MRAVI – večita opsesija

SBS: Mravi

Za mnoge mušičare je nezamislivo da u svojim kutijama nemaju imitacije mrava. To su veoma značajni insekti kako u ishrani riba tako i nama mušičarima. Njihovo majušno telo na svojstven način pokušavamo da što vernije kopiramo i prenesemo na malo parčence čelične žice – udicu.

Mravi (Formicideae) su porodica insekata iz roda opnokrilaca, red (Hymenoptera). Žive u velikim kolonijama i grupama. Uglavnom narastu od 2 – 7 mm dugi, a neke od vrsti mogu biti duge i do 2 cm. Ima ih kako nauka tvrdi oko 15.000 vrsta. U koloniji mrava postoje kraljice, mužjaci, mravi radnici tj. radilice i vojnici. Ono što je zanimljivo da samo kraljice i mužjaci imaju krila koje koriste tokom parenja. Posle parenja mužjak umire, a kraljica odgrize svoja krila i potom u nekom novom gnezdu polaže svoja jaja. U jednom društvu živi oko milion jedinki. Komunikaciju mravi između sebe ostvaruju feromonima i antenama. Razlikuju se po veličini. Telo mrava možemo podeliti na tri dela: glavu, trup i abdomen koji u biti predstavlja otrovnu vrećicu i kod pojedinih vrsta mrava može se naći i žalac kojim mogu zadati vrlo bolan ubod. To je dobar odbrambeni sistem od mnogih predatora. Mravi su blisko srodni sa osama i drugim insektima koji bodu svojim žaokama. Na glavi se nalaze oči koje se kao kod muve sastoje od puno malih očiju međusobno povezanih, što im omogućava da dobro vide pokrete. Na glavi se nalaze i dve antene kao i prednja snažna klješta koja koriste za nošenje hrane, kopanje ili odbranu od neprijatelja. Kao i svi drugi insekti, mravi imaju šest nogu, koja se sastoje iz tri članka. Trajanje života jednog mrava je od 45 do 60 dana. Postoje smeđi, crni i crveni mravi.

Pastrmke i lipljani rado uzimaju ove insekte, čak i onda kada se u njihovoj blizini nađu i mnogo primamljiviji zalogaji raznih drugih insekata. Sa prvim vesnicima proleća izlaze i mravi na površinu, iz svojih kolonija, gde su bili na toplom i sigurno u toku zime. Izlaskom van početkom toplijih dana posebno u blizini nekih voda ili potoka, mravi, svojom pukom nespretnošću, žurbom, iznenadnim vetrom, što zbog dobijenih krila ili priobalnog rastinja, na kome su svakodnevno, slučajno padnu u vodu. Koprcajući se i tražeći izlaz iz novonastale situacije i boreći se za svoj mali život provociraju ribe da se njima hrane. Najučestalija velika rojenja mrava je kada ženke polaze na svoj svadbeni let i u potragu za novim gnezdima, gde će polagati svoja jaja, do kraja života. A to je najčešće u mesecu avgustu i septembru. Tada mravi, skromni letači, u velikom broju padaju na vodu. Kada se nađu jednom na vodi više sa nje ne uzleću. Tada pastrmci i lipljanu postaju hrana. Opisaću vam jednog od mnogobrojnih imitacija mravi koje pravim i redovno nosim na vodu. Ovakve kreacije od guljenog pera pauna su nezamenljive na vodi.

Postupak izrade:

Slika 1. stavimo udicu u stegu i krenemo sa osnovnim čvorom. U ovom slučaju je konac bordi – loss, koji najčešće koristimo u većini slučajeva za tela pojedinih muva

Slika 2. odmah vežemo deblji kraj guljenog paunovog pera

Slika 3. namotavamo telo budućeg mrava, u onoj meri koja nam najviše odgovara, što zavisi od nas samih, jer ukusi su normalno različiti

Slika 4. kada smo namotali telo odmah preko njega namotavamo guljeno pero pauna, ali tako kao da namotavamo malo gušće raspoređena rebra tj. da dobijemo telo u dve boje bordo i boja samog guljenog pera, sve to pričvrstimo flossom, odsečemo višak guljenog pera i napravimo jedan običan mali čvor na kraju

Slika 5. kada je telo gotovo mora se dodatno učvrstiti raznim sredstvima za učvršćivanje, jer se u suprotnom može desiti da samo posle jedne ulovljene ribe dobijemo rasperenu i uništenu muvu koja će izgubiti svaki oblik, sjaj i boju. Isključujem sve vrste lakova na nitro bazi kao i raznorazne head cemente i softexe poznatih proizvođača koje nekad znaju da koštaju mnogo više nego li vrede. Ono što najviše koristim su uljani lakovi koji se koriste u ribolovačkoj industriji, a služe recimo za završne zaštitne slojeve oko namotanih alki raznoraznih štapova pa čak i ovih naših mušičarskih. Potrebno je više vremena da se isti osuše, kad se nanesu, ali su neuporedivo najbolji u učvršćivanju muva. U kombinaciji sa vodom ne ostavljaju one blede, bele tragove

Slika 6. pošto se lak osušio uzimamo tanji konac u ovom slučaju 8/0 braon i krećemo u vezanje krila od isperaka (Swiss) CDC pera, opet da napomenem ukusi su različiti kao i iskustva u ribolovu ja radije vežem isperke CDC-a skinute sa badrljice pera nego li celo pero ili više njih, a kao i što se na slici vidi vežemo ih okrenuto napred kao i kod pojedinih imitacija plivajućih nimfi – emerdžera, višak prema telu normalno odsecamo makazicama

Slika 7. ubedljivo najviše koristim kao materijal osje sa samih ušiju zeca sa kojim u večini slučajeva dobijem i siluetu glave određenih imitacija, a ujedno i nogu. Po meni nezamenljiv materijal za mnoge imitacije. Upredemo malo osja zeca između osnovnog konca

Slika 8. sve to lepo namotamo dobijajući tako odličnu siluetu glave mrava sa nožicama

Slika 9. prstima prihvatamo CDC pera i povlačimo nazad prema abdomenu muve

Slika 10. osnovnim koncem namotamo 2 – 3 namotaja preko isperaka CDC-a dajući konačnu definiciju glave mrava, dobijamo krila mrava na onom mestu gde bi i trebalo da se nalaze, iza glave

Slika 11. finišerom završavamo imitaciju

Slika 12. zategnemo isperke CDC-a unazad i odsecamo višak pera

Slika 13. ovako izgleda konačno izgled jednog neobičnog i veoma lovnog mrava

Pored ovog tu su i mnoge druge imitacije poput crvenog, braon i žutog mrava. Predložena varijanta je proverena mnogo puta na vodi.
Opis materijala i izradu istog ne morate se pridržavati, ali svakako ovakva kreacija može biti polazna osnova u vlastitom kreiranju i pronalaženju rešenja, za nekog vašeg budućeg super mrava.

Tekst, foto, izrada: Dragan Bogojević – Bogi