Koi herpes virus (KHV) šarana
U zadnjih godinu dana svedoci smo jedne neobične situacije na domaćem tržištu ribe, a to je da je šaran pa skoro skuplji u maloprodaji od pastrmke. Ako se cena pastrmke u maloprodaji kreće oko 450-500 dinara, šaran je uvek bio jeftiniji, sa cenom od oko 300-400 dinara.
Trenutno mu se cena u maloprodaji kreće do, pa čak i preko 500 dinara. Takva situacija ranije nikad nije bila, što govori o nekakvom poremećaju u proizvodnji i nedostatku ribe, koje se sa cenom odrazilo na tržištu. Cena šarana je visoka, ne zato što je naglo porasla potražnja za ovom ribom (što je eventualno moguće kratkoročno, samo par dana u periodu svetonikolskog posta), već zato što je opala proizvodnja, a posledično tome i ponuda. Glavni uzrok, pored lošeg materijalnog položaja ribljih farmi i zastarele tehnologije, je pojava jedne vrlo opasne, zarazne bolesti na ovim prostorima. Ta bolest se pre 20 godina počela širiti po regionu zapadne Evrope i širom sveta, pa je prešla na centralnu Evropu, a sad u punoj snazi, zadnjih godina zahvata istočnu i jugoistočnu Evropu.
To daje i odgovor zašto je došlo do poremećaja cene na tržištu. Prijašnjih godina bi uvoznici i distributeri žive šaranske ribe, u slučaju nedostatka ribe kod domaćih proizvođača, vršili uvoz iz zemalja sa kojima imamo višedecenijske tradicionalne trgovačke veze kada je u pitanju živ šaran i prateće riblje vrste (Mađarska, Češka, Slovačka, Hrvatska,…). Međutim, pošto je i kod njih taj virus prethodnih godina zavladao, oni nemaju šarana ni za svoje potrebe, a kamo li za izvoz. Pošto smo mi tradicionalni uvoznici živog šarana iz spomenutih zemalja, verovatno smo prethodnih godina dok je bilo mogućnosti, prilikom uvoza žive ribe uvezli i taj virus. Naravno, virus može da putuje preko granice i na nogama ptica, pa je verovatno da bi se pojavio i bez uvoza žive ribe, samo možda malo kasnije. Situacija dugoročno po pitanju ove bolesti nije ni malo ružičasta. Prognoze u proizvodnji šarana su jako loše, možemo da očekujemo ogromne materijalne štete, koje će se odraziti na rad i finansijsko poslovanje i onako uzdrmanih ribnjaka. I mnogo bogatije zemlje su se jako teško izborile sa ovom bolesti. Izrael kao tehnološki i materijalno vrlo napredna zemlja se borio deset godina da smiri i iskoreni ovu bolest.
Uzročnik
Bolest uzrokuje šaranski herpesvirus 3 (Cyprinid herpesvirus 3, CyHV-3). Blisko je srodan s virusom boginja šarana (CyHV-1) i virusom hematopoetske nekroze zlatnog karasa (CyHV-2). Ta tri i svi ostali riblji herpesvirusise razlikuju od herpesvirusa viših kičmenjaka i stoga sačinjavaju posebnu porodicu. Elektronskim mikroskopom su uočene virusne čestice identične virusima iz familije Herpesviridae. Analizom polipeptida viriona i DNK utvrđene su razlike između KHV i ranije poznatih herpes virusa ciprinida, Herpesvirus cyprini (CHV) i virusa kanalskog somića (Channel catfish virus – CCV). Za gajenje virusa prikladne su samo kulture ćelija peraja šarana i koi šarana, te mozga šarana pri temperaturama od 15 do 25°C. Pokušaji izdvajanja CyHV-3 iz leševa i obolelih šarana često su bezuspešni. U vodi ribnjaka virus ostaje infektivan oko 20 sati, a u mulju i nekoliko dana. U lešinama virus propada za 1-3 dana, što zavisi od temperature vode. Virus je osetljiv na sunčevu svetlost, UV zrake i neke dezificijense. Virus je slabo aktivan na temperaturama vode ispod 13°C i preko 30°C.
Opis bolesti
Koi herpesviroza je veoma zarazna i vrlo opasna bolest ukrasnog koi šarana i ribnjačkog šarana, praćena izrazito visokim mortalitetom (uginućem). Obolevaju sve uzrasne kategorije šarana, međutim prijemčljivija je mlađ. U polikulturi (uzgajanje više vrsta riba odjednom) bolest je uočena samo kod šarana, iako su istraživanja potvrdila da KH virusom mogu da se inficiraju sledeće riblje vrste: zlatni i srebrni karas, amur, sivi i beli tolstolobik, linjak, som, nosara, kečiga. Bolest se razvija sezonski, krajem proleća i početkom jeseni, kada su temperature vode između 18 i 28°C, a najžešća je obično na temperaturi od 23°C. Smatra se da izbijanju zaraze naročito pogoduje brzi porast temperature vode na 23°C u proleće. Smrtnost je u prvoj sedmici od 30-90%, a dostiže i do 100%. Šarani koji prebole infekciju mogu postati doživotne kliconoše.
Od 1998. je zahvatila mnoge ribnjake širom sveta, izazivajći masovna uginuća i značajne finansijske gubitke. Prema dostupnim podacima, u Izraelu je samo u jednom odgajivalištu 1999. uginulo 600 tona šarana, a u Japanu je u dva jezera 2003. uginulo preko 1.100 tona šarana. Mnogi trgovci i ljubitelji koi šarana su toliko postali oprezni da je na stotine ribogojilišta za ukrasne ribe zatvoreno. Oboljenje zlatnih ribica izazvano herpesvirusom sa visokim mortalitetom prvi put je utvrđeno u Japanu 1995. Smatra se da je prvi put utvrđena u Nemačkoj 1997. KHV je ustanovljen u Velikoj Britaniji (1998.), SAD (1998.), Izraelu (1998.), Belgiji (1999.), Južnoj Africi (2001.), Holandiji (2001.), Danskoj (2002.), Francuskoj (2002.), Kini (2002.), Indoneziji (2002.), Austriji (2003.), Švajcarskoj (2003.), Tajvanu (2003.), Luksemburgu (2003.), Italiji (2003.), Poljskoj (2003.), Tajlandu (2004.), Češkoj (2005.), Irskoj (2006.), Švedskoj (2007.), Sloveniji (2008.), Hrvatskoj,… Broj slučajeva je u 2004. naglo porastao. Budući da se ova bolest ne smatra zoonozom, ljudi se prilikom kontakta sa zaraženom ribom ne mogu zaraziti. Isto vredi i ako pojedu zaraženu ribu. I ostale ribe i životinje ne mogu oboleti od KHV.
Načini prenošenja
Bolest se može prenositi kontaktom preko inficirane ribe, vode, opreme (mreže, meredovi, alati, udice, čizme, bazeni), ptica.
Vrata infekcije
Još uvek nije poznato da li virus u organizam ribe ulazi preko škrga ili creva.
Klinička slika
Inkubacija traje 5-14 dana. Virus se izuzetno brzo širi u organizmu. Virus se veoma brzo razmnožava u hematopoetskom tkivu bubrega i u škrgama. Veliki broj riba uginjava perakutno (1-2 dana nakon pojave prvih kliničkih simptoma bolesti). Obolele ribe prestaju uzimati hranu, imaju visoku frekvenciju dišnih pokreta, okupljaju se oko mesta sa aeracijom i nekontrolisano, dezorijentisano plivaju. Od vanjskih promena uočljiva su krvarenja po škrgama sa nekrotičnim područjima i sa prekomernom sluzi koja se gruša i nakuplja u hrpicama ili tračcima. Na škrgama koje su otečene, bleđe i sa puno sluzi ima tačkastih krvarenja i više nijansi crvene boje od svetlije do bordo. Zatim mršavost, endoftalmija (uvučene oči), mrlje po koži uz oštećenja, koja su često pokrivena sa velikom količinom sluzi. Koža postaje mestimično svetlije boje ili prekrivena česticama mulja. Peraje mogu biti hiperemične. Za unutrašnje promene karakterističan je uvećan prednji bubreg, otečena slezina i ispruganost srca. Veoma često se javljaju sekundarne infekcije škrga bakterijama i parazitima i kože sa bakterijama, parazitima i plesnima.
Dijagnoza
Sumnju na KH treba postaviti pri svakom naglom izbijanju uginuća većeg broja šarana. Prilikom uzrokovanja u laboratorij se dostavljaju uzorci cele ribe, žive ili usmrćene, pakovane u čistoj termoizolacionoj posudi sa zamrznutim ulošcima ili sa ledom zapakovanim u pvc kesi, vrećici. Pri dolasku u laboratoriju, u posudi mora biti leda ili zamrznutih uložaka. Uzorkovane ribe ne smeju biti zamrznute. Uzorak uginulih riba kod kojih je vidljivo uznapredovala autoliza nije pogodan za analizu i ne vrši se, a dostavljač obaveštava. Uz pristigli uzorak obavezno se dostavlja prateća dokumentacija o naručiocu, broju riba, opisu uzrasta, opisu uginuća/bolesti, poreklu iz kojeg bazena ili proizvodnog objekta, kontakt adresa. Virus treba pokušati izdvojiti iz škrga, bubrega i slezene na prijemčljivoj ćelijskoj kulturi. U poslednjih nekoliko godina razvijeno je više tehnika za dijagnostiku koi herpes viroze, ali pošto većina tehnika nije validirana, preporuka je da se radi sigurnosti koriste barem 2 metode. Negativan rezultat takve pretrage ne isključuje sasvim prisutnost virusa u ribi. Takođe, u krvi šarana koji su preživeli infekciju moguće je utvrditi antitela uz pomoć imunoenzimskog testa.
Diferencijalna dijagnoza
Bolest je često ostala neotkrivena, jer su promene na škrgama i koži bile pripisane kolumnaris bolesti ili nametničkim bolestima. Takođe, usled blokade škrga i bubrega nemoguće je da riba izlučuje amonijak ili ne u dovoljnoj meri, pa dolazi do samotrovanja, tako da treba isključiti trovanje amonijakom iz spoljne sredine, iako izgleda potpuno isto.
Lečenje i sanacija
Bolest koi herpesvirus se ne leči. Pošto je virus osetljiv na temperature vode preko 30°C, ribe kojima se povisi temperatura vode preko toga preživljavaju infekciju. Međutim, takvu tehnološku meru je nemoguće sprovesti na velikim vodenim površinama, kao što su ribnjaci na otvorenom. Meru je eventualno moguće sprovesti u recirkulacionim sistemima za gajenje riba (RAS). Mere saniranja i iskorenjivanja bolesti na uzgajalištima riba i komercijalnim ribolovnim revirima koja su proglašena da su zaražena virusom KHV su sledeće: uspostavlja se vanredni inspekcijski nadzor nad ribnjakom, zabranjuje se promet ribom van ribnjaka, zabranjuje se unos ribe sa drugih ribnjaka, vrši se sistematska i temeljna dezinfekcija alata, opreme, vozila, cisterni, zatim vrši se pražnjenje, čišćenje, dezinfikcija objekata i u njima se sprovodi mirovanje od najmanje 6 sedmica. Period mirovanja počinje kada je uklonjena na neškodljiv način sva riba, te ispuštena voda iz proizvodnih jedinica. Nakon ispuštanja vode, potrebno je proizvodnu jedinicu očistiti od vodenog bilja, poravnati tlo i ostaviti na suvom 6 sedmica. Nakon toga, tlo se posipa krečom u količini od 1000 kg po 1ha. Nakon toga se vrši tanjiranje tla. Posle toga se može vršiti upuštanje vode, uz sprečavanje ulaska divlje ribe. Nasađivanje se vrši ribom nabavljenoj iz uzgajališta koja su službeno slobodna od KH virusa.
Preventivne mere
Širenje bolesti treba sprečavati raznim zoohigijenskim i sanitarnim merama. Koi šarani, te ribe iz otvorenih voda se ne smeju nasađivati u šaranske ribnjake. Tekuća dezinfekcija opreme i pribora, te redovno sezonsko pražnjenje, isušivanje i dezinfekcija ribnjaka su izuzetno važni. Uzgajivači moraju obratiti pažnju da kupuju ribu iz sigurnih izvora, sa urednom dokumentacijom o odsustvu bolesti potvrđenim dijagnostičkim metodama. Ipak, i pored svega, novonabavljene šarane i dopremljene na ribnjak treba obavezno staviti u strogi karantin četiri nedelje na 23°C. Preporučuje se toj ribi da se doda desetak šarana iz sopstvenog ribnjaka i prati razvoj situacije. Nakon karantina preporučuje se slanje uzoraka ribe iz karantina na analizu u ovlaštenu veterinarsku laboratoriju. Nadalje, nužno je svakodnevno promatrati ponašanje ribe u ribnjacima i u slučajevim sumnje pravovremeno tražiti stručnu pomoć. Na svim ribnjacima leti, pri temperaturi vode iznad 24°C potrebno je obaviti klinički pregled svih kategorija šaranskog mlađa i dostaviti materijal na virusološke pretrage. Uginule ribe na uzgajalištu potrebno je redovno uklanjati. Potrebno je voditi računa o tretmanu otpadnih voda kako se patogeni ne bi širili u otvorene vodotoke. Kao mera zaštite riba pokušavaju se razviti vakcine. Takođe se selekcijom razvijaju nove linije šarana koje bi trebale imati manju smrtnost u slučaju pojave bolesti. Cilj je da riba stekne prirodni imunitet, te da se stvori potomstvo na koje će da se prenese otpornost na bolest. Na jezerima za komecijalni ribolov, kao vodama zatvorenog tipa sa velikom gustinom ribe, moraju se sprovoditi stroge preventivne mere zašite od unošenja bolesti. Ribolovci sa svojim mrežama, podmetačima i sa priborom koji je bio u raznim vodama mogu da prenesu virus. Zbog toga je preporuka da se izvrši dezinfekcija pribora i opreme na vodi pre nego što se počne pecati.
Autori:
inž. Danko Ćuk; email: cukdanko@yahoo.com
inž. Bojan Đurđević
Izvori:
Ćirković, M., Ljubojević, D., Novakov, N., Đorđević, V. (2015): Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba. Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad.
Fijan, N. (2006): Zaštita zdravlja riba. Sveučilište u Zagrebu, Veterinarski fakultet, Zagreb.
Jeremić, S. (2006): Bolesti riba sa atlasom kliničkih i patomorfoloških manifestacija. Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd.
Jeremić, S., Radosavljević, V. (2007): Koi herpesvirusno oboljenje šarana. Veterinarski glasnik, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd.vol. 61, br. 1-2, str. 53-64
Snježana Zrnčić, S., Oraić D. (2009): Koi herpes viroza – bolest koja ne priznaje granice. Veterinarska stanica (br.40), Veterinarski fakultet, Heinzelova 55, Zagreb.
Uprava veterinarstva, Sektor za zaštitu zdravlja životinja. (2012): Koi-herpes viroza (KHV). Ministarstvo poljoprivrede RH, Zagreb.
Uprava za veterinarstvo i sigurnost hrane. (2016): Odluka o provedbi programa iskorjenjivanja koi herpes viroze (KHV) u Republici Hrvatskoj. Ministarstvo poljoprivrede RH, Zagreb.
Komentariši