Lappland II deo
Lappland II deo
U prvom delu reportaže o Laplandu i ribolovu sa dugarima smo imali lepa iskustva u lovu lipljana, pastrmki, ali i štuke. sada sledi mušičarenje na jednom od najboljih terena u Švedskom Laplandu – Amarnes (reka je isto Vidaelven).
Amarnes
Posle odličnog ribolova odlučujemo da odemo narednih sedam dana provedemo u Amarnesu na reci kojoj smo lovili u donjem toku, Vidaelvenu i njegovim pritokama. Putovanje do kampa, gde nam je Mario rezervisao smeštaj i raspremanje. Smeštajem smo prezadovoljni. Što bi rek’o Troka – to je to!!!
Pritoka
Otišli smo po dozvole i odlučili da tog dana pecamo na jednoj manjoj pritoci Vidaelvena. Reka širine 15-20 metara, a kako se ide uzvodnije reka je uža i plića. Gaćo i Troka ostaju na prvom mestu kraj reke koje smo ugledali. Bilo im je odlično i lipljan je u tom delu aktivno kupio. Mario, Nedeljko i ja idemo uzvodnije i raspoređujemo po sistemu gde želiš loviti. U gornjem delu nije bilo nešto ribolovaca. Stajem na dubljem mestu i osmatram teren, a na tipet stavljam kedisa na 14tici i lagano bacam uzvodno i pretražujem. Vreme je bilo oblačno sa slabim sunčanim intervalima. Voda i pored pododela i neoprena poprilično hladna, nije bilo prijatno duže vreme stajati u njoj. Odjednom ispred mene bupp, buupp… lipljen na svega dve metara od mene kupi li kupi i po viđenju bili su to krupniji komadi. Probavam jednodnevke, kedise ma ništa neće…, a onda tajni adut midž na 22-ci. Prvi prolaz, muvu uopšte i nevidim i ploppp – eto ga! Zamaranje i već osmislio gde da se uslikam, ali lipljan je imao drugi plan, kreće nizvodno i pumpa silovito, polako se krećem nizvodno i eto ga u meredovu.
Večernji cug
Mario je lovio na imitacije kedisa i fino se napecao. Troka i Gaćo su lovili na jednodnevke u donjem toku. Primećujemo da je lipljenov jelovnik u ovoj reci prilično drugačiji nego što smo očekivali. Umesto krupnijih imitacija koje smo spremili, na repertoaru su bile sitnije muhe. Gornji tok je živopisniji, dosta manjih virova i preliva, a riba oprezna i sitnija nego u donjem delu. Atrakator muha kad kad donese lep ulov. Smrznuti, se vraćamo na ručak. Kuhinja naravno pod rukovodstvom šefa Maria sa svojim specijalitetima, a tu je i Troka sa kojekakvim iznenađenjima. Ja sam kao najmlađi član bio zadužen za smirivanje čokolada!
Večernji cug – pecam odmah ispod kampa, rolujem strimere u nadi da ću zakačiti potočaru ili rodinga (zlatovčicu). Leže se oko 22h i ustaje oko 7h.
“Ništa“
Jutro osviće. Troka je već za stolom vezuje adute, priključujem se, jer nemam sitnih muha. Mario pristavio za kafu, Gaćo na terasi duvani. Ovog dana Gaćo i ja u ekipi, a Mario, Troka i Nedeljko u drugim kolima. Posećujemo gornji tok jedne pritoke. Reka je izuzetno bistra, obala je stenovita kao i dno. U toku se nalaze ogromne stene. Bujičava i brza sa dosta manjih slapova. Lepota koja se retko viđa. Problem je što u ovoj reci obitava potočara koja je preko dana izuzetno oprezna te su nam preporučili da je lovimo po mraku. Sve slike sa velikim potočarama koje smo viđali u kampu su ulovljene po mraku. Ribolov preko dana je davao sitnije potočare. Troka se poput indijanca šunja, leži na steni i strpljivo baca. Mario je bacao na prelivu.
Gaćo i ja odlučujemo da odemo na reku gde smo predhodnog dana lovili, došli smo na mesto gde su on i Troka lovili. Vetrovito vreme, i lipljan koji je ćapao muhe. Ali iako je po površini bio pravi bal sa hiljadama jednodnevki, on je kupio one u filmu, emerdžere. Gledam po kutijama i samo jedan emerdžer, udica slaba, ali nisam ni očekivao da će mi ove muhe trebati, tako da ih nisam ni vezivao.. Muha je radila, ali je bio problem jer imamo samo jednu. Uveče se odlučuje da se pristupi vezivanju emerdžera piroćanac ili još bolji Trokin naziv ove muve – “Ništa“!
Od gospodina Seada (Seje) Cerića iz Danske smo dobili vrlo kvalitetne proizvode (konce, makaze, kontrapincete, bobine itd.) iz njegove firme Veevus koje smo rado koristili pri vezivanju muha.
Mesečina
Probali smo i noćni ribolov. Troka je uspeo da zakači jednu manju potočaru. Mario je imo peh da mu je spao celi predvez, nije mu se dalo otići do auta po mraku da to promeni. A veče je bogato kulturnim programom. Naime kad odlazimo na počinak već posle 10 minuta kreće filharmonijski orkestar Prijedora (Gaćo), a posle njega se priključuje u drugom činu i filharmonija Zenice (Mario), note pršte na sve strane! Budni slušamo taj koncert do duboko u noć!
Dvoručnjaci, rotacija!
A danas revir na redu! Nedeljko je odlučio loviti na divljem delu. Odlazimo po dozvole. Dozvola se mora rezervisati dan pre, dozvoljeno je 12 ribolovaca na delu na kome lovimo. Pretežno svi love pastrmku, jer sezona na ovom delu traje od 25og avgusta do 15og septembra i tada se očekuju trofejne potočare i roding. U reviru je napomenuto da se peca po sistemu rotacije, to jest ne zadržavati se duže od 15-20min na jednom mestu, svi koji pecaju dvoručnjacima u ovom roku uspevaju da pokriju veliki deo terena svojim tuba strimerima. Čuvara je na vodi svakog dana. Uz obalu izlovljavaju sitne primerke potočare zbog provere genetika kao i populacije.
Trka za lipljanom
Odlazim nizvodno od mesta na kome smo ostali, a ostatak ekipe ostaje na tom delu. Jedno fino mesto sa krupnijim kamenjem po sredini toka i titravcima, ali problem – tu već stoji ribolovac, sačekao sam da on otpeca. Lipljan obično nije počinjao da radi pre 10h. I dočekao sam svojih 5 minuta. Bacao sam atraktora, posle par zabačaja diže se riba od koje imate onaj dobro poznat osećaj u stomaku, prevario se u uzimanju muhe, a u glavi misao samo da tipet izdrži i prisećanje kada sam ga zadnji put promenio. Riba pruža silovit otpor, štap nategnut i onda rodeo, riba ulazi u jaču struju i kreće nizvodno, ode beking. I šta bi drugo nego trčanje nizvodno, na sreću nizvodno se nalazi jedan manji vir, gde se reka smiruje kao i lipac. Ispod mene se zamara potočara, a tu je i publika, a ja se mučim sa lipljanom, koliko god da ga privučem on se vrati nazad. Potočara je vani, slika se srećni ribolovac, a dvojica posmatrača ribolovaca se premeštaju blizu mene. Taman na vreme za slikanje. Drhtanje i neopisiv osećaj zadovoljstva i sreće, celo telo se trese, dok držim lipca i slikaju me.
Ajmo opet, trči!
Nazad u vodu i vraćam se na poziciji gde sam ga ulovio, na tipetu gnat i posle par zabačaja, ne opet. Udarac i lipljan ostaje prikucan na mestu gde je uzeo, veliki pritisak vršim na njega, ali se neda. A onda sledi isti scenario kako sa predhodnim, uleće u jaču vodu i kreće silovito nizvodno. U jednom momentu uopšte nemam osećaj da li je riba još na štapu. Kad se lipljan spustio u vir brzo namotavam beking i deo kanapa, nastavlja se pumpanje. Koliko god da ja nategnem lipca on ode par metara dalje. Već mi se ruka počela umarati od tenzije. Kolega ribolovac koji je malopre uhvatio potočaru prilazi i gleda. Već sam posumnjao da će tipet da izdrži. Ahhh, odahnuo sam evo ga u meredovu. Osmeh se ne skida sa lica. Najbolja borba sa ribom koju sam imao u životu. Držim lipca u vodi i divim se snazi ribe. Otplivo je čim sam ga pustio, iako je potrošio dosta snage u borbi.
A uzvodno gde je ostatak ekipe takođe ludnica!!! Troka je uhvatio takođe dosta riba. A Mario i Gaćo su uživali na jednom mirnijem delu i kristalnoj vodi. Svi su očarani lepotom reke kao i bogatstvom krupnih primeraka. Večernji cug prolazi uz neizostavne komarce i knotove (sićušni insekt poprilični alav). Dosta smo finih riba izvadili.
Svi umorni i zadovoljni odlazimo, koristim pogodnosti saune da se zagrejem i opustim mišiće zgrčene od hladne vode. Večera se servira i sledi odmaranje koje smo svi jedva dočekali.
Nastavak sledi
Tekst: Jovan Ognjanović – Ogi
Foto: Mario, Troka, Gaćo i Ogi
Komentariši