Milena je upecala klena

Milena je upecala klena

Ovo je priča o jednom lepom mušičarskom danu u kome su glavni akteri moja devojka Milena i ja kao spoljni momak. Milena i ja smo bili u šetnji pored Nišave. Poneli smo i pribor za mušičarenje i nekoliko mušica, da probam uloviti kojeg klena. Poželela je i ona da proba zabaciti mušicu. Nisam verovao da će nešto da upeca, jer ovo joj je bio prvi put da se susretne sa mušičarenjem

Pokazao sam joj osnove izbacivanja kanapa i objasnio razliku između varaličarenja i mušičarenja. Milena je pravi početnik. Shvatila je neke prve korake. Nije htela da vežba izbacivanje po livadi, jer je to bezveze – kako je rekla. Prvo lepše mesto na reci (širi prostor na obali, bez granja i ostalih prepreka) bilo je mesto gde je počela hrabro da izbacuje kanap prema vodi.

Posle par mršenja kanapa stvari su počele da idu sve bolje i bolje, mušica (bambula osica) je pala na površinu vode baš kako treba i onda BUM!!!
U početku je to bio zabrinuti pogled, jer nije verovala da ima ribu na štapu. Bio je to lep klen! Tada je shvatila uz osmeh i kasnije smeh koji je trajao i trajao da je ulovila lepu ribu na svom prvom pecanju.
Od sada je Milena naša nova koleginica – mušičarka. Nije htela da čuje da je to bila početnička sreća, kaže da su ženstveni pokreti učinili svoje, te smirenost i upornost.

Tako se ukratko izdešavalo njeno “vatreno krštenje”. Bio je to jedan lep dan u prirodi. Nadam se da neće odustati. Da navedem da klen i dalje pliva. To je bila njena želja!

Veliki pozdrav. Bistro!

Mušice od balze