Letnja ishrana pastrmke

 Entomologija: PASTRMKA I NJENA LETNJA ISHRANA KOPNENIM INSEKTIMA

Crni kopneni dvokrilci (Bibio sp.)

Ponekad pastrmke mogu da se obilno hrane i dvokrilcima koji žive na kopnu, a desi se da u većem broju padnu na vodu. Tipičan primer ovakvog insekta je Glogovka (Bibio marci), koju mušičari već vekovima imitiraju, iako je njen značaj za ribolov realno manji nego što je značaj bilo kog vodenog insekta.

Verovatan razlog za uspeh Glogovke, kao veštačke mušice je u tome što ona podseća na bilo koju crnu mušicu, a takvih ima mnogo.

Glogovka leti krajem aprila i u maju mesecu (u vreme kada cveta glog). Ima crno dlakavo telo, belo – siva krila i dve vrlo duge noge koje karakteristično vise dok insket leti. Dužine je 10 – 15 mm i ponekad se zaista može videti u većem broju nedaleko od vode, a posebno tamo gde ima drveća. Klasična Glogovka (Hawthorne Fly) je sasvim dobra imitacija iako ima i savremenijih na kojima su napravljene dve duge noge.

Postoje i mnoge druge vrste roda Bibio koje se ponekad mogu naći na vodi. Sve su crne boje sa svetlo sivim do belim krilima. Standardna mušica koja imitira ove insekte zove se Black Midge u veličini oko broja 16. Crne mušice uvek mogu da budu uspešne u lovu pastrmke, a da li baš imitiraju članove roda Bibio – to možda i nije najvažnije, dok god ih riba uzima.

Mravi (Hymenoptera)

Od nivoa mora do najviših planinskih predela mravi su prisutni u svim vrstama staništa i zastupljeni su velikim brojem vrsta (oko 12.000). Bilo da u vodu dospeju padanjem sa grana, priobalne vegetacije, ili za vreme svog svadbenog leta, ne postoji gotovo nijedna riblja vrsta salmonidnog regiona koja se u takvim prilikama neće bogato hraniti.

Pažnju zaslužuje razmišljanje da određene vrste insekata i njihove predatore povezuje i nešto više od vizuelnog opažanja. Naime, primetno je da pastrmka sakuplja mrave u bilo koje doba godine, čak i kad u njenoj blizini postoje mnogo primamljiviji zalogaji insekata. Jedino logično objašnjenje može biti da poseban afinitet sledi iz specifičnog ukusa koji prouzrokuje mravlji kiseli odbrambeni aparat.

Pastrmka se mravima hrani na površini ili neposredno ispod nje. Nakon jakih letnjih pljuskova ili za vreme vetrovitih dana, ogroman broj mrava biva oduvan ili spran u vodu. Ti insekti veoma kratko plivaju površinom, a nakon toga ih voda kroz brzake i vodopade potopi i nosi ispod površine. Pastrmka ih presreće na mestima koja svojim čulima identifikuje kao zone na kojima podvodne struje koncentrišu hranu. Pogodne imitacije ovakvih mrava su one izrađene od konca (Hardshell Ant), naglašene siluete i sa veoma malo namotaja nogu. Treba ih imati u veličinama od 12 – 18 jer i veličine prirodnih mrava variraju od vrste do vrste. Tehnika lova u ovakvim situacijama je uobičjena za vlažne mušice. Pošto je određivanje momenata kad pastrmka sakuplja mrave u dubini gotovo nemoguće, pravi trenutak za ovakav pokušaj je svako neobjašnjivo odbijanje drugih imitacija, u vreme kad se njima normalno lovi.

Od kraja jula pa do kraja septembra iz brojnih mravljih kolonija poleću krilate ženke da bi se parile sa mnogo manjim mužjacima. Nijedan vodeni insekt ne može izazvati takvu euforiju kod riba kao kad velike mravlje ženke, skromni letači, počnu padati po površini. Rojenje mrava se odvijaja gotovo istovremeno na prilično širokom prostoru, sa milionima jedinki u vazduhu, pa srazmerno veliki broj završi i na površini reka. Čim jednom dodirnu vodu mravi se sa nje više ne mogu podići, pa su lak plen pastrmki. Ona ih skuplja polako, te se na površini vide samo koncentrični krugovi. Imitacija krilatih mrava, osim veličine mora imati odgovarajući oblik, boju, a svetlucava imitacija krila pospešuje njihovu lovnost (Brown Flying Ant i Black Foam Ant). Pastrmke se u lovu na mrave lociraju na mirnijim delovima reke, pa im se imitacije moraju baciti sa bezbedne daljine i dosta uzvodnije od mesta gde uočavamo aktivnost ribe.

Tvrdokrilci (Coleoptera)

Tvrdokrilci ili bube su neverovatno brojan red insekata. Ima ih preko 360.000 vrsta u 125 familija. Drugim rečima 25% od svih postojećih životinjskih vrsta su bube. Karakteristika buba je da im je prvi par krila modifikovan u čvrsti pokrov, koji se ne koristi za letenje već ima zaštitnu ulogu. Ovi insekti imaju potpun razvoj sa poznatim stadijumima: jaje, larva, lutka i odrastao insekt. Postoje tvrdokrilci koji žive i razvijaju se u vodi, ali njihov broj nije veliki, niti oni predstavljaju značajnu hranu za pastrmke. Međutim, ponekad se kopnene bube javljaju u velikom broju, mogu da dospeju do reke i tada pastrmke neće propustiti priliku da se dočepaju dobrog zalogaja. Najčešće se one nađu na vodi zahvaljujući vetru.

S obzirom na broj vrsta tvdokrilaca koji postoji, kao i na ogroman asortiman njihovih boja praktično je nemoguće nositi u ribolov imitacije čak ni malog dela pripadnika toga reda. To nije ni nužno, jer se potreba za imitacijom neke bube ne javlja jako često. Zbog svega toga može da se preporuči samo jedna jednostavna imitacija koja će poslužiti ako dođe do potrebe da se lovi na nju. To je klasična mušica iz Velsa sa neobičnim imenom Cock-y-Bondhy. Iako je ona imitacija jedne vrste buba koja se tamo javlja, koristi se uspešno širom sveta, jer podseća na veliki broj buba (Coch-y-bondhy Beetle varijanta). Njen izgled će biti adekvatan za imitiranje velikog broja buba crne ili crno-braon boje. Pri tome, to je mušica širokog spektra primene koja će poslužiti dobro i kao imitacija drugih insekata sa tamnim i punijim telom. Postoji i veliki broj drugih imitacija, ali je pitanje koliko su one potrebne, u uobičajenim ribarskim uslovima, kod nas.

Skakavci (Orthoptera)

Ishrana pastrmki koje nastanjuju delove reka, gde su obale planinske livade, ne može se zamisliti bez skakavaca. Kao i većina kopnenih insekata interesantni su ribama samo u svojoj zreloj fazi života. Prirodni skakavci odvajkada su poznati kao posebna poslastica u bilo kom trenutku leta i jeseni, pa postoji i veliki broj njihovih imitacija. Međutim, pojačana upotreba insekticida dovela je do nestanka ovih insekata u mnogim sredinama. Engleska je jedan od takvih primera, pa su mušičarske imitacije skakavaca tamo izgubile svaki smisao. Na sreću i riba i ribolovaca, još uvek čiste sredine imaju značajne populacije ovih insekata. Imitiranje zavisi od njihovog izgleda, a među pripadnicima raznih rodova postoje i razlike u boji i veličini. Generalno skakavci su veoma slični jedni drugima, pa jedan tip imitacija, za koji utvrdite da na vašoj vodi daje rezultate, treba doterivati samo u boji tela ili krila i veličini koja mora biti primerena trenutno aktuelnoj ribljoj hrani.

Telo skakavca čine glava sa velikim očima i par pipaka, te grudni deo na kome su tri para nogu od kojih je zadnji par višestruko uvećan i služi za skakanje. Abdomen je konusno izdužen, a pokrivaju ga dva para krila, od kojih su gornja čvršća i služe osim za letenja i kao zaštita donjem nežnijem paru. Oblik krila dosta podseća na krila tularaša, pa mnoge imitacije tularaša mogu biti lovne u situaciji kad se riba hrani skakavcima i obrnuto. Pri imitiranju se mora voditi računa o proporcijama imitiranog insekta i boji abdomena. Imitiranje nogu doprinosi još većoj realističnosti imitacija, ali nije presudno.

Od vrelih julskih dana pa do prvih novembarskih snegova, skakavci se na planinskim poljanama sreću u velikom broju. Od vrsta koje pri skaknju koriste i krila pa njihov skok može biti i desetak metara, do običnih skakača, čiji je skok dug jedva pola metra. Najveću pažnju u lovu imitacijama skakavaca moramo usmeriti za vreme kosidbe planinskih livada, kada se ogroman broj ovih insekata skloni u uski, netaknuti pojas vegetacije uz vodu. Skok ili puzanje po travi veoma često završi u reci. Nema gladne pastrmke koja neće reagovati, odmah, po padu insekata.

Kao i sve plivajuće imitacije, skakavac (Parachute Hopper) se navodi na mesto gde vidimo da riba lovi ili pretpostavljamo da očekuje svoj plen. Očekivanje znakova na vodi nije moguće, jer je teško pretpostaviti kad će neki od insekata pasti u vodu. Imitacijama skakavca se pretražuju izgledna mesta ili ga nudimo nekoj od riba koje odaju svoje prisustvo, uz našu pretpostavku da se u tom trenutku ona hrani kopnenim insektima.

U uslovima niskih letnjih vodostaja i prozirne vode treba servirati imitacije sa bezbedne udaljenosti i što je moguće tanjim predvezom.

Goran Grubić i Aleksandar Panić, decembar 2001. godine
(Izvod iz knjige “Znakovi na vodi” po izboru autora)