Marjan Kolar, Slovenija

MARJAN KOLAR, DRŽAVNI PRVAK SLOVENIJE U MUŠIČARENJU 2009.

Godina 2009 je bila više ili manje u znamenju visokih voda. Na utakmicama dominirala je ubačena kalifa, a onih pravih “natur” utakmica je bilo vrlo malo. Bilo kako bilo, DP u mušičarenju bilo je uspešno završeno, a donijelo je i novog državnog prvaka u mušičarenju. Marjan Kolar je ove godine dočekao svoj trijumf.

Ovaj put imam čast govoriti sa novim, aktualnim državnim prvakom u mušičarenju.

Marjan, već dugo se znamo, a danas bi hteo, da se predstavite i našim čitaocima. Sa čime se još bavite pored FF (Fly fishing)?

Moje ime je Marjan Kolar, star sam 45 godina, u braku, otac dvojice divnih sinova. Imamo porodično poduzeće, koje nam oduzima mnogo vremena.
Svaki minut koristim za mušičarenje ili za igru golfa, koji me ove godine preuzeo isto kao prije mnogo godina mušičarenje. Zimi volim skijati, a često idem i na pecanje mladice.

Ko je “krivac” što volite mušičariti? Prvi počeci. Ko vas je naučio pecati?

Za mušičarenje me nadahnula moja sadašnja ekipa u sastavu Danilo Bižal, Edo Januš i Igor Pivk. Od svakog sam učio različitu tehniku, pa sam godinama stvorio svoju tehniku. To sam ove godine krunisao sa naslovom državnog prvaka.

Koju tehniku i taktiku pecanja primenjujete?

Moj omiljeni ribolov je na “kontakt”, sa mekšim štapovima i vrlo malim mušicama. Kod ovog načina imam i najviše uspjeha i to kod meni najdražih autohtonih riba, posebice kod lipljana.

Pribor i oprema koju rado koristite i preporuka za mlade. Imate li sponzore?

Svi moji štapovi su marke LOOP, obuća je marke SIMMS. LOOP je i sponzor štapova, koji su zaista fantastični. Najviše volim pecati sa štapovima AFTMA 2 ili 3. Moja preporuka mladima je, da prelepe momenata uz vodu ne može nadoknaditi ni jedan PC (računar), gostiona i slično.

Koje su vaše omiljene muhe ili grupe muha? Pravite li sami muhe na koje lovite?

Šta da kažem o muhama? Svaki mušičar ima svoju tehniku kako voditi mušicu, a od ovog je ovisna i uspješnost mušice. Osobno volim različite “uzpenjače”- emergere i naravno “gamaruse”, bez kojih uopšte ne mogu zamisliti ribolov. Kao što sam već rekao, upotrebljavam vrlo malene mušice, vezane na udicama broj 16, 18, 20 ili 22, sa otežanjem od “tungstena”. Od suvih mušica su mi najdraže razne “puhovke”. Moram reći, da nemam vremena, da sam vežem mušice, pa ih zbog toga najviše kupim u Bosni, u Hrvatskoj, u Sloveniji, a ”gamarusi” su najbolji oni iz Makedonije. Drago mi je kad lovim na svoju mušicu, a pored toga imam dobrih rezultata sa njima.

Šta mislite o mušičarenju sa obale, iz vode ili iz plovila (float tube, pontoon, čamac, …)?

Ja uvijek mušičarim sa obale, ponekad zalazim u vodu i pecam iz vode.

Kada najviše volite biti na vodi (mesec, doba dana, ujutro, po danu ili naveče)?

Ma, na vodi mi je najlepše u rano jutro, kad se priroda budi ili naveče, kad voda proključa, kako kažemo mi mušičari.

Koji su vaši omiljeni tereni, potoci, jezera ili more na kojima pecate?

Prekrasni tereni za mene su “lipljanski” tereni na rekama, kao što su Idrijica, Poljanska Sora, Savinja u Logarskoj dolini, Sava Bohinjka, pa reka Sava od Radovljice do Medvoda, gde možeš upecati i više kapitalnih lipljena (preko 50 cm) u jednom danu. Uopšte je ribolov svugdje u Sloveniji fantastičan. Moram spomenuti i rijeke u Bosni. Tamo možeš doživjeti pravi raj i fantastične momente u mušičarenju. Ne znam kako, ali poslednjih godina tamo rade pravo čudo sa vodama, pa je zato iz godine u godinu više interesa za mušičarenje na rekama u Bosni.

Koji je vaš najveći ili najdraži ulov?

Moj največji upecani lipljen je imao 55 cm. Rado bih napomenuo, da je moj stil pecanja samo uhvati i pusti. Nadam se, da taj lipljen još uvjek živi, pa će mi dozvoliti, da se sretnemo još jednom i vidimo ko je jači, spretniji i lukaviji.

Da li se bavite sa fotografijom?

Svaku upecanu (naravno veću) ribu, ako je moguće i fotografišem. Baš zbog toga sam nabavio maleni digitalac, koji je uvijek u džepu moga prsluka. Dobra fotografija mi znači više od trofeja na zidu.

Predpostavimo, da sam početnik, kojem nije baš sve jasno oko mušičarenja. Vaš savjet?

Sve što se doživi uz vodu teško je opisati. Zato je moja preporuka, da svako sam treba pokušati mušičariti. Unutrašnjeg mira nećeš nigdje naći tako brzo, kao pored vode. Počni tako, da ideš do vode, posmatraj starije i iskusnije mušičare, mnogo pitaj, a najviše probaj pratkički preneti na vodu sve preporuke, i puno pecaj.

Šta mislite o C&R, muharskim revirima, ekologiji in zaštiti životne sredine?

Kao što sam rekao, moj stil mušičarenja je “uhvati i pusti”. Samo tako ćemo očuvati naše autohtone ribe. Onaj tko želi uzeti ribu za hranu, neka to radi na komercialno-uzgajališnim ribnjacima. Što se ekologije tiče, uradićemo najviše tako, da za sobom očistimo, a druge opomenemo na taj problem.

Koji je vaš klub? Kako se dugo već takmičite?

Takmičim se za ribarsku udrugu Medvode, kako u ekipnoj tako i u pojedinačnoj konkurenciji. Vodeći ljudi udruge podupiru ekipu, pa nam zbog toga daju mnoge ugodnosti, a mi im to vraćamo dobrim rezultatima.

Koji su vaši dosadašnji uspjesi u takmičenju?

Sada sam prvi put državni prvak – pojedinac, ekipno smo bili više puta.

Postoji li interes za takmičenje u vašoj državi?

Do sada je bio interes za takmičenje u Sloveniji vrlo velik. Moje mišljenje je, da je Državno prvenstvo previše dostupno i na preniskom nivou. Organizacija je prepuštena dobroj volji ribarkih udruga i Ribiške zveze Slovenije. Nigdje ne možeš naći bilo kakav interes sa strane države, pa zato biti državni prvak u mušičarenju u Republici Sloveniji ne znači ništa više, nego lično zadovoljstvo.

Da li se sada nešto promenilo, od kada ste postali prvak države?

Ništa, samo žena spava pored prvaka. Ha,ha,ha. Promenilo se toliko, da sada počinjem sa ostalima članovima reprezentacije borbu sa sponzorima, koji će nam možda omogučiti da idemo na svetsko ili evropsko prvenstvo 2010. Ljubav prema mušičarenja ostaje ista kao prije, pa nema veze jesam li ili nisam državni prvak u mušičarenju.

U ime svih čitalaca sa prostora EX YU hvala na datom intervjuu i puno uspeha u životu, na takmičenjima i dobro zdravlje.

Napisao: Branko Konc