Lapland 2016. III deo

Lapland 2016. III deo
Troka i ja na jezeru

U prava dva dela reportaže o Laplandu smo puno toga lepog doživeli, ali sledi finale sa odlascima na jezera u okolini i ulovom lepih pastrmki. Posle je sledio povratak kući koji nam je svima teško pao, jer se rastajemo s dugarima, jezerima, rekom, njenim potočarama i prelepim lipljanima.

Jezersko mahanje

Troka vazda govori o jezerima i prilici da se uhvati zlatovčica. Odmah sam pristao na ideju da obiđemo par jezera u okolini. Ima se dobro pešačiti do svakog. Ostatak ekipe pristaje, e tu kreće dramaturgija. Trokić gleda u GPS i krećemo mi u neko bespuće, nit ima puta, strmina i divljina. Sejdo je bio poprilično besan i usput galamio. Pod punom ratnom opremom i u wadersima krećemo se kroz bespuće blizu granice sa Norveškom.

Priroda je malo reći nestvarna.

Troka i ja idemo jačim tempom ne bili izbili na jezero, a ostatak ekipe ide sporije. Konačno jezero, zabacujemo, ali bez uspeha da zakačimo koju ribu. Troka suši čarape i cipele na vatri, a ja mezim kavijar i borovnice. Ostatak ekipe je izbio na drugu stranu brda tako da smo se mimoišli. Gaćo je imao peh da padne na granu i povred jagodicu, ali Mario travar ima melem koji je sve rešio.

Jezero broj dva, sada u ekipi samo ja i Troka, a usput nas prati pas rase sibirska lajka, impozatna zver. Divili smo se snazi psa dok ga gledamo kako utrčava u šumi u potrazi za divljim životinjama. Krajolik – pa malo je reći da smo bili oduševljeni rekom koja se survava sa brda uz brojne vodopade i kaskade, a tek jezero. Kristalne je boje. Teško da ćemo moći bez čamca, a na obali ima već par komada, pa smo posudili jedan. Udarac na strimera, ali nisam odreagovao dobro i riba spade, početak je obećavao. Troka je već ekspert za pecanje na jezerima. Vide se znakovi na vodi – vakovi, a mi se žurno približavamo i zabacujemo naše muhe. Ako ne preplašimo ribu čamcem uspeh je gotovo zagarantovan. Vozikamo se po celom jezeru i tražimo vakove. Za mene je ovo sve novo iskustvo. Troka neprekidno maše u nadi da mu potegne neka zlatovčica. Pauza uz sušeno meso irvasa, sira, konjaka i koja još gara.

Prelazimo na manje jezero smaragno plave boje. Svuda vidimo vakove, ali nije lako dobaciti. Troka peca na odsečenoj obali i ugleda pastrmku koja pliva tik ispred njega na dubini od oko 1,5m – nabačaj muhe i za Trokinu čudo riba se lagano kreće ka imitaciji i uzima. Pristižem sa meredovom i snimam svaki segmenat borbe sa ovom ribom. Troka razočaran, jer nije zlatovčica, ali svejedno je prekrasna riba. Utekli smo sa jezera zbog nadolazećeg nevremena.

Ostatak ekipe je proveo vreme u lovu lipljena. Uhvatili su par dobrih cugova kao i nova mesta tako da ulov nije izostao. Uglavno se lovilo na gnata kao i predhodnih dana, a i na moju modifikaciju već pomenute muhe. Oni najveći baš teško izlaze iz vode. Muka se mučila da se zamore. Gaćo i Mario nam prepričavaju svoja iskustva u lovu lipljana. Gaćo je pripremio klopu i svi zadovoljni prihajasmo stolu. Uživamo u hrani!

Groznica traje

Nova mesta. Mene ne popušta želja da uhvatim neku veliku pastrmku. Dok ostatak ekipe ganja lipljena, ja bacam strimere. Imam neprimeren pribor za velike ribe, pa 4-kom bacam malene strimere. I desilo se, riba je zgrabila strimera na samo par metara od mene. Nisam ni mogao lupiti kontru, jer je štap već bio u kifli, par sekundi i riba samo pušta strimera, udica nije probila čvrstu čeljust. Rešio sam sutradan da sa jačim priborom prečešljam ceo vir. Vreme nestabilno sa vetrom i slabom kišom. riba shodno vremenu takođe neaktivna.

Sutradan Mario i ja uzimamo sedmice štapove i češljamo vir. Neprekidno bacam skoro dva sata velikog dvodelnog strimera. Noga pred nogu i lagano pokrivam svaki deo ogromnog vira. Na kraju uz najaču struju na nekih 25 metara od mene silovit udarac, ovog puta dajem jaku kontru i kreće borba. I pored prezategnute kočnice riba se opire neverovatnom snagom. Siguran sam u predvez tako da bojaznosti nema. Već se borim par minuta, a Mario sve to posmatra. Onda je riba rešila da zavuče kanap ispod stene i dok sam se borio da prebacim kanap riba je spala. Veliko razočarenje, ali to je sastavni deo ribolova. Prilazi mi Mario, teši me i uz cigaru se polako smiruje telo od šoka.

Sumrak Troka i ja smo opet na prelivu. Troka pokušava prevariti ribu, ali ni jednu muhu neće da uzme. Ulazim i ja u vodu i naizmenično pokušavamo da je prevarimo. Kupila je sitne crne midževe ispod površine tj. u vodenom filmu. Kiša koja slabo pada možda nam pokvari ribolov. Na tipet stavljam suspending mrava i eto je riba! Ali puca mi predvez! Ponovo ćorak. Izlazimo iz vode i kuliramo. Slušamo Troku koji ima hiljade priča, svi se hvatamo za stomak od smeha. Retke prilike da se čovek toliko ismeje.

Zadnji dan u Laplandu, Troka i ja ponovo na usponu i želja za zlatovčicom. Ovog puta smo se peli na najviši uspon. Pogled na kompletan krajolik nas je ostavio bez reči. Jezero i talasi koji me zapljuskuju dok pokušavam po jakom vetru da zabacim muhu što dalje od sebe. Nije išlo, opet bez uspeha. Povratak umorni i krepani. Ipak ceo dan sam prepešačio i to u wadersu. I ništa!

Povratak

Pakovanje i polazak u večernje sate. Na nebu nas ispraća Aurora Borealis. Malo dremam. Krećemo se ka Arbogi. Ja sam sa Gaćom i Sejdom u kolima, Mario i Troka u drugom autu. Stižemo rano izjutra. Pozdravljamo se sa Gaćom i Sejdom oni idu dalje. Troku ispraćamo na voz za Geteborg, zajedno sa rogovima od jelena koje je našao u šumi!
Sutradan me Mario vozi na aerodrom, pozdravljamo se. Let za Beograd. Tuga zbog povratka iz kompletnog zen stanja. Čekaju me Ivan i Zvonko na aerodromu Surčin. Putujemo do Novog Sada, ja ne prestajem s pričom, a oni iskusno slušaju i uživaju. Svraćamo zajedno kod Ivana na kafu piće i meze, a ja nastavljam da pričam svoju priču o nestvarnom Laplandu, ribama i dobrim ljudima sa kojima sam imo prilike da lovim i budem!

Velika zahvalnost mojim prijateljima. Pored ovakvih ljudi svet je zaista lepo mesto. U prvih par dana povratka nisam bio ni svestan najbolje šta mi se dogodilo! Hvala svima koji su učestvovali u ovoj avanturi.

Tekst posvećujem dobrim ljudima sa kojima sam rame uz rame lovio, smejao se, jeo, motao muhe i pio konjak!

Bistro prijatelji do neke nove avanture!

Tekst: Jovan Ognjanović – Ogi
Foto: Mario, Troka, Gaćo i Ogi