Moja reka uspomena

Već neko vreme planiram pecanje i izlazak na vodu sa svojim timskim kolegom trenutnim Šampionom Srbije u mušičarenju Lukom Dimitrijevićem. Kako mi obaveze i manjak slobodnog vremena nisu dozvoljavale da se usaglasimo i otpecamo zajedno rešili smo da se to promeni i krenuli smo da kujemo plan gde ići.

Prvi izbor nam je bila Đetinja. Reka koja je uvrštena u kalendar Mušičarske Lige i reka koja obiluje s dosta divlje pastrmke i lepim primercima lipljena. Luka je kontaktirao drugare iz Užica Filipa Lazića i Radeta Obrenovića koji su rekli da će nas sačekati u Užicu i provesti ceo dan sa nama na Djetinji. Sve je bilo dogovoreno i čekao sam samo petak da odzvoni kraj radnog vremena i krenem u Valjevo. Dolazak u Valjevo i pripreme, montaža predveza kao i sortiranje mušica – prevashodno nimfi, jer sam imao u planu da forsiram nimfarenje i pecanje lipljena. U međuvremenu sam se čuo sa jos jednim drugarom iz Užica Ivanom Bakićem koji mi je rekao ne tako dobru vest, a to je da se u Užicu sprema nevreme i da će možda Đetinja u subotu biti mutna. Iako malčice razočaran nisam gubio na entuzijazmu jer sam željno iščekivao odlazak kao i viđanje sa kompanjonima iz Lige koji će verovatno biti na Đetinji i vredno vežbati za preostala 3 kola Lige koja su na programu 9. – 10. juna na Đetinji. Predložio sam Luki da sa njima održimo jedno mini takmičenje i ukrstimo štapove u slobodnom ribolovu kad već ne nastupamo u Ligi iz dobro znanih razloga. Dok sam ispijao kaficu sa drugarima u gradu Luka mi je javio da postoji problem sa kolima i da ne zna šta da radimo. Nešto nam izgleda nije dalo da idemo na Đetinju. Iako se Filip Lazic (kome se ovde sad javno zahvaljujem) ponudio da nas isto veče odveze do Užica i ugosti u njegovoj kući odustali smo od puta na Đetinju i ostavili posetu toj reci za neki drugi put. Posto smo upali u cajtnot sa vremenom logičan izbor je bio Gradac.

Jutro, pakovanje opreme i taksijem stižemo do Ćelija. Na brzinu pravimo plan kako i šta, i Luka se odlučuje da peca na suvu, a ja ostajem istrajan u svojoj tvrdoglavosti da pecam na nimfu (drugar Nikola Trebješanin je dva dana, pre našeg dolaska, proveo na Gradcu i lovio odlično na nimfu).

Preskačemo deo kod Pačeta i jedan deo reke i stajemo kod vira ispod Ćelijske livade. Luka odlazi uzvodno na nekih 30 metara od mene dok ja ostajem na delu reke koja se uliva u vir. Počinjem sa nimfom. Logičan izbor fazan #16. Posle par zabačaja vidim da mi nimfu prate pastrmke, ali je ne uzimaju. Pokušavam sa provociranjem, ali ni to ne daje rezultat. Jednostavno su rešile da kupe suvu mušicu. Izrevoltiran dok gledam kako jedna lepa potočara kupi površinske mušice na mušicarski predvez stavljam sivog sedža. Riba se javlja tik uz drugu obalu i razmišljam kako ću ovim sistemom uopšte dobaciti mušicu do druge obale. Posle trećeg zabačaja uspevam da plasiram mušicu kako treba i hvatam ovu lepoticu

Osmeh na licu. Skidam sedža i stavljam nimfu zeca #16. Ulovi počinju da se ređaju kao na traci. Takođe i Luka lovi na suvu ispred mene sa uspehom. Posle 12-13 ribe prestajem da brojim, jer nema svrhe. Opet preskačemo deo reke i nastavljamo dalje. Sustižem Luku koji leži na obali kod Velike stene. U dubini spazim pastrmku oko 1,5-2kg. Dok Luka odmara pokušavam da je prevarim na nimfu. Deluje nezainteresovano. Idemo dalje. Dolazimo do vira na sredini Kanjona i primećujemo da se ništa ne dešava na površini i tada mi Luka govori: „Ovde mora da je neka Macola (velika riba) čim nema nikakve aktivnosti“. Staje iznad mene nekih 10m i zabacuje suvu i nakon 2 zabačaja ima ribu od nekih 30cm na štapu. Izvlači je i u sledećem zabačaju kači mušicu za granu na drugoj obali. Spušta štap i zove me i kaže: “Probaj ti“. Dolazim na mesto. Voda jača i već vidim da nimfa #16 nema šta tu da traži, ali ipak probam. Posle tri zabačaja odlučujem da menjam nimfu i kažem Luki da mi treba nešto teže. Stavljam fazana i na prvo vođenje udarac. Imam veliku ribu na štapu. Posle 2-3 minuta vadim je napolje. U tom trenutku stiže ribočuvar Gile koji nas je čuo dole u kanjonu i počinje zajebancija kao i slikanje sa ulovom.

Tu smo odmorili i popričali sa Giletom. Gile je nastavio dalje, a mi nastavili sa lovom. Ulovi se nižu kao na traci. Dolazimo do Mujine brane gde Luka hvata par riba na suvu, a ja se opredeljujem za vir ispod brane i vadim par lepih riba, ali takode primećujem i ogromnu ribu koju procenjujem odokativno na nekih 2kg, koja nepomično leži na dnu. Zabacujem nimfu i nakon trećeg zabačaja vidim kako riba otvara usta i pomera se malčice u stranu. Kontriram i gledam kako riba otresa glavom i odlazi dublje u vir. Došlo mi je da vrisnem. Shvatam da nemam šta tu više da tražim i nastavljam dalje. Sustižem Luku koji sad baca nimfu i hvata par lepih riba. Pridružujem mu se i hvatam 3 komada od kojih je jedna ovo lepotica sa slike

Preskačemo deo kod Roke jer su kupači kod njega i iznad u jazu pokušavamo da pregazimo vodu ispod G vira i ja tada kažem Luki „Ne gazi mi ribu“. Luka me začuđeno gleda jer tu dubina nije veca od 20cm. Ipak iz kurtoazije ćuti i malo niže prelazimo reku. Ja zabacujem nimfu gde smo malopre trebali da pređemo i hvatam pastrmku od nekih 30cm. Luka se okreće i gleda me u neverici, a ja mu kažem: „Rekoh ti da mi ne gaziš ribu“. Sledi Lukin osmeh i rečenica „E jesi lud“! Tek tad nastaje ludilo posle silnih riba koje smo usputno uhvatili i to u G-viru meni omraženom mestu u kojem sam godinama imao najmanje ulova i gde sam kiksirao u Ligi. Zabacujem nimfu i kontam kako riba uzima i počinjem da je pecam na „Viđeno“ (što bi bosanci rekli). Luka seda 10 metara od mene i počinje šou. Kao dva penzionera plovkaroša sedimo i vadimo ribu za ribom. Smejemo se kao ludaci. Nakon nekih 20 tak minuta zezanja Luka vidno umoran odlazi da kuva kafu na Šarenom platnu, a ja pecam mali deo oko Linijine kuće i deo oko brvna iako već uveliko nezainteresovan za pecanje. Hvatam i tu par lepih riba i odlazim na kafu koju je već Luka skuvao. Uveliko je 14:30.

Dok sedimo i pijemo kafu, gledamo nimfe i pričamo o Open Gradcu stižu Dex, Žuća, Šijak i Peca. Šijak odmah raspaljuje roštilj i sa Žućom sprema klopu (ćevapi, grilovane tikvice, ljuta papričica, Sijakov domaći paradajz i luk iz bašte). Posle roštilja kontam da je za mene pecanje završeno. Nakon ručka Luka, Šijak i Peca odlaze uzvodno da pecaju, a ja sa Dexom i Žućom ostajem da kafenišem i varim roštilj koji je bio odličan.

Ipak negde oko 18 časova na nimfarški štap stavljam čekrk i strunu za suvu mušicu i odlazim da upecam neku ribu i izmeračim tj izguštam. U Šarenom platnu i Hladnom viru hvatam 5 dobrih riba na kamenjarku i tu se moje pecanje završava. U tome Peca i Luka dolaze i ja pakujem štap i krećemo kući. Njih dvojica su usputno još par puta zabacili, ali brzo odustaju jer su umorni od pecanja i vrućine koja nas je ošamutila. Sedamo u taksi i pravac Valjevo. Sledeća destinacija nadamo se biće Neretva dvadeset i nekog juna sa drugarima iz Sarajeva i Mostara. Ako odemo očekuje vas nova reportaža.

Veliki pozdrav i dođite i vi na Gradac – Moju Reku Uspomena.

Sreten Marić, mušičar u pokušaju