Moja prva mekousna pastrmka

Evo Ivane, kao što sam obećao, dostavljam ti reportažu o svojoj prvoj ulovljenoj mekousnoj pastrmci. Mislim da bi bilo zanimljivo da delom napravim reportažu ulova, a delom da dam neko svoje viđenje Neretve pred i za vreme 13. Kup Jadransko-Podunavskih zemalja

Na Neretvu kod Glavatičeva sam došao sa svojim klubom No1 Valjevo, iz Srbije, u sastavu Ognjen Glavonjić, Luka Dimitrijević i ja, u četvrtak oko podneva, 2 dana pred početak Jadransko-Podunavskog kupa. Došli smo ranije da pokušamo malo da se upoznamo sa rekom i “provalimo” šta radi.
Neretva je najlepša reka na kojoj sam do sad pecao, kristalno bistra, hladna, još uvek snežna. U to smo mogli da se uverimo, jer se sneg mogao još uvek videti na nekim od okolnih planina, odoljevajući Hercegovačkom suncu.

U principu, na Neretvi sam razlikovao dva tipa vode, prvi su titravci i brzaci i drugi veliki virovi. U prvima se prvenstveno nalazio lipljen, kao i potočna i kalifornijska pastrmka u delovima gde je postojao nekakav zaklon. U velikim virovima se krije tajanstvena “Meka”. Verujem da se sve ove vrste mogu naći i u drugim tipovima vode i da se pomeraju tokom sezone, ali ovo je bilo neko moje trenutno iskustvo, ograničeno sa dva kratka pecanja na dobro ispecanoj vodi.

Ova četiri dana u Glavatičevu nije hvatano uopšte mnogo ribe, a mekousne pastrmke najmanje. Ako se ne varam mislim da je zapravo izvađeno tek 20-ak mekousnih pastrmki, između svih timova, ako ne i manje. Mnogi su kačili velike primerke koje je u povišenoj i prejakoj Neretvi jako teško izvući, uz njihova mekana usta i nama nepoznat stil borbe. Ja sam imao sreću da moja riba nije bila prevelika, te da sam je mogao brzo izvaditi. Ovo je ujedno i jedina mekousna koju sam zakačio na Neretvi.

Proveo sam nešto više od pola sata pecajući jedan dobar ulaz u vir, menjajući teške nimfe, pokušavajući da vidim kako ćemo da pecamo ove virove na takmičenju. Mekousna mi je uzela tešku nimfu fazanku, koja mi je bila donja muva, ispod jakog brzaka, pri prvom provlačenju kroz tačno tu tačku. Muvu je uzela jako i odlučno, a ja sam odmah pomislio da na štapu imam mekousnu, jer je ona valjda bila toliko iščekivana i toliko sam mislio o njoj. Ribu sam odmah gledao da izvučem iz glavnog toka, što mi je pošlo za rukom. Posle par kraćih begova riba se našla u meredovu, pre nego što je stigla skroz da se umori. Ognjen me je sa ribom slikao i odmah smo je pustili nazad u vodu. Slobodna procena nekih 36-37cm. Ono što sam takođe primetio je da ribe u snažnoj Neretvi pružaju dobar otpor.

Ovo mi je jedan od najdražih ulova do sad, i jedno odlično iskustvo, i nadam se da ću uskoro ponovo imati priliku da negde pecam mekousne pastrmke.

Do nekog sledećeg susreta, bistro!

Marko Lazić