Madler od dlake divlje mačke

Kada je prolećna ishrana riba u pitanju stvari su prilično jasne. Organizmi sa pastrmkinog jelovnika, koji zavise od vremenskih prilika van vode, čekaju da za svoju aktivnost dobiju signale u vidu jače svetlosti, promene pritiska i temperature vode. Ukoliko je pastrmka svojim uzrastom opredeljena ka ishrani insektima iste znakove će čekati i sama ili jednostavno osmatrati šta se oko nje dešava.

Šta je sa ribama koje su se prestale hraniti samo insektima i pronašle izvor energije među sebi srodnim kičmenjacima, pa čak i među mlađim jedinkama sopstvene vrste? Pripadnice te kategorije su po pravilu starije i veće ribe koje svoje lovište i zaklone biraju prema svojim gabaritima i prema raspoloživim izborima hrane.

U uslovima hladnih martovskih voda njihova ciljna grupa nalazi se u dubljim delovima reka, na ulivu manjih pritoka i u delovima gde izvori svojom konstantnom temperaturom od 10 – 12 stepeni Celzijusa stvaraju uslove za nalaženje jata uklija, krkuša, peševa, potočnih mrena, golaća i ostalih pratećih vrsta salmonidnih tokova. Na takvim mestima možemo očekivati nalaženje aktivnih krupnih riba čije hranjenje možemo samo pretpostavljati budući da se dešava daleko od naših očiju i bez uobičajenih pokazatelja lovačkih aktivnosti.

Dok čekamo početke rojenja i korišćenja pribora na mušičarski najesencijalniji način, vreme možemo i moramo prekratiti tražeći baš takve primerke riba. Njihov lov predstavlja ispit upornosti i korišćenja imitacija koje će se svojom konstrukcijom i tehnikom prezentacije najviše približiti zoni hranjenja najlukavijih lovaca planinskih reka. Strimeri su, ako na trenutak zanemarimo imitacije velikih nimfi, pravi mamac za pretraživanje dubina i provociranje pastrmki koje love sitniju ribu. Pominjanje dubine treba shvatiti uslovno, jer u uslovima blago zamućenih voda i pojačanih vodostaja velike ribe mogu biti i na dubljim prelivima kao i oko prepreka u plićem vodenom toku, odakle će napasti svoj mali plen koji tada takođe slobodnije kreće u hranjenje.

Mnogo je imitacija osmislila mašta ribolovaca, a njihova zanatska sposobnost proizvela od dlake, perja i ostalih vezačkih materijala. Naše iskustvo stavlja na vrh liste najpominjaniju od njih, Maddler Minnnow. Imitacija smeđih tonova sa očiglednim naglaskom na velikoj glavi i skakutavom kretanju, kombinacija je iskustava prastarih lovaca severnoameričkog kontinenta i mušičara koji su bili voljni da sopstvenu kreatorsku sujetu podrede priznanju da je neko davno pre njih znao kako da spoji uživanje u lovu i nabavku hrane od koje je zavisio potpuno.

Imitacija koju vam ovom prilikom predstavljamo očigledno je samo odraz prvobitnog Madlera, ali sa željom da mu izmenom materijala i delimično načinom vezivanja promenimo stepen aktivnosti u vodenim strujama i povećamo otpornost na zubate čeljusti velikih pastrmki. Osnovna izmena sastoji se u ubacivanju duge i meke dlake divlje mačke na mesto repa i krila dok je telo od lamete, zamenjeno jakom dvostrukom niti konca u koju je upredena svetlucav veštački materijal sa funkcijom veće atraktivnosti i otpornosti na kidanje. Osim dlake mačaka odlično će poslužiti i dlaka kunića u svim bojama, uključujući i crnu i belu. Jednostavno, praktično, čvrsto i provereno u našoj praksi. Iako veoma cenimo osnovnu imitaciju, verzija sa dlakom divlje mačke preuzela je primat u našim kolekcijama i predstavlja osnovnu verziju strimera kojim se svakog proleća, ali i na izmaku sezone nadmudrujemo sa ozbiljnim i opreznim grabljivcima.

Za period koji sledi prenosimo vam jedno naše iskustvo sa ribama koje su donekle uspevale da prozru prevaru ili se zbog mnoštva prirodne hrane ponašale previše izbirljivo. Ukoliko takvim ribama, koje iz nekog od navedenih razloga odbijaju imitaciju aktuelnog insekta, provedete kroz polje lova ovu ili sličnu imitaciju, veoma je realno očekivati da će doći do silovitog nasrtaja na mamac. Jedan od bitnih uslova za ovakvu prezentaciju iznenađenja je da riba koju lovite ima solidnu veličinu, a samim tim i naviku i pouzdanost u lovljenju ribljeg plena. Vođenje ovakve imitacija možete prilagođavati trenutnoj poziciji, obalama, konfiguraciji dna. U rano proleće vođenje bi trebalo biti nizvodno i poprečno uz neritmično oštro i kratko povlačenje strune. Pri kraju putanje pustite da struja sama ubrza mamac u lučnom završetku pitanje. Nakon toga ga možete još par puta pokrenuti ka sebi ako je struja na vašoj strani reke mirna, jer se veoma često desi da velika riba doprati mamac sve do trenutka njegovog smirivanja u plićaku.

Nadamo se da će step by step prikaz izrade dopuniti našu kratku priču i omogućiti vam da i sami vežete ovu verziju Madlera i proverite njene navode.