Krpelji: pošast iz trave

Krpelji: pošast iz trave

krpel u dve slike web

Krpelji: pošast iz trave

Strah od uboda krpelja je osnovan, jer ovi insekti, mogu da prenesu mnoga oboljenja, a najčešće je zapravo lajmska bolest, sistemsko infektivno oboljenje koje izaziva bakterija Borrelia burgdoferi, koja se u organizam unosi ubodom zaraženog krpelja.

Oboljenje se javlja kod ljudi i životinja. Zapaljenskim procesom mogu biti zahvaćeni svi organi i sistemi, a najčešće koža, nervni sistem, zglobovi i srce.

Osetljivost na infekciju je opšta, i oboljenja su registrovana u svim uzrasnim grupama humane populacije, bez obzira na pol, rasu i druge karakteristike ljudi. Rizik od zaražavanja je veći kod osoba čiji stepen izloženosti staništima krpelja traje duže, bilo da im je to profesionalna delatnost (šumski radnici, stočari, radnici koji održavaju parkovske površine, vojnici) ili da su povremeno izložene napadu krpelja (lovci, ribolovci, rekreativci, kamperi).

Šta je krpelj i šta uraditi ako primetimo krpelja u koži?

Krpelj spada u grupu životinja koju zovemo zglavkari ili člankonošci i nalaze se u prirodi na zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. Na glavi krpelja se nalazi rilica kojom siše krv. Krpelj neosetno ubada rilicu u kožu, i posle uboda može da ostane čvrsto pripojen za kožu više dana, dok se ne nasisa krvi. Krpelj se u koži otkriva slučajno. Primetimo ga tek kad se jave posledice uboda: postane veliki jer se nasisao krvi (kao bradavica). Ponekad se na mestu uboda javi upala kože ili se javi alergijska reakcija na ubod (crvenilo i svrab). Ukoliko primetite krpelja u koži, treba ga što pre odstraniti. Treba znati da nema razloga za paniku, jer nije svaki krpelj zaražen , a i da jeste, to ne znači i da će se neko razboleti. Važno je znati da se pravilnim i pravovremenim odstranjivanjem krpelja znatno smanjuje rizik od infekcije.

AKHGEE  e30bdbebcdeea039be41d992fbe04d44

Kako se krpelj odstranjuje iz kože?

Najsigurnije je da se javite zdravstvenoj službi, da ona to stručno obavi. Ukoliko ste odlučili da to sami obavite, treba znati sledeće: krpelja ne treba gnječiti, kidati, čupati, niti premazivati raznim hemijskim supstancama (alkohol, etar, ulje, aceton, benzin i dr.), već je najbolje odmah obratiti se lekaru da on to stručno uradi. Ukoliko to odmah nije moguće, pokušajte samostalno pravilno izvaditi krpelja, tako što ćete  pincetom uhvatiti krpelj što bliže koži i polako ga izvući, a nakon toga mesto uboda dezinfikovati. Kasnije se obavezno javite lekaru, koji će utvrditi da li je krpelj izvađen u celosti, a u slučaju da nije, on će stručno odstraniti rilicu iz kože i staviti vas pod zdravstveni nadzor, u cilju pravovremenog otkrivanja prvih simptoma ove bolesti.

TickRemovalTweezers web

Kako saznati da li je krpelj zaražen bakterijom Borrelia burgdoferi?

Stručnjaci Instituta za epidemiologiju VMA, svake godine, počev još od 1989. godine, ispituju na prisustvo krpelja određen broj lokaliteta na teritoriji Beograda, a koji su posebno privlačni i atraktivni za ljude, kao što su Košutnjak, Avala, Topčiderski park, Banjica i Ada Ciganlija. Rezultati ispitivanja aktivnosti krpelja ukazuju da njihova brojnost i pojavljivanje u prirodi variraju u zavisnosti od klimatsko-meteoroloških uslova, dok je utvrđena zaraženost krpelja bakterijom Borrelia burgdoferi, zavisno od lokaliteta iznosila od 15% do 35%, prosečno 23%.
Rezultati našeg višegodišnjeg rada sa pacijenata koji su se javili u ambulantu Instituta za epidemiologiju VMA zbog uboda krpelja, ukazali su na deset puta veći rizik od infekcije i oboljevanja od lajmske bolesti u grupi onih koji su sami i na razne nepropisane načine odstranjivali krpelja. Zdravstveno vaspitni rad na značaju pravilnog odstranjivanja krpelja uticao je da nam se sve veći broj osoba sa ubodom krpelja javlja u ambulantu radi stručnog odstranjivanja krpelja. Pacijenti koji se jave kod nas na pregled, imaju i tu mogućnost da za 15 minuta dobiju rezultat da li je odstranjeni krpelj bio zaražen bakterijom koja izaziva lajmsku bolest, i zavisno od toga dalje preporuke. Obaveštavamo sve građane da se za sve informacije mogu javiti na telefone 3609-367; 3609-332 ili lično Institut za epidemiologiju VMA, V sprat, sobe 11 i 12.

Kako prepoznati lajmsku bolest i da li se lajmska bolest leči?

Klinička slika lajmske bolesti se uglavnom odvija po stadijumima sa različitim manifestacijama u svakom stadijumu. Koža je jedan od organa koji je najčešće zahvaćen u infekciji uzročnikom lajmske bolesti. Promene na koži nakon uboda krpelja mogu biti posledica lokalne reakcije na mestu uboda, u vidu crvenila prečnika 1-2 cm, koje nema tendenciju daljeg širenja i spontano se povlači nakon 2-3 dana. U preko 80% slučajeva prvi znak bolesti je prstenasto cvenilo (eruthema migrans), koje se javlja između prvog i trideset šestog dana nakon infekcije. Eritem je bezbolan, periferno se širi i može dostići preko 30 cm u prečniku, sporo se povlači, i ako se ne leči može da traje nekoliko nedelja. U navedenom periodu sa ili bez prisustva eritema mogu se javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i uvećanje limfnih žlezda. U ovom stadijumu važno je prepoznati oboljenje i primeniti adekvatnu antibiotsku terapiju, koja najčešće dovodi do izlečenja. Kod nelečenih i nedovoljno dugo lečenih bolesnika mogu se nekoliko nedelja ili meseci posle infekcije ispoljiti manifestacije 2. stadijuma lajmske bolesti na centralnom i perifernom nervnom sistemu, zglobovima i srcu. Efikasno lečenje rane faze antibioticima, obično sprečava nastanak kasne faze  bolesti i ispoljavanja teških hroničnih formi lajmske bolesti koje mogu dovesti do gubitka radnih sposobnosti i trajnog invaliditeta.

Kako se zaštititi od uboda krpelja?

Postoje mere kojima smanjujemo rizik od uboda krpelja i one se mogu odnositi i primeniti na samo stanište krpelja, i podrazumevaju redovno košenje trave, uređenje terena uklanjanjem i spaljivanjem niskožbunastog rastinja, kao i primenu hemijskog tretmana. Međutim, treba imati u vidu da ove mere nikako ne znače potpuno uništavanje krpelja, već samo značajno smanjenje brojnosti krpelja na nekom lokalitetu. S toga je više puta predlagano, da se po uzoru na mnoge zapadne zemlje, takvi lokaliteti vidno obeleže tablama, kako bi ljudi znali u kakvo područje ulaze i pravovremeno primenili neku od mera lične zaštite, bilo zaštitom kože odećom sa dugim rukavima i nogavicama, uvlačenjem nogavica u čarape, ili mazanjem otkrivenih delova kože sredstvima koje odbijaju insekte (repelenti). Nakon boravka u prirodi, uraditi pažljiv pregled svih delova tela na prisustvo krpelja. Ukoliko je i kućni ljubimac boravio u prirodi, poželjno je i njega pregledati, jer se često dešava da preko njegove dlake unesete krpelja u kuću, i da neko zaradi ubod krpelja a da nije boravio u prirodi.

L6_07_01_9

Da li postoji vakcina protiv lajmske bolesti?

Ne, ali su u toku su intenzivna istraživanja za pronalaženje efikasne vakcine koja bi pripadnike različitih rizičnih grupa zaštitila od lajmske bolesti. Pojava ovakve vakcine na tržištu i njena upotreba  se očekuje do kraja 2100. godine.

U odsustvu efikasne vakcine koja bi nas zaštitila od infekcije, zdravstveno prosvećivanje stanovništva i edukacija zdravstvenih radnika o načinu pravilnog i pravovremenog odstranjivanja krpelja, predstavlja jednu od ključnih mera u prevenciji lajmske bolesti.

59904eeaf94e8f25378d62bd21ec861f    ticks

pukovnik, doc. dr Radovan Čekanac
Institut za epidemiologiju VMA

Loading

3 Comments on “Krpelji: pošast iz trave

  1. Meni je krpelj bio na kolenu sa strane i ja sam ga sam izvadio sa kesom i bacio, nikakvog crvenila nema niti išta. Da li će sve biti uredu?

  2. Krpelja sam primetio odprilike nakon 12 sati u preponi noge. Već je počeo da narasta. Koristio sam sapun oko krpelja I nakon jedne minute sam je otpao.
    Alkoholom sam isprao mesto uboda.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*