obale SAD.
Ova tiha revolucija se nastavlja tokom dvadesetog veka i slano mušičarenje doživljava znatno veću popularizaciju u Americi u godinama posle drugog svetskog rata.
Zahvaljujući tehnološkim dostignućima u opremi, tehnikama lova i materijalima za izradu mušica, “slana” grana sporta predstavlja danas mušičarsku disciplinu sa najrapidnijim porastom, pogotovu u poslednjih 10-15 godina.

Da ne bi naveli čitaoce na pomisao da je za mušičarenje u moru neophodno putovati u egzotične krajeve, napominjemo da ih podjednako uzbudljive mogućnosti očekuju i na Jadranu. Manja grupa mušičara iz Španije, Francuske i Italije uspešno lovi širom Sredozemnog mora, a nove lokacije i metode lova bivaju otkrivene iz sezone u sezonu.

Uvod u slano mušičarenje

Da bi se mušičar iz unutrašnjosti odvažio u svoje prvo “slano” iskustvo, nije mu potreban arsenal ultra skupog pribora i opreme. Činjenica je da se širom sveta veliki broj morskih riba lovi sa skromnom opremom. Imitacije koje se koriste u morskom ribolovu se znatno razlikuju od onih na koje su naviknuti naši slatkovodni mušičari.

Strimer je tip mušice koji ima najveći značaj za lov u moru iz jednostavnog razloga što se većina morskih predatornih vrsta hrani ribom. Mušicama se uspešno imitiraju i razni morski beskičmenjaci bitni u dijeti morskih riba, poput lignji, sipa, kraba, kozica, malih jastoga, morskih crva, ježeva i raznih drugih organizama. Imitacije riba su u većini slučajeva znatno veće od onih za pastrmku, te su najprikladniji nešto teži štapovi od onih koji bi se koristili na rekama i jezerima. Oni mnogo bolje funkcionišu po vetrovitom vremenu, tipičnom za otvorenu morsku obalu. Ovom prilikom predstavljamo našim čitaocima strimer Lefty’s Deceiver, najpopularniju mušicu za lov u moru (vidi opis na kraju teksta).

Ako bi naš ribolovac birao samo jedan štap isključivo za more, preporučujemo da to bude štap klase #8 i 9 fita dužine. To naravno ne znači da lakši ili teži štapovi ne mogu da se koriste. Za početak bilo koji štap od petice na više, uz malo upornosti, može da vam pruži zadovoljstvo, ali imajte na umu da ćete se suočiti sa limitacijama (korišćenje manjih mušica, manji domet pri vetrovitom vremenu). Mišo uspešno koristi za svoj svakodnevni lov štap klase #7, dok je Vladan eksperimentisao sa pastrmskim štapom klase #5 pri mirnijem vremenu na Istočnoj obali SAD (lokacija vrlo slična onima na našem primorju), loveći strajpere do 3kg težine. Ovo navodimo samo kao ilustraciju da pri povoljnim vremenskim uslovima, lakši pastrmski štap može da funkcioniše. Ipak, staro pravilo kaže da se od dva štapa uvek treba odlučiti za teži, jer se na moru nikad ne zna šta može da vam naleti.

Optimalna struna za lov sa obale je struna neutralne plovnosti- sa oznakom Intermediate. Tone vrlo sporo, što omogućava direktniji kontakt sa mušicom, a uz upotrebu dužih predveza i eventualno mašćenje, fukcionisaće odlično sa plivajućim imitacijama kao što su poperi. Kao i sa štapovima, za prvo iskustvo na moru dobro će vam poslužiti regularna plivajuća struna, koja je uz Intermediate strunu vrlo popularan izbor. U zavisnosti od situacija, na moru se koriste svi tipovi struna, uključujući i leteće glave (SH). Kako vaše iskustvo na moru bude raslo, svom arsenalu možete dodavati tonuće strune različite brzine tonjenja.

Mušičarski čekrk koji će zadovoljiti u većini situacija, može biti neki sasvim običan na koji uz strunu staje 100m bekinga. Ako posedujete neki sa disk kočnicom, utoliko bolje. Iako su morske ribe znatno snažnije od rečnih vrsta, mnoge sportske vrste (kao brancin, npr.) nisu veliki trkači i tradicionalni čekrk će obaviti posao. Morski modeli sa jakim kočnicama su divne mašine, ali njihove karakteristike dolaze do izražaja u lovu velikih plavih riba, te vam neće biti neophodni za svakodnevni obalski lov.

Upečatljiv i veoma praktičan deo opreme za ribolov sa obale je korpa za sakupljanje strune, poznata u zapadnoj mušičarskoj literaturi kao “stripping basket”. Radi se najčešće o plastičnoj korpi koja je pričvršćena za pojas ribolovca, a njena uloga je da drži strunu pravilno raspoređenu na jednom mestu. Bilo da se radi o komercijalnim modelima (poput onih koje proizvodi Orvis) ili onima iz kućne radinosti, u značaj ovog dela opreme uveriće se svaki ribar koji pokušava da izvede duge zabačaje sa obale. Talasi i vetar u najkraćem vremenskom roku stvaraju haos od upetljane strune, što će ubediti i najveće skeptike u neophodnost korpe. Korpa je korisna i za lov iz barke, u slučaju da nekoliko ribara lovi iz istog plovila.

Tereni za lov

Na dijelu Jadrana postoji veliki broj terena na kojima možemo sa uspijehom da lovimo mušičarskom opremom. Idealna mijesta su ušća rijeka u more kao i prostrane plaže, pogotovo kada ima talasa .Veoma dobra mijesta su i istureni rtovi, kao i lučki gatovi na čijim samim krajevima je morska struja znatno izraženija, pa su to po pravilu mijesta koja zaposijedaju sitne ribe, što za poslijedicu ima to da su i predatori u blizini.

Mogućnost lova iz čamca otvara nove vidike. Svaka tačka postaje dostupna – samo treba znati gdje i šta tražiti. Ako pokušavamo iz barke da tražimo brancina, najbolja mijesta su ona na kojima se mijenja struktura terena. Recimo, red trave pa onda pijesak, ili polja posedonije (najrasprostanjenije alge na Mediteranu), a između grupisane kamene stijene (seke) i to sve na dubini od par metara, a češće i ispod jednog metra.
Barkom možemo veoma uspiješno loviti plavu ribu koju je veoma lako pronaći, jer je odaje njen karakteristični lov na površini kada more prosto pijeni. Tu su i galebovi, koji svojim niskim letom iznad same ribe pokušavaju uhvatiti njen plijen, male gavune, tako da nam još više olakšavaju lociranje ribe.

Lov sa hridi je po pravilu najteži, ali i donosi najviše uzbuđenja. Lovi se bolje kada ima talasa koji se razbijaju o stijene i proizvode veliku količinu kiseonika koji prosto mami sitnu ribu, dok grabljivice sa dubine od nekoliko metara, zaklonjene od siline talasa, lako dolaze do plijena. Tu je tada i naša šansa za ulovom veća.

Prostrane plaže pružaju mušičaru mogućnost za nadmudrivanje sa ribama u zoni surfa. Lov u ovakvoj sredini predstavlja veliki izazov za ribara, a čitanje vode i dobra tehnika bacanja će pomoći da se savlada prvobitna uzbuđenost koja prati mušičara nenaviklog na otvorenost dugih plaža, snagu uspenušalih talasa i čeoni vetar.

Svakako preporučujemo vežbu sa vašim najtežim štapom pre odlaska na morsku obalu. Koncentrišite se na najduže izbačaje sa što manje mahanja. Ako niste sigurni u svoju mogućnost da izvedete izbačaje uz upotrebu ”double haul” tehnike, poradite na njoj. Prilikom vežbe koristite na kraju predveza strimer iste veličine koji ćete koristiti u ribolovu, kako bi što vernije simulirali uslove na moru.

Kako mušičariti

Pošto ste zauzeli poziciju na jednoj od gore opisanih lokacija (uzećemo za prvi primer ušće rečice u more), usredsredite se na pažljivo pretraživanje vode. Umesto najdužeg zabačaja, za početak pažljivo ispitajte vodu u neposrednoj blizini. Ako to ne uradite, može se desiti da uplašite ribu koja često lovi u veoma plitkoj vodi. Sa dužim izbačajima obratite pažnju da pokrijete glavnu vodenu struju, kao i mesta gde se različite struje sučeljavaju, stene, itd.
U lovu strimerom u moru koristimo dva tipa povlačenja: regularno potezanje jednom rukom i potezanje sa obe ruke (ruka preko ruke), dok štap držite ispod pazuha. Bez obzira koju metodu povlačenja koristite, varirajete brzinu i učestalost povlačenja, dok ne pronađete šta riba želi. Pri udarcu ribe, dajte kontru rukom kojom držite strunu. Nipošto nemojte kontrirati samo štapom, kao u lovu pastrmke, jer ćete najverovatnije izgubiti ribu. Naše je zapažanje da je čak i iskusnim mušičarima na salmonide potrebno vreme da se odviknu od ove navike. U slučaju da zakačite dno, budite spremni da ponovo naoštrite udicu – u morskoj sredini sitnice mogu da vas koštaju ribe.
U poređenju sa pastrmkom ili lipljenom, morski predatori imaju znatno tvrđa usta, a velika udica lakše probada kada je oštra. Isto važi i za čvorove – vežbajte vezivanje čvorova i ne budite lenji da promenite čvor na predvezu posle par većih riba. U slučaju uspešnog kačenja, ako se radi o manjem primerku, ribu možete privući rukom, bez upotrebe čekrka. Veće ribe zahtevaju upotrebu čekrka i kočnice.
Za lov plave ribe iz barke, najproduktivnije potezanje je dvoručno, tako da strimer pliva bez zastajanja. Ovi hitri predatori rado gone strimer koji se brzo kreće. S druge strane, isplati se potezati i sporije, jer su ponekad jata gavuna izuzetno zgusnuta i vaša imitacije će biti uočena lakše kada se kreće sporije i dublje od ostatka jata. Još jedna popularna tehnika za lov plavih riba je prezentacija mušice bez potezanja (tzv. “dead-drifting”). Strimer tone poput ošamućenog gavuna i predator ga grabi bez razmišljanja, jer simulira ranjeni plen.
Za lov sa hridi ili u surfu važi pravilo da se imitacija mora kretati u turbulentnoj zoni ishrane predatora što je moguće duže. Obično bacamo strunu paralelno sa kretanjem talasa i držeći je pod kontrolom, puštamo da talas nosi i prevrće strimer poput dezorjentisane ribice, povlačeći ga s vremena na vreme. Predatori poput brancina, koji je kao i njegov severnoamerički rođak, strajper, lovac iz zasede, znaju da optimalno iskoriste energiju talasa, kako u svojoj ishrani tako i u borbi koju pružaju ribaru. U svakom momentu očekujte udarac, jer brancin neće propustiti priliku da se ustremi na lak plen.
Uzbudljiva borba kojom ćete biti nagrađeni ostaće sa vama dugo u sećanju i terati vas da se ponovo okušate mušičarskim priborom u novim morskim izazovima.

Lefty’s Deceiver

Osnovna verzija ove mušice čiji je originator poznati američki mušičar Lefti Krej, vezuje se u skroz beloj boji sa leđima od paunovih isperaka. Danas se smatra tipom musice, a ne specifičnom imitacijom. Zbog toga je jedna od najkopiranijih imitacija riba, a može se vezivati na svim veličinama udica i u svim mogućim bojama. Bela boja dominira, a najčešće se vežu leđa u kontrastnoj boji, u zavisnosti od vrste ribe koja želi da se imitira.

Evo i recepta:

Konac: Beli 3/0
Udica: Najčešće standardna Mustad 34007, a može i bilo koja po želji ribolovca (na slici prikazana cirkl udica kratkog vrata).
Rep: 2-8 pera iz sedla belog petla (mogu se koristiti i druge boje po želji) i svetlucave lamete.
Telo: Svetlucave lamete obavijene oko hrbata udice.
Stomak, bokovi i leđa: Beli bakteil vezan oko udice i snop paunovih isperaka za leđa. Umesto belog bakteila za leđni deo može se koristiti bakteil u boji (popularne boje leđa su: šartruz, žuta, plava, zelena, siva, braon, crvena i dr.) Dodati lamete po želji.
Oči: Samolepljive od prizmatik folije, ali nisu neophodne. Glavu premazati epoksijem ili lakom.

Tekst i fotografije:
Mišo Vukašinović i Vladan Milenković

Napomena urednika: Dva autora su pisali tekst pa je deo teksta pisan ekavicom, a deo ijekavicom. Nisam hteo ispravljati, pa dajem tekst u originalu uz dozvolu autora Vladana Milenkovića.
Tekst je objavljen na http://flyfishingunlimited.tripod.com/

Hvala! Online Mušičar i Ivan Korhner